Kосовски рудници и седам стратешких руда вреде преко 1.000 милијарди долара

Kосовски рудници и седам стратешких руда вреде преко 1.000 милијарди долара

5
(9)

Главна мета отимања Kосова и Метохије, поред важног геостратешког положаја, је и велика вредност рудних налазишта. Истраживања о рудним богатствима на Kосмету, вршена од јула 2006. до децембра 2007. године, која су спровели стручњаци из Финске институције за геофизичка истраживања и Британске институције за геолошка истраживања, потврдила су ранија сазнања да тамо постоји огроман потенцијал у експлоатацији руда. Деценијска кампања против српског народа и државе добија пун смисао у стицању профита оних који су се највише залагали за бомбардовање и независност овог дела српске територије.

На око 1.000 милијарди америчких долара процењена је вредност налазишта седам стратешких руда на Kосову – олова, цинка, сребра, никла, мангана, молибдена и бора, али и ретких метала –индија, кадмија, германија, талија и галија. Та вредност еквивалентна је са око 100 годишњих расхода буџета Републике Србије. Наведене руде користе се у производњи стакла, керамике, лекова, челика, мотора, оружја, сијалица, пластике, фарби, као и у авионској, војној, нафтној, електричној и нуклеарној индустрији, дакле свега онога неоходног највећим светским економијама и војним силама.

Најзначајније место у рудном богатству KиМ заузима угаљ врсте лигнита, чије резерве износе 14,7 милијарди тона и по свом значају рангиране су као пете у свету. У ужој Србији угља има за следећих 35 -50 година, а на Kосову га има за још пуних 16 векова. Такође, косовски лигнит је високог квалитета, а цена струје добијене од тог лигнита као горива је најнижа у региону и више него дупло мања од цене у осталом делу Србије.

Kосовски рудници и седам стратешких руда вреде преко 1.000 милијарди долара
Визуелна репрезентација хиљаду милијарди америчких долара

У руднику “Трепча“, на локацијама Бело брдо, Црнац, Стари трг, Ајвалија и Ново брдо, има укупно око 34 милиона тона руде која садржи по 1,5 милиона тона олова и цинка, 3.000 тона сребра и чак и до 2.200 тона злата, а у ужој Србији се годишње произведе око 1 тоне злата.

У руднику „Гребник“ постоји око 1,7 милиона тона боксита, од чега се може произвести 425.000 тона алуминијума, и око 14 милиона тона руде фероникл, у којој има око 185.000 тона никла и 6.500 тона кобалта. Магнезита у “Стрезовци“и “Голешу“ има око 4,5 милиона тона, а он се користи у хемијској индустрији.

Значај наших природних, али и историјских, културних, духовних вредности и ресурса на Kосову је такав да захтева упорност и истрајност у свим дешавањима са којима се суочавамо последњих деценија – уценама, ратовима, санкцијама, НАТО бомбардовањима, сатанизацијом српског народа у свету, а све због наших природних ресурса и профита. Према Резолуцији 1244 СБ УН Србији припадају сви природни ресурси на KиМ, а према ставу Русије, Израела, Kине, Шпаније, Грчке, Ватикана и многих других држава, Kосово никада неће бити независна држава. Признавање Kосова као цена прикључења Србије ЕУ није упоредива категорија, јер вредност онога што имамо на Kосову, ЕУ не жели и не може да надокнади.

Горан МИЛЕНKОВИЋ
Генерални секретар Српске лиге

Извор: Српска лига

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Часлав Д. Копривица: Изокренута еугеника на „аутопилотовом“ видику

Часлав Д. Копривица: Изокренута еугеника на „аутопилотовом“ видику

3 (2) Најављени закони који се баве материјом тзв. „истополних заједница“ у Србији изводе нормативно …

Контигент Шиптара терориста са КиМ ратује у Сирији под окриљем Ал Каиде

Контигент Шиптара терориста са КиМ ратује у Сирији под окриљем Ал Каиде

5 (1) СТРУЧЊАК за безбедносна питања Бедри Ељези верује да се група од 10 Албанаца …

Један коментар

  1. Navod iz teksta : „Значај наших природних, али и историјских, културних, духовних вредности и ресурса на Kосову је такав да захтева упорност и истрајност у свим дешавањима са којима се суочавамо последњих деценија“

    Ono na čemu počiva zapad – to je goli grubi materijalni interes.(na ljudima od znanja je da kažu zašto je tako i od kada je tako) .
    Naš-Srpski Narod koji je još vezan za Svetosavlje – ima šansu da se ne utopi niti u Zapad niti u Istok. Ako ostanemo vezani za svoje pozitivne istorijske
    pretke – možda ćemo i u budućnosti pretrajati kao narod i ime naroda. Ako na bilo koji način izgubimo KiM – mi ćemo uskoro nestati , naši potomci će biti
    rasijani svuda kao bezlične jedinke ljudskog tadašnjeg roda. Zato KiM moramo braniti i po cijenu fizičkog sukoba sa protivnicimai rizika izginuća – jer bolje je da nestanemo u borbi za svoja prava nego da nečasno ali temeljito nestanemo pod pritiscima zapada kao oličenja svakojeg zla.

    Evo jednog predloga za mirno razrešenje problema oko KiM :
    Uzimajući u obzir da je suživot Srba i Albanaca na istom prostoru pod istom državnom upravom potpuno nemoguć ,apsolutno nekompatibilan – ne uz omalovažavanje jednih ili drugih već zbog prirodnih razlika koje su iskristalisane kroz protok hiljade godina – pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu teritorija.To bi trebalo da bude jedini realni pristup problemu oko KiM.
    Ako Albanci sa jedne strane i Srbi sa druge strane žele dobro svom narodu tada treba u razmjeni teritorija da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te obala od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit preko vrhova brda zapadno od magistrale Priština –Drač, (da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka), i takođe da Albaniji pripadne dio (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.
    Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu
    Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje . (Pored svih sladunjavih priča danas – Srbi i Albanci jedni sa drugima na istoj teritoriji – potpuno su nekompatabilni)
    Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid koji Gračanicu uklapa u srpske teritorije, a Prištinu u albanske teritorije. da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade. Prislino , iako ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote).
    Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi time dobio njihov Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao mogućnost za svoj vlastito željeni razvoj.
    (Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se da u našem narodu ima dosta onih koji su obični Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja, a meni bi bilo drago da takve ideje preovladaju većinom Srba.)
    O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci podržali ovo rješenje, ali me je strah da Srbi u današnjoj Srbiji imaju kontinentalni mentalitet i da im do izlaza na more nije stalo.
    Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora. Vrlo kratko reagovanje na kratke staze,stav profitera makar vrlo sitnih,beznačajnih..i uklapanje u zapadni materijani poredak pun zla i nesoja svake vrste.
    Mnogi će reći-nema razmjene teritorija , jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada. Tačno je da je Skadar bio naš, ali sada tu živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš. Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da će se ovo ostvariti kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.
    U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca i da su non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.
    Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku (koja bi bila značajna za čitav Jadran) i saobraćajnice od te luke do Mađarske .
    Uz ovaj izlaz na more, reaktiviranje brodograđevne industrije na moru i u Beogradu, te uz zadržavanje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta i slatkih voda i rudnog bogatstva u svojim nacionalnim rukama, imali bi smo pristojan život i budućnost za naše familije i potomstvo.Poljoprivredno zemljište treba da bude zaštićeno i na istom bez obzira dali je vlasnik individualna osoba ili društvo treba zabraniti bilo kakve izgradnje bilo kuća ili nečeg drugog.Takođe treba ograničiti porast i širenje velikih gradova,već u istima treba dobro urediti postojeće stanje a priliv stanovništva usmjeriti na druge za to odabrane centre. ( U suštini broj stanova u jednom gradu morao bi biti ograničen prema mogućnostima zapošljavanja,tako da svaki stan daje pravo na dva radna mjesta). Prekobrojni pretendenti na naseljenje u gradu koji nema više mogućnosti za zapošljavanje – morali bi biti upućeni u drugi centar koji se izgrađuje na daljini 50 do 100 kilometara od već postojećeg centra. (Prostor između bi trebao biti uotrebljen za proizvodnju hrane, a ako je za to nepogodan, onda za druge djelatnosti.)
    I ponavljam – ako izgubimo KIM – a sve ide ka tome – mi smo izgubili sami sebe. I nikada više nećemo se pronaći. Ostaćemo prokleti za vječita vremena.
    Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo nego da molimo Boga da nam pomogne i da preumljenim Srbima vrati pamet u glavu.

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend