Косово и Метохија: Брутална узурпација српске имовине (I део)

Иван НИНИЋ | 29.12.2012

Подаци на које се позива Влада Републике Србије указују да је од јуна 1999. године са простора КиМ протерано више од 245.000 Срба и неалбанаца који су се населили на широј територији Србије и у другим државама, а неретко има и оних који су из јужног дела били приморани да се преселе на северни део КиМ. Од 437 места у којима су живели Срби до 1999. године, изузимајући општине Лепосавић, Звечан и Зубин Поток, етнички је потпуно очишћено 312 насеља. Према подацима Високог комесаријата за избеглице УН, на КиМ се до марта 2008. године вратило свега 18.060 Срба и других грађана, али се овај податак не може третирати као поздан, јер је не осликава реалан број повратника.

Чак и када би био омогућен повратак прогнаних Срба поставља се питање шта би повратници на територији Косова и Метохије затекли од своје имовине? Највећи број кућа је или порушен или распродат или узурпиран противправним усељењем Албанаца. Највећи број српских шума је посечен и рапсродат и то пред очима КФОРА и УНМИК-а. „Према подацима УНХЦР-а приликом регистрације интерно расељених лица у Србији 2000. године, пријављено је да је 27.418 кућа уништено и оштећено, од којих 21.122 потпуно уништено, као и да су 5.993 стана уништена и оштећена, од којих 935 потпуно уништена-укупно 33.411 стамбених јединица. Након масовног таласауништавања од јуна 1999. године нови талас уништавања српске инеалбанскеимовине догодио се марта 2004. године, када је уништено 930 стамбених објеката“, наводи се у Стратегији одрживог опстанка и повратка на КиМ Владе Србије.[1]

Државна агенција „Танјуг“ цитира речи бившег помоћника министра за КиМ у Влади Србије Бранислава Ристића који тврди да је на простору КиМ од јуна 1999. године до 2012. године уништено преко 20.000 српских кућа, и да се вредност узурпиране имовине косовских Срба процењује на преко 50 милијарди евра. „Више од милион катастарских јединица (обрадиво земљиште, ливаде и шуме) у власништву Срба, узурпирано је. Вредност ове имовине процењује се на преко 50 милијарди евра. Важно је истаћи да катастарски 58 одсто целокупног земљишта на територији Косова припада власницима Србима“, рекао је Ристић.[2] Он потврђује да је од доласка међународне мисије на КиМ непократна имовина Србија додатно узурпирана и уништавана, те да је пред Косовском агенцијом за имовину иницирано 41.300 поступака за повраћај узурпираног земљишта. Агенција је, према Ристићевим речима, донела одлуку у 31.517 случајева, али „не постоје званични подаци колико је одлука имплементирано, односно колико је власника ефективно уведено у посед“. Истовремено податак да су Срби привременим правосудним институцијама на Косову поднели преко 18.000 тужни за накнаду штете, које се не процесуирају, најбоље говори о размерама, односно о степену претрпљене имовинске штете.

Иначе, заштита имовинских права интерно расељених и избеглих лица и повратника на КиМ поверена је Дирекцији за стамбена и имовинска питања и Комисији за стамбене и имовинске захтеве, а реч је о телима која је установио УНМИК. Подаци Владе Србије показују да је од доласка међународних снага на КиМ поднето укупно 29.160 захтева, од којих је око 18.000 решено, али да је мање од 30 одсто власника преузело државину над имовином, док је због ненадлежности преко 10.000 захтева одбачено.

Сурова, али истинита статистика сведочи о неспремности међународне заједнице да обезбеди адекватне услове за повратак преко 250.000 прогнаних Срба на територију КиМ. Јасно је да присуство УНМИК-а и КФОР-а није обезбедло правну сигурност и заштиту српске имовине у јужној српској покрајни, нити је дисциплиновало Албанаце који више од једне деценије узурпирају све што им подане под руке. Катастар земљишта на територији КиМ, према подацима Републичког геодетског завода[3], обухвата 2.575.448 катастарских парцела у 1.299 катастарских општина, укупне површине 1.090.410 хектара. Од тога укупно 641.071 хектар (57,79%) припада Србима и Српској православној цркви, док се у државном и друштвеном власништву налази око 476.408 хектара земљишта на КиМ. Република Србија је власник око 24.500 хектара пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта, као и више од 1.400.000 м² службених зграда, 145.000 м² пословних и 25.000 м² стамбених зграда, 4.000 м² објеката за посебне намене и још око 750.000 м² других грађевинских објеката. Над овим објектима у највећој мери никакву контролу нема Влада Србији, нити то имају локалне српске власти, изузимајући незнатан део имовине на северу КиМ која је још увек под управом локалних српских општина.

Највећи део узурпираних објеката припада српским јавним предузећима чије је матично седиште у Београду, односно изван КиМ, а која полажу право на 1.358 објеката (ПТТ 130, Железнице 55, ЕПС 18, Србијашуме 45…)[4]. Сви ови објекти који вреде најмање милијарду долара су грађени новцем грађана Србије, новцем из кредита и новцем из буџета Републике Србије, односно буџета бивше Југославије. Примера ради књиговодствена вредност имовине ЈП „Железнице Србије“ на територији КиМ, рачунајући инфраструктуру и возна средства, износи више од 206 милиона евра, али је тржишта вредност неупоредиво већа. Уместо да Србија преко домаће компаније Железнице Србије управља железничком инфраструктуром на КиМ то чине тзв. Косовске железнице које су захваљујући Косовској поверилачкој агенцији и УНМИК-у постале предузеће у власништву тзв. Владе Косова. Од 2008. године Железнице Србије организују железнички саобраћај само у северном делу КиМ[5] чему се активно супроставља албанска страна, која ради на приватизацији железничке инфраструктуре.

Узурпација телекомуникационе инфраструктуре од стране Албанаца довела је до несагледивих губитака како за буџет Србије тако и за буџет државнне компаније „Телеком Србија“, која је власник телекомуникационе инфраструктуре на КиМ. Почетком новембра 2006. године власти тзв. Косова су противзаконито, по налогу УНМИК-а и Косовске телекомуникационе агенције, искључили и уништили базне станице и телекомункациону опрему „Телекома Србија“ на територији КиМ.[6] Такве активности су касније у више наврата настављене, углавном у раним јутарњим сатима, а то су чинила лица у фантомкама која су са собом нисила аутоматске пушке. Процењује се да укупна штета због узурпације телекомункационе опреме, али и због ускраћивања права на исплату зарада бившим радницима „Телекома Србија“ са КиМ износи 1,4 милијарде долара. Да имовина тзв. Телекома Косова и Поште Косова неће бити враћена под контролу Србије указује то што су косовске власти започеле процес приватизације оба предузећа. Такође, Албанци су под своју контролу ставили и енергетску инфраструктуру и капацитете српске компаније „Електропривреда Србије“ на КиМ тако што су основали Косовску електроенергетску корпорацију.

До маја месеца 2011. године, шиптарске власти су продале укупно 630 предузећа на територији КиМ, која су била у власништву Републике Србије и то за свега 512 милиона евра. Од 2010. године Косовска агенција за приватизацију спроводи и процес ликвидације српских друштвених предузећа, тако што се распродаје замљиште, зграде, опрема, магацини и др. имовина. Само по том основу, шиптарске власти су у Приватизациони фонд Косовске агенције за приватизацију приходовале 33 милиона евра.[7] Цео процес приватизације одвијао се под будним оком УНМИК-а и КФОР-а који су обезбедили институционалну, односно логистичку подршку новоформираним институцијама тзв. Косова. Према објашњењу које је дао директор за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије Миливоје Милетић успостављен је својеврстан образац узурпације српских фирми на КиМ. Предузећа се приватизују тако што се прво издвоји све што је вредно и потом се оснује ћерка-фирма. Нако тога новооснована фирма се прода на тендеру, док мајка-фирма преузме све обавезе и одмах се потом ликвидира тако да повериоци (међу којима претежно има Срба и српских предузећа) не могу да наплате потраживања.[8]

Да онима који су протеривали, зверски убијали и касапили Србије ништа није свето потврђује и податак да је од 1.300 православних цркава и манастира од доласка УНМИК-а и КФОР-а на КиМ оштећено или уништено 155 православних цркава и манастира и 24 споменика културе. Цео свет су обишле слике организованог и бруталног насиља у марту 2004. године када су за само два дана сапљене 34 цркве и манастира, међу којима су били и они објекти који су уврштени на УНЕСКО листу светске културне баштине. Према државним подацима уништено је и оштећено 5.261 надгробних споменика на 256 српских православних гробаља, док на више од 50 гробаља не постоји ниједан читав споменик.[9]Државни органи Србије процењују да је на КиМ уништено и покрадено више од 10.000 икона црквеноуметничких и богослужбених предмета, који се увелико продају на светском илегалном тржишту антиквитета и уметнина, старих рукописних књига и других раритета. Албанци су узурпирали, отуђили и уништили српску културну баштину од непроцењивог историјског, националног и културног значаја која је чувана у музејима, архивама и библиотекама различитих градова на подручју КиМ.