понедељак , 30 новембра 2020

Косовски божури процветали подно Кучајских планина

0
(0)

БОЈАЗАН ботаничара да ће будуће генерације за косовске божуре (Паеониа перегрина) знати само из легенди, срећом, неосноване су. На обронцима Кучајских планини, у храстовој шуми која се простире на неколико хектара откривено је највеће станиште заштићене биљне врсте чији је опстанак био угрожен. Ботаничар др Властимир Стаменковић из Лесковца каже да се ова биљка, али у много мањем обиму, може наћи само још код Димитровграда и Љуберађе.

Гајимо их по баштама и парковима, опевани су и у песмама али мало ко зна да су косовоски божури, наша, домаћа, аутохтона врста. У свету је познато још 40 врста божура, од тога тек пет имају станиште на територији Србије. Ботаничар Властимир Стаменковић каже да су, иако се назвају косовским, никли подно Кучајских планина.

– Легенда каже да су божуре на падине Кучајских планина донели косовски јунаци после боја, али наука се не слаже с тим – каже Стаменковић који више од 40 година проучава биљни свет. – Божури су одувек на овим просторима. Траже сунце, али не могу без заједнице са храстовом шумом. Из неког разлога ово станиште им погодује. Иначе, божурима годи црноморска клима која досеже до ових крајева.
СТАНИШТА ПОРЕД косовског постоји и банатски, ситнолисни и мушки и женски божур. – Цветови божура коришћени су некада за фарбање тканина што их је доста проредило у природи. Међутим, највећи узрок њиховог нестајања је што смо проредили храстове шуме. Воле сунце, али “пате” после чисте сече шума тако да нестају. Неколико великих станишта имају комшије Бугари, Румуни и Мађари, каже др Властимир Стаменковић.

Призор храстове шуме са “тепихом” од божура сваког ће оставити без даха.

– Божур спада у заштићене биљне врсте, јер су због прекомерног брања природна станишта угрожена. Не сме се брати у комерцијалне сврхе већ само за научне потребе – појашњава Стаменковић и додаје да су његова лековита својства одавно позната али је, такође, ова биљка изузетно отровна.

– Јаркоцрвена боја јасно упозорава да треба бити опрезан. Сви делови биљке могу се користити за лечење, од корена, до латица и семенки. Помаже код нервне напетости, епилепсије, хистерије, али помаже и код лечења упала мокраћних и жучних канала. Међутим, постоје и друге биљне врсте које такође имају иста лековита својства тако да косовске божуре можемо поштетеди од бесомучног брања – наводи овај ботаничар и подсећа да “свака биљка може бити лек и отров, зависи у чијим рукама се нађе”.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend