Куда иде спољна политика Немачке?

Немачка влада жели да ојача спољнополитички профил Берлина. Шеф немачке дипломатије Штајнмајер сматра да је цена суздржане спољне политике за Немачку превисока. Изгледа да и канцеларка Меркел дели то мишљење.

И пре излагања Франк-Валтера Штајнмајера у немачком парламенту, канцеларка Ангела Меркел је наговештавала правац, којим би немачка дипломатија убудуће морала да иде. „Немачка мора да преузме већу одговорност у Европи и свету“. Уколико се то не догоди, „нанећемо штету и себи, нашим вредностима, али и нашим партнерима – политички и економски“, упозорила је председница немачке владе. Након низа година „суздржане политике“, Меркелова спољној политици Немачке придају другачију и већу тежину. Канцеларка је говорећи о значају немачке спољне и безбедносне политике, наговестила и потребу за „умрежавањем војних и цивилних средстава“.

Тиме је шефица немачке владе у домену одбране потврдила курс министарке Урсуле фон дер Лајен, која је до пре пар дана у интервјуима за разне медије, говорила о додатном ангажовању Немачке у превазилажењу два конфликта на афричком континенту. Конкретно: мисија у Малију биће појачана, а може се очекивати и већа подршка Француској – у мисији у Централној Африци.

Сложно за активнију спољну политику

У свом обраћању посланицима Бундестага, шеф немачке дипломатије Штајнмајер, Африку није имао у фокусу, али је његово излагање указивало на заједнички спољнополитички курс са канцеларком Ангелом Меркел. Свет се последњих година „значајно променио“, поручио је министар и заложио за активнију спољну политику Немачке. Више криза све је ближе њеним границама, навео је Штајнмајер и образложио како ће „политика чињења и нечињења“ увек бити на дневном реду. Европа је „потпуно фокусирана на себе, што је у борби против кризе било неопходно“. Ипак, не би требало изгубити из вида шта се ван њених граница дешава, подвукао је шеф немачке дипломатије.

Штајнмајер је већ био на функцији министра спољних послова од 2005. до 2009. године, и то у првом кабинету Ангеле Меркел. Њему је добро познато где су кризна жаришта у свету. Говорећи о курсу немачке дипломатије у наредном периоду, он је указао на могућу „драматичну ескалацију“ на Блиском истоку и у арапском свету. У Украјини је, како је навео, поново постало немирно, иако су многи веровали да тако нешто у Европи више није могуће. Ипак, Штајнмајерова агенда фокусирана је на далеки Авганистан, за који је рекао да не сме поново да доживи сценарио из 2001. године. Ни проблеме у Источној Азији не би требало заборавити – пре свега спор Кине и Јапана, који само наизглед делује као решив дипломатски конфликт око острва. Постоји опасност да би тај спор могао да прерасте у нешто више од тога, упозорио је Штајнмајер.

Велики планови велике коалиције

Шеф немачке дипломатије је свој став и програм оправдавао и освртом на тзв. „европске реалности“. Јер, Немачка је највећа, најмногољуднија и привредно најјача земља у Европи. „Ако бисмо остали по страни, конфликти неће бити решени, јер ће изостати поуздани предлози.“ Због тога је било важно заузимање Берлина за уништавање хемијског оружја у Сирији. „Бомбе би биле погрешан пут и далеко више од удаљавања од политичких решења“, рекао је Штајнмајер. Сирија је добар пример за политику војне суздржаности, која се не сме тумачити као политика држања по страни.

Опозиција критикује

Левица остаје при свом добро познатом ставу о мисијама немачке војске у иностранству. Оне су за најјаче опозиционо крило у Бундестагу неприхватљиве. „Бундесвер не сме бити инструмент спољне политике“, поручио је Волфганг Герке, који је у Левици задужен за спољно-политичка питања и додао: „Све војне операције морају бити окончане.“
Ни Фритхјоф Шмит, посланик Зелених, није рекао ништа позитивно о спољно политичком профилу Немачке који заговара нова влада. Он је у питање довео коалициони споразум партија ЦДУ-ЦСУ-СПД, наводећи да су у том документу завршила „неповезива правила“. Како је могуће, указује Шмит, да влада Немачке жели да дигне руке од нуклеарне енергије, а да у исто време заговара модернизацију атомског оружја НАТО. То су двоструки аршини, упозорава је Шмит. Мноштво критика опозиција је изнела и на рачун употребе беспилотних летилица.

Лобирање већ почело?

У којој мери је немачка влада заиста решила у спољно-политичком свету да заузме активнију улогу, вероватно потврђује и чињеница да у Берлину данас борави генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун. Немачка се и даље нада месту у највишем телу УН – Савету безбедности, мада је овога пута реч о кандидатури за председавање Комитетом УН за људска права.

Ки Мун ће током посете Немачкој разговарати и са канцеларком Меркел (ЦДУ), са шефом дипломатије Штајнмајером (СПД), као и са министром за развојну политику Милером (ЦСУ). На дневном реду су, наводно, консултације о мировним преговорима о Сирији, али и други горући светски проблеми. Немачке новинске агенције преносе како ће генерални секретар УН посебну пажњу посветити разговорима о остваривању „миленијумских циљева“, а посебно подршци коју у њиховој реализацији од Берлина очекује. Међутим, колико ли ће нова немачка влада бити истрајна у намери активније да учествује у решавању конфликата у свету, зависи од бројних фактора, а не само од решености и добре воље. Једно је сигурно, Штајнмајер призива промену спољно-политичког курса, а ако искусан дипломата, има велике шансе да барем нешто од најављеног спроведе у дело.

Аутори: Кај-Александер Шолц / Јаков Леон
Одговорни уредник: Иван Ђерковић

Дојче Веле