Криминал у полицији Србије

Професионализација, деполитизација и декриминализација полиције су теме о којима се говорило још након политичких промена 2000. Међутим, испоставља се да је 13 година касније, Србија на том плану још увек на почетку.

Декриминализација полиције је дуго била тема која се у Србији заобилази, али се она сада полако враћа на велика врата. Да ли под притиском Европске уније, која тај посао наводи као нужан за помак у преговорима или као резултат нових политичких обрачуна – свеједно, тема спреге и криминала у српској полицији је поново отворена.

Београдски медији су тако протеклих дана изнели читав низ оптужби на рачун директора српске полиције Милорада Вељовића, од тога како његов син вози Мерцедес вредан 60.000 евра, па до тога да Делта холдинг Мирослава Мишковића отплаћује станове члановима Вељовићеве уже фамилије. Најновије оптужбе су да Вељовићев кум помаже хрватском бизнисмену Ивици Тодорићу да шири свој утицај у Србији. Сектор Унутрашња контрола МУП-а Србије је тим поводом навела да ће се испитати сви медијски наводи у којима се врх српске полиције доводи у везу са криминалним активностима и да нико неће бити поштеђен у тим истрагама.

Србија се дави у дрогама!

Адвокат и бивши коминистар полиције Божо Прелевић за ДW истиче да ће процес декриминализације полиције ићи веома тешко и да је песимиста колико ће се у томе успети. Прелевић наводи да се без истрага не може тачно рећи у какве је све криминалне активности умешана полиција, али да се и без икакве истраге може рећи да се Србија дави у дрогама.

„Стотине тона дроге се месечно прода у Србији“, каже Прелевић. „Ту је суштина окретања новца и разлог зашто су нарко-дилери који се тиме баве заштићени. Ви без икаквих проблема, рецимо, можете да уђете у спортску мафију и да похапсите све те људе, али је ту основно питање шта раде политичари у спортским клубовима? Чиме се они баве ако не прикупљањем новца? Дакле, нико није луд да хапси самог себе. И зато је питање полиције политичко питање, а не да ли тамо имате довољно стручног кадра да то урадите. Значи, питање је да ли ви то заправо хоћете да урадите“.

Стручњаци за политичку заштиту

Спрега криминала и политике је суштина проблема и то је разлог зашто се протеклих година ништа није урадило на декриминализацији полиције, сматра Прелевић и додаје да је и даље кључна ствар у полицији ко је ваш политички заштитник. Посебна тема је ко би то требало да уради унутар полиције, јер је полиција кадровски у катастрофалном стању, истиче Прелевић:

„У међувремену сте ви измислили хиљаду и један идиотски приватни факултет, а и државни су катастрофа, и сада из њих регрутујете стручњаке за полицију. А они тамо ништа нису научили, јер ви нећете ни да акредитујете те факултете, а нећете да их акредитујете јер вам део владе и парламента тамо докторира“.

Полиција као криминална машина

Професор Факултета за безбедност Зоран Драгишић оцењује да је ситуација са криминалом у полицији драматична. То се креће од ситног мита па све до директног учешћа припадника полиције у крупном криминалу. Нису наравно сви полицајци у то умешани, али видимо да су од деведесетих година у скоро свако убиство „контроверзних бизнисмена“ или политичара умешани неки полицајци, или као директни извршиоци или као неко ко је био у њиховом друштву, упозорава Драгишић:

„Дакле, полиција је свесно направљена као једна криминална машина која је служила очувању режима деведесетих година. На жалост, тај Милошевићев режим није пропао, он је жив и данас, и сва начела на којима је тај режим живео су на неки начин умивена и промењена. Али ви суштински, када дубоко загребете у структуру српског друштва, ви ћете и даље наћи исте механизме и исти начин рада“.

Без наде у Србију…

Декриминализација полиције је нека врста притиска и на премијера и министра полиције Ивицу Дачића, који је и сам би мета афера око повезаности са криминалним миљеом. Драгишић каже да у Србији нико није пропао због афера, и да ће сада Дачић вероватно избацити афере о онима који су сада против њега:

„Дакле, ово је сада на нивоу неког шутирања испод стола и због тога ја нисам спреман да се нешто одушевим овом борбом против криминала у полицији. Јер то видимо сваке године, ево ово је сад и више никад, ево сад пресецамо, нулта толеранција. То су глупости којих смо се од 2000. наовамо наслушали“.

Али с надом у Брисел…

На сву срећу се на челу Србије тренутно налази бриселска бирократија, коју не би требало идеализовати, али се ипак може очекивати да се нешто покрене напред. Ако би то зависило од нас и наших политиканата, Србија би се озбиљно вратила у деведесете године, оцењује Драгишић.

 

Дојче веле