fbpx

Косово и Метохија: Има угља за 16 ве­ко­ва

5
(1)

На Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји се на­ла­зи 76 од­сто укуп­них ре­зер­ви лиг­ни­та у Ср­би­ји. Иако ни­ског ква­ли­те­та, овај угаљ је по­го­дан за екс­пло­а­та­ци­ју јер се на­ла­зи ­на ма­лој ду­би­ни, сма­тра­ју екс­пер­ти бе­о­град­ског Ру­дар­ско – ге­о­ло­шког фа­кул­те­та. 

Са­мо два од­сто ре­зер­ви по­тро­ше­но је до­са­да­шњом екс­пло­а­та­ци­јом. Очи­глед­но да је то по­вод за ве­ли­ку за­ин­те­ре­со­ва­ност мул­ти­на­ци­о­нал­них ком­па­ни­ја ко­је се бо­ре за што бо­љу по­зи­ци­ју на том про­сто­ру.

На дру­гој стра­ни о руд­ном бла­гу Ко­со­ва и Ме­то­хи­је раз­ми­шља­ју и аме­рич­ки струч­ња­ци ко­ји су про­ци­је­ни­ли да за­ли­хе угља на Ко­со­ву врије­де 500 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. Екс­пер­ти УН­МИК-а из са­мо њи­ма зна­них раз­ло­га про­ци­је­ни­ли су да су те ре­зер­ве тек 16 ми­ли­јар­ди до­ла­ра. 

На под­руч­ју Ко­со­ва и Ме­то­хи­је по­сто­је и знат­не ре­зер­ве раз­ли­чи­тог руд­ног бла­га. Сма­тра се да вријед­ност на­ла­зи­шта се­дам стра­те­гиј­ских ру­да – оло­ва, цин­ка, сре­бра, ни­кла, ман­га­на, мо­либ­де­на и бо­ра до­сти­же и до хи­ља­ду ми­ли­јар­ди аме­рич­ких до­ла­ра.

Пре­ма до­са­да­шњим ис­тра­жи­ва­њи­ма, ре­зер­ве оло­ва и цин­ка из­но­се око 46 ми­ли­о­на то­на, а руд­ни­ци се на­ла­зе у Ај­ва­ли­ји, Ки­шни­ци и Ста­ром тр­гу. Ру­де ни­кла има на Го­ле­шу, Гла­ви­ци и Ста­ром Чи­ка­тов­цу а маг­не­зи­та, чи­је се ре­зер­ве про­цје­њу­ју на око 8 ми­ли­о­на то­на, има та­ко­ђе на Го­ле­шу и Стре­зов­цу, као и у Де­ча­ни­ма и Ду­бо­цу. У под­руч­ју Ђа­ко­ви­це и Ора­хов­ца су ле­жи­шта хро­ма. Ба­кар и ман­ган се рас­пр­о­сти­ру ши­ром пла­нин­ског вијен­ца Про­кле­ти­је. За­ли­хе бок­си­та из­но­се око 8 ми­ли­о­на то­на.

Све је ви­ше ин­фор­ма­ци­ја, по­себ­но са­те­лит­ских сни­ма­ка, о из­у­зет­ним ре­зер­ва­ма наф­те на том под­руч­ју, као и ру­де ура­ни­ју­ма.

Ни вод­ни по­тен­ци­јал ју­жне срп­ске по­кра­ји­не ни­је за пот­цје­њи­ва­ње. Ов­дје се на­ла­зе број­на из­во­ри­шта и бо­га­ти реч­ни то­ко­ви, као што су Лим, Ибар, Бе­ли Дрим, пет Би­стри­ца, Ле­пе­нац, Лаб итд. Њи­хо­ви ре­сур­си су то­ли­ки да пит­ком во­дом мо­гу да снаб­дије­ва­ју мно­ге жед­не европ­ске др­жа­ве. 

Ина­че, Елек­тро­при­вре­да Ср­би­је де­це­ни­ја­ма је ула­га­ла у раз­вој елек­тро­е­нер­гет­ског си­сте­ма Ко­со­во и Ме­то­хи­је. Иако је у ње­го­ву ре­ви­та­ли­за­ци­ју у по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на уло­же­но ви­ше сто­ти­на ми­ли­о­на евра, овај елек­тро­е­нер­гет­ски си­стем ни­је до­сти­гао ни по­ло­ви­ну про­из­вод­ње елек­трич­не енер­ги­је, ко­ју је оства­ри­вао у врије­ме док је био дио Елек­тро­при­вре­де Ср­би­је. Од ус­по­ста­вља­ња про­тек­то­ра­та 1999. го­ди­не, ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца је, пре­ма не­ким про­цје­на­ма, у Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји уло­жи­ла из­ме­ђу пет и 10 ми­ли­јар­ду до­ла­ра, без ви­дљи­вих ре­зул­та­та. До­са­да­шњи тро­шак је ма­ла ин­ве­сти­ци­ја за бу­дућ­ност, у ко­јој би Ко­со­во и Ме­то­хи­ја би­ла оте­та Ср­би­ји, и пре­да­та на упра­вља­ње ме­га­кор­по­ра­ци­ја­ма, ко­је ће под про­тек­то­ра­том НА­ТО-а цр­пје­ти та­мо­шње при­род­но бо­гат­ство.

 

ЦГ Економист

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Србија је сама тражила да се, уместо техничких, воде преговори о статусном решењу за Косово

5 (1) Председница Европског покрета Срба са Косова Рада Трајковић је за Данас коментарисала обновљени …

Марко Јакшић: Апсурдно је да патријарх подржава Вучића

5 (7) Нажалост, патријарх Иринеј даје бланко подршку Александру Вучићу, а сви знамо да је …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *