КоССев: „Косово“ данас прославља 13 година од једнострано проглашене независности

КоССев: „Косово“ данас прославља 13 година од једнострано проглашене независности

0
(0)

На Косову се данас обележава 13 година од једнострано проглашене независности Косова, коју је потом листом признало више од 100 земаља, да би Србија од 2016. повела кампању за одпризнавање и овај број спустила на испод 100 – све до једногодишњег мораторијума који је у току. За Косово је ово уједно и национални дан, који се обележава и прославља низом активности, а честитке стижу од највиших светских званичника.

Косово обележава 13. годишњицу проглашења независности, а у Приштини је планиран низ манифестација, јавља РТК2.

Независност Косова проглашена је 17. фебруара 2008. године.

Први који су потписали Декларацију о независности Косова били су бивши председник Фатмир Сејдиу, бивши председник парламента Јакуп Краснићи и бивши премијер Хашим Тачи.

Прве државе које су признале Косово као државу након проглашења независности биле су Костарика, САД, Француска, Авганистан, Албанија, Турска, Велика Британија.

Коснет: Непоколебљиво партнерство САД и Косова

Амбасадор Сједињених Америчких Држава на Косову Филип Коснет честитао је грађанима Косова годишњицу независности и поручио да је америчко-косовско партнерство и даље непоколебљиво.

Према његовим речима, Сједињене Државе су блиске народу Косова.

„Док славимо Дан независности Косова, америчко-косовско партнерство остаје непоколебљиво. Бићемо уз ваш народ док радите на изградњи праведног, мирног и просперитетног дома за све грађане Косова“, написао је Коснет на твитеру, пренео је РТК2.Главна промена уочи овог дана десила се пре само три дана. Самоопредељење је на ванредним парламентарним изборима убедљиво победило са скоро 48 процената, док је ЛДК, странка најпознатијег косовског председника Ибрахима Ругове који је и одвео Косово ка независности, доживела највећи пад – са 13 одсто освојених гласова, иако је водила владу непосредно пред њен пад. Штавише две владе су пале за годину дана.

И даље премијер у оставци Авдулах Хоти је јутрос заједно са в.д. косовског председника Вјосом Османи, подигао косовску заставу, уз почасну гарду КБС. Овиме је, како је саопштио, „започела церемонија обележавања ове 13 годишњица независности Републике Косово“.

Хоти је у Србици такође положио венац на споменицима породице Јашари у овом месту, назначивши да је ова породица „положила највећу жртву коју неко може да поднесе за независност земље“.

„Одајући почаст породици Јашари, одајемо почаст свим палим за косовску слободу и независност“, навео је Хоти.

Вјоса Османи је и са лидером Самоопредељења Аљбином Куртијем, са којим је победила на изборима, одала почаст на гробу првог косовског председника Ибрахима Ругове.

„На 13. годишњицу наше државе одали смо почаст архитекти наше независности и друштва, историјском председнику Ибрахиму Ругови, легендарном команданту Адему Јашарију и узвишеној жртви породице Јашари као икони слободе, као и симболу отпора, националном активисти Адему Демаћију. У међувремену, заједно са амбасадорима Квинте и амбасадором ЕУ, поклонили смо се у историјском комплексу херојима, како бисмо одали почаст жртвама и симболу снаге, нашим херојима и затражили правду за преживеле сексуалног насиља током последњег рата на Косову. Слава палим, свим нашим мученицима, мученицима и јунацима, који остају светлост водиља на нашем путу напред како би Косово учинили онаквим каквим су сањали!“ – саопштила је Османи потом.

Честитке Османи као в.д. косовска председника стигле су од америчког председника Џозефа Бајдена, краљице Елизабете, немачког председника Френка Влатера Штајнмајера, француског председника Емануела Макрона и италијанског Серђиа Матареле.

Осим краљице Елизабете, остали су у честитки споменули и важност наставка дијалога са Србијом, односно постизање споразума.

Такође, честитали су и краљеви Шведске, Белгије, председник шведске конфедерације и хрватски председник Зоран Милановић.

Косово је једнострано прогласило независност 17. фебруара 2008. године.

Тачан број земаља које су признале независност Косова и даље је упитан. Према рачуници косовског министарства спољних послова, Косово је до сада признало 117. држава, а последња на листи, након три године без нових признања, је Израел. Са Израелом је Косово успоставило дипломатске односе почетком фебруара ове године а на основу споразума који је у Вашингтону потписао косовски премијер, Авдулах Хоти.

Рачуница Београда о броју признања Косова је другачија. Без изношења тачног броја, Србија сматра да је Косово признало нешто испод сто држава а да је то уједно последица повлачења признања чак 19 земаља.

У току је једногодишњи мораторијум на са једне стране заустављању кампање за одпризнавања, са друге, престанака лобирања за нова признања. То је део договору у Вашингтону из септембра прошле године. Међутим, део договора је и да ће Израел признати Косово, што се и догодило. Недавно је бивши шеф српске дипломатије а сада председник скупштине Ивица Дачић казао да чак и са Израелом, од 193 члана Генералне скупштине, Косово може да „евентуално добије 93 гласа“, када је у питању подршка његовом учлањењу у УН, односно признавању независности. Управо је Ивица Дачић са некадашње позиције шефа српске дипломатије покренуо кампању за повлачење признања, пре свега малих држава у Африци и Азији.

Косово је у неким међународним организацијама представљено као суверена држава, у неким као посматрач, а негде и са астериксом у називу, што је заправо била и обавеза из једног од споразума у Бриселу, којим се не прејудицира статус. Уз астерикс, који се ређе, односно не поштује у међународном представљању, почетне поруке косовских званичника биле су „пахуљица се отопила“.

За ових 13 година, Косово није постало члан УН-а, УНЕСЦО-а, ИНТЕРПОЛ-а, али јесте успело да постане члан Светске банке, Међународног монетарног фонда, Европске банке за реконструкцију и развој, ФИФА-е, УЕФА-е и Олимпијског комитета.

Европска унија није јединствена у подршци Косову, пошто пет чланица и даље не признају државност Косова.

Кад је реч о чланству у ЕУ, Косово је потписивало Споразум о стабилизацији и придруживању, али визне либерализације и даље нема.

Визна либерализација и даље ускоро

Визна либерализација је једно од приоритетних питања које се тиче грађана са Косова.

Европска комисија је 2016. године дала Косову зелено светло за визну либерализацију уз кумулативно испуњење два услова: ратификација споразума о демаркацији границе са Црном Гором и борба против корупције. Четири године касније још увек није дошло до визне либерализације.

Косовски званичници, са друге стране, из године у годину понављају да ће визне либерализације бити ове године и апелују на ЕУ да до њеног одобрења дође што пре.

Носиоци пасоша Координационе управе Републике Србије, чије се пребивалиште води на неко место на Косову и Метохији, суочавају се са истим проблемом, пошто спадају у категорију држављана Србије за које не важи безвизни режим попут осталих држављана Србије.

Опасност од миграција, био је кључни разлог зашто је ЕУ условила Србију да овој категорији грађана ускрати могућност добијања безвизних пасоша. 2016. године ЕУ је проценила да Косово не представља ризик од потенцијалних миграција, тако да је кључан разлог за ускраћивање безвизних пасоша овој категорији грађана престао да важи, али до укидања овог ограничења ипак није дошло.

До 2016. године било је преко 90 000 грађана Србије који су носиоци пасоша који издаје Координациона управа.

Два кључна питања у међународној арени за Косово су дијалог са Београдом и Специјални суд за ратне злочине почињене на Косову у периоду 1998-2000. године.

Иако се још увек реализује Бриселски споразум из 2013 године, који прате преко 30 техничких договора постигнутих од 2013, у међувремену је потписан још један – тзв. Вашингтонски о нормализацији економских односа Србије и Косова, прошлог септембра, док се из међународне арене Београду и Приштини шаљу непосредне поруке да се од њих очекује потписивање оног што се назива „коначни правно обавезујући споразум“.

Када је у питању Специјални суд, у њему су у току припремне радње, односно статусне конференције пред почетак суђења и челницима некадашње „ОВК“, али и кључним политичким фигурама – Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију.

Они су ухапшени у Приштини 4. односно 5. новембра према налогу судије Специјализованих већа, а након што им је 26. октобра потврђена оптужница у 10 тачака.

У оптужници Специјализованог тужилаштва означени су као део групе која се терети за удружени злочиначки подухват односно ратне злочине „незаконитог или произвољног хапшења и лишавања слободе“, „суровог поступања“, „мучења и убиства“, као и злочина против човечности, као што су „затварање, други нехумани поступци, мучење, убиство, присилни нестанци лица и прогони“.

Уочи 13. годишњице, јуче је одржана трећа статусна конференција.

КоССев, Фонет

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Бондстил добија своју копију надомак Севера Косова – хоће да држе Србе на оку

Бондстил добија своју копију надомак Севера Косова – хоће да држе Србе на оку

5 (2) Војна База Косовских безбедносних снага која се гради на брду Црнуш у Јужној …

Сарајево: Претресом возила нађено 46 килограма експлозива

Сарајево: Претресом возила нађено 46 килограма експлозива

0 (0) САРАЈЕВО – Државна агенција за истраге и заштиту (СИПА) ухапсила је Алмедиха Х. …

Leave a Review

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Send this to a friend