понедељак , 21 септембра 2020

Срби већински власници Косова и Метохије

0
(0)

У српском приватном, државном и друштвеном поседу је 58 одсто свих непокретности на Космету. – Када ће се вратити 5.255,5 хектара одузетих Српској православној цркви

Српска непокретна имовина чини 58 одсто укупне непокретне имовине на Косову и Метохији. Међутим, велики проблем представља то што је, већим делом, ова српска имовина узурпирана, спаљена или – уништена. Ове податке саопштила нам је Славица Радомировић, инжењер геодезије у Координационом центру за Косово и Метохију, која каже да је на Космету, рецимо, узурпирано око 20.000 српских станова. У протеклих седам година власницима је враћено свега 60, а то је једва три одсто од укупног броја узурпираних српских станова. У просеку је годишње Србима враћано 86 или, пак, седам станова месечно, што само указује на (не)ефикасност Унмика и привремених институција самоуправе на Косову и Метохији.

У општини Пећ је, како наводи наша саговорница, у 50 села, спаљено или уништено 2.526 српских кућа. У самој Пећи спаљено је или узурпирано 2.555 српских кућа и других објеката, укупне површине 166.841 метар квадратни. У општини Пећ узурпирано је или спаљено и 606 објеката државне и друштвене површине или 81.877 метара квадратних. У четири општине – Пећ, Исток, Клина и Ораховац узурпирано је укупно 75.993 парцеле обрадивог земљишта, које је у власништву Срба.

У току 2003. и 2004. године привремене институције самоуправе и Унмик донели су Закон о успостављању регистра права на непокретну имовину и Закон о упису права над непокретностима. Невоља је у томе, каже Славица Радомировић, што упис права имовине над непокретностима обављају општинске катастарске службе. Те службе нису доступне ни Србима који су остали на Косову и Метохији, а поготову не онима који су расељени у Србију.

Власници имовине имају формално право да се жале општинским судовима на Космету и да траже повраћај узурпиране имовине. Но Срби, а поготово расељени, немају новца ни за судске процесе, као ни могућности да дођу до потребне документације.

Постоји, при том, реална опасност да Срби чак изгубе право власништва над својом имовином. Наиме, на Космету постоји пропис по коме онај ко обрађује и одржава наводно напуштену имовину, после 10 година има право да постане њен власник по основу државине земљишта?! У свим западним земљама приватна имовина је светиња, али, чини се, на Космету није.

Недавно је Јоаким Рикер, изасланик генералног секретара УН, говорио на седници Савета безбедности о наводно добром напретку у успостављању регистра непокретности. О реалном стању, проблемима које Срби имају са узурпираном имовином и немогућности да имовину упишу у регистар – Рикер, међутим, није ништа рекао.

Преговорима у Бечу између званичног Београда и Приштине требало је да се расправља и о решавању проблема у вези са имовином Срба и Србије на Косову и Метохији. Но, расправљало се само о повратку одузете имовине Српској православној цркви и о заштитним зонама око значајних српских светиња, поготову оних које су у регистру светске баштине културних добара.

Славица Радомировић, која је и руководилац тима за прикупљање података о одузетој имовини СПЦ на Космету у периоду од 1945. до 1999. године, наводи да је на основу аграрне реформе, национализације и премером територије, СПЦ укупно одузето пољопривредног, шумског и грађевинског земљишта површине 5.255,5 хектара.

Највише је одузето манастиру Девич. Чак 3.077 хектара. Друга по реду је Пећка патријаршија са одузетих 846 хектара, затим Високи Дечани са 728 хектара, а онда долазе црквена општина Призрен са 269 хектара. Следи манастир Драганац са 207 хектара, па манастир Грачаница са 100 хектара…

Невоља је у томе што су, каже Славица Радомировић, у периоду од 1945. године рађени премери и уписи у катастар, али без велике (и покретне) тачности. Догађало се, тако, да се уписом појединих објеката не стави њихова права намера, па је за неке цркве „писано“ да су џамије, а за неке да су школе или једноставно – зграде. Кад је Епархија рашко-призренска и косовскометохијска протестовала 1987. године, извршене су одређене исправке. Речено је тада да то нису биле (зло)намерне грешке, већ техничке.

Ових дана појавиле су се у медијима информације да у близини појединих манастира Албанци граде приватне објекте и да ће преко поседа манастира Високи Дечани, који је, иначе, под заштитом Унеска, ићи нови пут. Унмик се огласио обећањем да ће се такве појаве спречити. Надамо се да ће овог пута реаговати.

Битно је, каже Славица Радомировић, да Србија заштити своју државну, друштвену и приватну имовину, као и имовину СПЦ. То се може учинити, јер је оригинална катастарска документација 1999. године пренета у централну Србију.

Очекује се да ће се после саопштења Мартија Ахтисарија о предлогу статуса Космета одржати прави преговори између Београда и Приштине око „техничких“ проблема. Међу такве спадају и преговори о повратку српске имовине њеним власницима, као и имовине СПЦ. Но, треба истаћи да ће подаци о имовини бити значајан аргумент за одређивање граница нових општина са српском већином. Уосталом, сама чињеница да Срби и Србија поседују 58 одсто непокретности на Косову и Метохији снажан је аргумент у преговорима да јужна српска покрајина – треба да остане у саставу Србије.

Стана Ристић

Политика

објављено: 04.01.2007.

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Ти би словачки ЧЕМЕРДАНУ уз помоћ Вучића да од Срба у њиховој сопственој државу направиш мањину?! Марш бре…

5 (4) Специјални изасланик ЕУ за преговоре Београда и Приштине Мирослав Лајчак, написао је на …

Кевин Смит: Поведе ли Вучић Србију путем суноврата, вјерујем да ће велики српски народ устати

4.7 (9) Срби се с правом поносе својом историјом. Надајмо се само да овом приликом …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *