Куга Трећег миленијума: содомија, педофилија, уништавање породице…

Захваљујући суманутој политици коју спроводе српски властодршци, Србија срља у правцу придруживања Европској унији, најболеснијој заједници коју је европски континент имао, још од времена Инквизиције. Мада тамо никада неће стићи, чак и ако ова заједница неким чудом опстане, све снаге постојећег политичког куплераја у Србији дале су се на посао да униште оно што је остало од ове земље, само да би она била ближе епицентру великог зла које је снашло европске народе. И не само Европска унија, него и цео Запад, данас су потонули у мрак педерастије, педофилије, истополних бракова, разбијања породице и уништења свега што је европску и хришћанску цивилизацију одржало до данас. Влада Александра Вучића, поноси се бројем гејева међу министрима, како би што више личила на европске владе и њене дипломатије у којима главну реч воде хомосексуалци, транссексуалци и особе које се изјашњавају као „бесполне“. Треба ли ова сулуда странпутица Србији? Куда иде овај свет? Овај текст објављен је у Магазину Таблоид у броју 338 од 4. јуна 2015. Шта је од ових тврдњи време потврдило?

Систематско уништење етичког, моралног, хришћанског и уопште људског у европској цивилизацији, приближило се своме врхунцу. Или ће овај континент чију судбину дели и Србија, пружити отпор ужасном плесу смрти, дивљању Содоме и Гоморе, педерастије, геј-бракова, агресивне трансексуалне пропаганде, педофилије, или га више неће бити. Не, онаквог какав је био током своје дуге и бурне историје…

Прве жртве глобалног насиља постале су породице и најмлађи нараштаји, а преко њих и читава државе и друштва, која су суочена са „новим правилима“, да је све оно што је до јуче било исправно, сада погрешно и наопако, па чак и законом забрањено!

Да би овај ужасни пројекат успео, убрзано се мења и профил личности на челним позицијама у европским институцијама. Геј-дипломатија, постала је део европског политичког бића, а припадници такозване геј-лезбо заједнице, прецизно су распоређени у администрацији ЕУ, на местима одакле се доносе судбинске одлуке за све земље чланице и оне које то хоће да буду.

Убрзано се мењају закони, па и уставна начела на штету породице и брака. Потпредседник Европског парламента Улрике Луначек, предводница лезбијске заједнице у Аустрији, која је истовремено и известилац ЕУ за Косово, озбиљан је промотер идеје да такозвани геј парови усвајају децу. Геј-дипломате, министри спољних послова, попут доскорашњег немачког Гвида Вестервелеа, аустријског Себастијана Курца, летонског Едгарса Ринкевичса (који се јавно похвалио преко друштвених мрежа да је хомосексуалац) и многих других, данас су постали део „нове политичке културе“ у Европској унији. Сви они озбиљно раде на преуређење традиционалног европског духа, културе и наслеђа, користећи у те сврхе најјачу пропагандну машину која је икада у историји постојала.

На такав начин је, преко ЕУ институција, заподенут специјални рат рат против традиционалне Србије, која је вековима била постављена на православној вери, светосављу, али и на темељним вредностима европске цивилизације какву смо до сада познавали. Насиље над здравим разумом добило је преко политике Европске уније и неке нове облике. Тако је још 2008. године, представница за медије канцеларије Савета Европе у Београду, Моника Лајхнер, упозорила домаће политичаре да геј и лезбо популацију чини 10 одсто становништва у Србији (нигде није наведено ко је и како утврдио овај број!), те да ће преко односа државе према њима бити процењивана и спремност Србије за улазак у ЕУ.

Српским властодршцима није требало два пута понављати ово упозорење. У кратком временском року, последња Тадићева влада и прва и последња Вучићева влада, учинили су све да на велика врата у страначке одборе, државне институције и на чело јавних предузећа, поставе што више хомосексуалаца, лезбијки, бисексуалаца, трансексуалаца…Ова акција је одмах добила и своје „признање“ из европских центара моћи.

Бивши државни секретар у Министарству за људска и мањинска права Марко Караџић, похвалио се својевремено да је Србија на листи у круговима међународних геј-дипломата, као „атрактивна“, због тога што је посебним законом одобрила да боравишну дозволу добију и њихови геј-партнери које овде доводе приликом званичних посета.

Био је то мали, али важан корак за криминализоване и изопачене српске властодршце и њихове вође, који воде Србију у девети круг европског пакла.

Све је добило и „дубљи“ смисао, кад је 19. маја 2013. године, тадашњи немачки министар спољних послова Гвидо Вестервеле дошао у своју радну посету Србији. Овдашња јавност је знала да је овај дипломата по својој сексуалној орјентацији хомосексуалац и да са собом, приликом државних посета, води и свога партнера. Али, нико није могао ни да претпостави да ће Вестервеле, уместо у некој службеној резиденцији, преноћити у Јајинцима, у кући свога домаћина, председника Владе Србије, Александра Вучића. Истовремено, у немачкој штампи се тих дана појавила и информација да „Вестервеле не води свога партнера у земље где влада хомофобија, те ни Србија није изузетак у том смислу“. Али, овај геј-дипломата није имао разлога да се жали. Вучић га је примио као свога!

Европски данак у крви

Такозвана мулти-толеранција, тај последњи стадијум западњачког лудила, „део глобалних стандарда“ који има идеју да уништи цео свет, већ одавно је прибегао избацивању природног пола из свих личних докумената, па тако и из пасоша! Реч је о застрашујућем пројекту увођења „трећег пола“, који се сада испробава у Аустралији и на Новом Зеланду, али и у неким земљама ЕУ. До сада су у пасошима, у рубрици под називом „пол“, биле су само две могућности – „мушки“ и „женски“ пол , тј. била су два поља и у једном од њих је стајала ознака. А сада има три квадрата. Трећи квадрат обележен је (латиничним) словом „Х“.

Тај трећи пол су, осим у наведене две државе, увели на Тајланду, а од 1. новембра 2013. то треће поље се појављује у пасошима прво Немачке, а затим убрзо и у земљама свих других држава еврозоне. Након тога ће, у врло кратком року, то поље „Х“ пола, потпуно избацити и природну припадност одређеном полу из личне документације у Европској унији (где Вучић хоће по сваку цену).

Насиље геј активиста и геј-политичких елита које се спроводи над целом западном цивилизацијом, како у Европи, тако и у Канади, Америци, Новом Зеланду и Аустралији, достигло је границу која је неподношљива. Наиме, пограничне полиције на Западу данас већ уобичајено имају обавезу да службено забележе да је неко „стрејт“ (дакле, хетеросексуалац), „геј“, „лезбејка“, „бисексуалац“, „трансвестит“ или „трансгендер“.

Не постоји мушки или женски пол. „Стрејтери“ су, као што се види, у мањини. Лингвистички и на сваки други начин, мушкарац и жена су брутално избрисани као категорија!

Норвешка, које себе истиче као земљу потпуне демократије, данас је један од главних извозника „цивилизованог фашизма“. Закони Норвешке кажу да је свако дете власништво државе, и да је оно само „позајмљено“ родитељима на васпитавање у складу с потребама државе! Хранитељство је у Норвешкој и још понеким „цивилизованим“ и „демократским“ системима врло уносан посао који доноси милијарде долара прихода.

Закони, попут ових у Норвешкој, омогућавају свакоме, а најчешће геј-паровима, да добију туђе дете на старање. Довољно је само да пријаве биолошке родитеље као неспособне да буду старатељи и да, без провере, само на основу једне изјаве, дете буде одузето од онога ко га је родио. Могућност да га поново добију, скоро да не постоји! На тај начин је више од 200 хиљада најмлађих грађана Норвешке, једноставно отето од својих биолошких родитеља.

У ком правцу иде европска, али и целокупна западна, хришћанска цивилизација, довољно говоре и ови подаци…У Британији је родитељима којима је одузето дете забрањено о томе у медијима да говоре и за такав „преступ“ следи казна до две године затвора! Одузету децу у Британији шаљу одмах у хранитељску породицу, а затим иду у тајно усвојење, чак и кад се докаже да је цела интервенција била противзаконита и неоправдана.

У Норвешкој деци у јаслицама читају бајке о принцу који се заљубио у краља, у Швајцарској је 30.000 деце одузето традиционалним родитељима и већ предано истополним, у Данској на стубовима стоје огласи: ‘Изнајмљује се коњ за интимне односе’, у Америци се спроводе избори лепоте међу трансвеститима – дечацима од 6 година, у Норвешкој ће се у школском програму за прваке појавити предмет ‘Инцест’, у Канади је педофилија службено призната сексуална оријентација, у Холандији легално постоји странка педофила…

Крајем 2012. године, водеће представнице феминистичког покрета у Европском парламенту предложиле су изгласавање закона који забрањује сву класичну дечију књижевност у Европи. Реч је о незапамћеној инквизицији и прању мозга, од најранијих дана. Срећом, та акција није прошла, што не значи да ускоро неће, судећи по броју девијантних личности у клупама Европског парламента.

Холандска педофилска странка у свом програму пропагира да се деци од 12 година да право гласа, да им се да дозвола за употребу лаких и тешких дрога, затим право да самостално одлучују с ким ће живети, па чак и право на сексуалне односе са животињама! У програму ове злочиначке организације пише и то да би лаке дроге требало легализовати за децу од 12. године, уз упозорење о опасностима које прекомерна употреба доноси, а тешке би, по закону, биле доступне свакоме ко наврши 16 година.

О овоме је и лондонски „Гардијан“ својевремено писао, истичући да је Холандија оснивањем странке педофила учврстила репутацију „социјално најлибералније земље у Европи“! Чак и холандски Апелациони суд је одбацио захтев антипедофилских активиста за забрану странке која жели да смањи старосну границу за ступање у сексуалне односе на 12 година и залаже се за легализацију дечије порнографије. Недавно је у Ослу, главном граду Норвешке, одржан и први дечји „геј-фестивал“, што је дочекано са одобравањем чак и у парламенту те земље!

Обамини геј-закони, прве геј-цркве, геј-параде…

Захваљујући низу законских прописа које је на радост изопачене Америке донео Барак Хусеин Обама, у војсци САД су сада и званично дозвољени сексуални односи са животињама, пошто је прихваћен одговарајући амандман на Јединствени кодекс војног правосуђа, чији је члан 125. раније забрањивао разврат и садржавао посебан параграф о санкционисању содомије. Обама је и то укинуо.

Након што се његова супруга Мишел „одвојила од брачног кревета и трпезе“, због његове настране сексуалности (јавност је обавестила да ће до краја његовог мандата бити само „службено“ прва дама САД), Обама се дао свом снагом у доношење закона који су довели геј заједницу у положај супериорне врсте.

Према писању руског аналитичара Николаја Малишевског, то је отишло толико далеко да је Обама као предуслов за добру сарадњу САД и Русије, поставио питање довођења хомосексуалаца у позицију да управљају руском државом!

Треба нагласити и то да је Барак Хусеин Обама први председник САД, који је из корпуса људских права издвојио права хомосексуалаца и транссексуалаца, те их је званичном директивом, још у децембру месецу 2011. године, подигао на ниво приоритета америчке спољне политике! Тада је свим владиним агенцијама послао меморандум са његовим потписом, у коме се налаже да америчка дипломатска и финансијска помоћ мора да буде на услузи такозваним ЛГБТ особама, у свим државама где САД имају дипломатску мисију!

На видику је и стварање прве цркве за хомосексуалце. Вишеструко компромитовани Патријарх Српске православне цркве Иринеј, био је пре извесног времена у посети жени-архиепископу Шведске, Антје Јакелен, која је позната као најактивнији борац за легализацију хомосексуалних бракова. Јакелен се јавно изјашњава за геј-идеологију и пропаганду сваког разврата, све под изговором толеранције и „поштовања различитости“. Ова жена, која је лутерански јеретик, обавља и венчања хомосексуалаца још од 1. новембра 2009. године, а јавност у Шведској је упознала боље, кад је исплела тепих у бојама геј-заставе, којим младенци истог пола ходају на венчању.

У Скандинавији има и ретких гласова разума, па је тако у Финској, вођа хришћанских демократа и епископ из Тампереа, оштро напао хомосексуалне бракове, и усвајања деце од стране хомосексуалаца. Али, у Финској је на сцени масовна пропаганда одрицање од Цркве, и његов глас је усамљен. У Аустријским црквама, хомосексуалце већ бирају у парохијске савете.

На терет земаља које су се окренуле ка „европским интеграцијама“, као што је Србија, стављена је и обавеза одржавања геј-парада, коју су овдашњи хомосексуалци назвали цинично – „Парада поноса“. Уз велику подршку евроатланских институција, ове параде се одржавају као вид масовног „преобраћања“ грађана у „заосталим, конзервативним и патријахалним“ државама (тако се и Србија третира у западним центрима моћи), са циљем успостављања система у коме ће диктатура мањине над већином бити чак и законски прописана!

Тако се у Србији законима који штите права хомосексуалаца и такозваних „трансродних“ мањина, претворио у терор те мањине над већином. Начела о слободи појединца или мањине, записана још у Француској буржоаској револуцији, данас су згажени у име содомије, педофилије и права изопачених. Закони који су санкционисали ово зло, полако уступају место законима који га глорификују. Србија и српско законодавство, прате овај „тренд“…

Ваљда да не би заостали за европском хомосексуалном политиком, Вучић је у своју владу, али и на чело јавних предузећа, у Привредну комору Србије и у многим другим институцијама, довео „угледне“ хомосексуалце, који, ваљда, треба да служе као доказ да је Србија „одмакла“ у европским интеграцијама.

Пут ка нестанку беле расе: жене без мужева, деца без родитеља

Француски Национални центар за демографска истраживања, анализирао је узроке великих проблема који изнутра нагризају француско друштво и угрожавају његов опстанак. Резултати су предати на увид француском парламенту. Реч је о великој студији која се бави изучавањем стања о институцији брака у Француској, и установила да брак већ одавно није преовлађујуће веза између мушкарца и жене, него су то постали ванбрачни односи.

Извештај наводи да од сваких десет ожењених (удатих) особа, постоји девет особа које живе ванбрачним животом тј. чији брак није легализован законом, а што је резултат међусобног договора између два супружника да заједно живе без икаквог брачног уговора: црквеног, грађанског или обичајног. Реч је о новоствореном односу који се и у службеним документима Европске уније назива „отвореном везом“, у којој жена и мушкарац само формално живе заједно и повремено „конзумирају“ своју полу-заједницу, али су слободни да опште и са другим мушкарцима, женама, геј појединцима или паровима, као и трансексуалцима.

И у Србији је од недавно почео да се користи термин живљења „у отвореној вези“, мада Србија још није постала жртва ове пошасти у мери у којој је то Француска или неке друге западнеоевропске земље. Термин „отворена веза“, директно је пласиран из Америке, преко филмова и такозваних друштвених мрежа, и

Извештај француског Националног центра за демографију даље наводи да све жене у овој земљи, чија старосна доб не прелази двадесет и шест година, као и мушкарци чија старост није већа од двадесет и осам година, живе под једним кровом без икакве легалне или законске везе. Број таквих је много већи од броја легално ожењених исте старосне доби.

Оно што извештај назива „слободним уговором“ или „слободном везом“, постало је раширена мода у Француској. Овај западни талас који је запљуснуо француско друштво, изнедрио је и феномен „мајки без мужева“. Наиме, половине француских мајки (тачније 53 одсто) рађају прво дете ван институције породице (из ванбрачних односа). Проценат ванбрачних порођаја износи преко четрдесет одсто од укупно регистрованих порођаја. То значи да се у овој земљи сваке године роди 300 хиљада новороденчади годишње, који ће одрасти без присуства оца. Четвртина од овог броја, никада неће упознати свога оца!

Постоји и нова појава која је почела да напада друштва на Западу, и прети му потпуним уништењем. То је појава нових дефиниција породице, које се разликују од природне дефиниције‚ по којој она настаје у вези између човека и жене.

Ове нове дефиниције за породицу појавиле су се на Светском конгресу о питањима жена, који се одржао још 1995. године, под именом „Нови облици породице“. Ти такозвани „нови облици“ породице подразумевају да се она може основати од два мушкарца или две жене и да није неопходно да се она састоји од мушкарца и жене. Овај нови облик породице постао је и законски признат у многим земљама на Западу.

У тренутку настајања овог текста, у Ирској је на референдуму, великом већином изгласана легализација хомосексуалних бракова, што ће бити допуњено законским правом да гејеви усвајају и децу.

Какве су последице ове пошасти? Један карактеристичан пример из Америке, речито говори како то изгледа…Наиме, у једној општинској канцеларији у Јужној Калифорнији, извршен је упис новорођенчета, од два оца и без мајке. Овај процес се завршио након што су два оца-хомосексуалца, изнајмили материцу жене и након што су купили женску јајну ћелију од једне специјализоване банке јајних ћелија!

Сексуална изопаченост постала је у западним друштвима заштићена од стране свих организација које се баве људским правима. За хомосексуалце и лезбијке су основане посебне асоцијације и организације које са огромним буџетима и армијама адвоката, штите или заступају њихове интересе.

Крајем јула 1999. године, једна британска судница досудила је да трошкове операције промене пола, мушког у женски или обратно, сноси каса за социјалну солидарност. Била је то прекретница у историји британског правосуђа и увод у Армагедон, који данас разара британско друштво, окупирано исламским наталитетом, многољудним породицама имиграната, и нагрижено изнутра-изумирањем белог, англосаксонског човека.

Пре Олимпијаде у Сочију, краљица руске атлетике, Јелена Исинбајева јавно је подржала руски закон о забрани пропагирања хомосексуалности међу малолетницима. Била је то вест коју су сви западни медији са гнушањем пренели. Али, према резултатима истраживања Центра за сверуско јавно мњење, чак 88 одсто Руса подржава овај закон, који се на Западу тумачи као доказ сузбијања права ЛГБТ особа у Русији. Срећом, руски народ и његов дух, вера и традиција, далеко су од глобалног зла које има за циљ да убрзано уништи белог човека, хришћанина.

И не само у ЕУ, него у целокупној западној култури, западној музици, западној књижевности и западној уметности, „мушкарци“ и „жене“ су изумрли као диносауруси, а тамо постоје само „геј“, „лезбијке“, „бисексуалци“, „трансвестити“ и „трансгендери“. Успут, под паролом „права човека на изопаченост“ – природни пол престао је да се зове природним и нормалним. У међувремену, док траје распад европске цивилизације, цео континент је под окупацијом афро-азијских имиграната, а злочиначка идеја његовог коначног претварања у „континент трећег света“, скоро да је остварена.

Дакле, из неког светског центра моћи, искрено говорећи треба навести да иза тога стоје Изабрани, они који су после Христа, да би и тада уништили хришћанство и хришћане, створили и подстакли Мухамеда Пророка да хришћане уништи, кренули су у напад на породицу, као основну ћелију друштва. Зацртали су стратегију напада на хришћанске цркве, уништавања хришћанске културе и потпуне окупације Европе, као културног и економског стецишта беле расе и хришћанства. Задатак им је да Европа нестане, и да на њено тло буду доведени други народи, друге расе и религије, и да њиме Изабрани владају као са робовима.

Русија се, као што се види, показала као неосвојива тврђава таквој завери.

Наш сарадник Горанко Ђапић, у наставку текста, објашњава социолошку и историјску позадину проблема који данас сатире Европу и хришћане…

Десет заповести организационог зла

Откада је људског рода, било је и добра и зла. Када су се људи окупили у веће заједнице, најприје су чували њену неопходну кохезиону снагу обичајима и вјеровањима. Када је заједница прерасла освитом цивилизације у државу, писали су се закони, али обичаји нису потпуно изгубили своју корективну улогу.

У првој монотеистичкој религији, у жидовском монотеизму Мојсије је од Бога примио плочу са 10 заповијести, којих се сваки вјерник морао придржавати. Ма што тко мислио о самом монотеизму посебно је питање, па ипак се не може порећи након многих стољећа искустава да су заповијести значиле велику снагу у држању друштвене равнотеже, без које није могућан заједнички живот толиких људи.

Хришћанство је прихватило свих 10 заповијести…

Али зло не спава. И оно је прихватило свих 10 заповијести, али супротно својој суштини, изокренуто и то су заповијести организираног зла. Мислите ли да је ово увод за СФ причу? Нажалост није. Зло је увијек било добро организирано и увијек присутно. Чинити зло много је лакше него чинити добро. Чинити добро захтијева велику особну свијест и вјеру – значајан интелектуални и физички напор. Са злом је једноставније. Слика свијета која нам се представља не одговара истини. Иза збивања најчешће не стоје политичке институције које ,,предано раде“ у интересу друштва. То је слика на површини. У тамним дубинама људског друштва одувијек постоје и опстају организиране снаге које тајним састанцима у далеким ходницима кудикамо више пишу истинску повијест свијета. Нити једног тренутка свијет није био без организираног зла. Јер, у својој дефиницији организирано зло је увијек инструмент мањине и у интересу мањине.

Свијет постоји само због мањине и ради мањине; он живи и умире у интересу мањине. Ратови и големе друштвене трагедије дјело су рада мањине. Разганемо ли лажну слику на површини друштва, видјет ћемо суштину организираног зла и његов предани рад. Тај рад није од јучер до данас, тај рад траје што се наше цивилизације тиче од Кристовог распећа након растјеривања зеленаша и мјењача из јерисалимског храма.

Након двије тисуће година кришћанства наша цивилизација се суочила са највећим изазовом досада. Рецимо голу, чисту, једноставну истину. Наша цивилизација је на умору. Демографски, културно, обитељски и вјерски она је у пуном дебаклу. Случајно? Можда су у питању неки неповољни токови? Не; и увијек не. Наша цивилизација, наша бијела аријска раса, њен антрополошки носилац, педантно и активно уништава по плановима које нису од јучер. Организирано зло кроз толика стољећа поступа по већ задатом циљу и у испуњењу тог циља озбиљно је напредовало.

Како и зашто?

Јерусалим је пао, али је Корпорација преживјела. Да бисмо разумјели ужасну тежину ове двије тисуће година старе завјере, морамо се вратити у далеку прошлост. Тада ћемо пронаћи узроке свих ових дешавања и разумијет ћемо страшну динамику тог организираног злочина. Морат ћемо поћи у далеки Бабилон, град над градовима срце Халдејског царства. У граду и у оближњим центрима живјело је неколико стотина тисућа Жидова што су их Халдејци изагнали из обећане земље – Палестине и одвели у ткзв. халдејско ропство.

И ту у том ропству коначно је жидовска заједница окончала посао кодификације вјерски начела и циљева који из њих произилазе. Жидовска је заједница брзо преузела трговину и њен корпоративни капитал није имао конкуренцију. Стари посао из Јерусалима зеленашење и камате, те продаја папира за цијеђење истинског рада и материјалних вриједности. У том, тобожњем ропству, жидовска је заједница довела теолошки свој монотеизам до данашњег модела. И шта каже тај монотеизам?

Онако како је заједница поступала строго корпоративним средствима, тако је и вјера била корпоративна. Сљедбеници жидовске вјере могу бити само жидови и нитко други. Они, изабрани народ од самога Бога, могу и само они бити његови сљедбеници. Бог постоји само за њих. Бог не гледа друге и не постоји за друге. Други који постоје ван заједнице, цијели Бабилон, Халдеја и сав остали свијет постоје само да буду средство у рукама Изабраних. Они постоје да раде и увећавају моћ Изабраних. Свијет дакле до судњега дана постоји само због њих и њих. Новцем, зеленашењем, кредитом ваља ангажирати нежидове да им предано служе за награду. Брачним везама ваља утопити у Заједницу најбогатије и најинтелигетније нежидове. Сам одабир међу нежидовима будно је проматран. Заједница потомство радо види по мајци. Она се тако антрополошки обнавља и чува стабилну популацију.

Нежидови се унутар заједнице зову Гоје. То је нешто као мјешавина свиње и хијене. Гоје су свиње празне главе. У њу треба усути онолику количину топле воде колико је довољно да обављају радове од користи за Заједницу.

Када је персијски цар Кир срушио Халдејско царство и ушао у Бабилон, Заједница је одмах финанцијски помогла Кира, славећи га. За узврат, Кир им је допустио одлазак у обећану земљу. Дио заједнице је наравно остао на задатку у Бабилону. Правит ће се ратови, бит ће кредита и камата…Бит ће то сјајна основица за растућу моћ.

Римљани нису имали превише слуха за Изабране. Добили су аутономију, али су већ за хеленистичког доба имали монопол у Александрији, Аутиохији, свуда гдје је крочила нога Александра Великог. Брзо су заборавили персијске пријатеље и брзо су нашли нове широм хеленских краљевстава. Римски императори су разорили Јерусалимски храм и раселили Жидове, али куд год да су их послали, пошли су новцем и Корпорација се множила. Јерусалим јесте пао, али преживјели су Корпорација и зеленашење, а Римско се царство сурвало у повијест.

Када је Константин основао град на Босфору, ту је убрзо стигла Корпорација. Ту ће дочекати Турке и водити њихове финанције. Поново кредити, папир и најзад реални рад и злато. Када се република Светог Марка претворила у трговачку Империју тадашњег Средоземља, Шајлок је стигао и у Млетке. Поучно је прочитати ,,Млетачког трговца“ од Шекспира. Точно. Генијално. Усамљено.

А онда је дошло до праве револуције у Корпорацији. Енглески краљ, женоубојица Едвард ВИИ, упетљао се у француски метеж и у Лондон је стигао Менашех Бен Израели са новцем Корпорације, која је убрзо увидјела какове огромне потенцијале пружа Британија и њена растућа колонијална трговина.

Господарење морима; то ће бити нови велики скок у расту моћи Корпорације. Лукративно расположено племство бурбонске Француске много је требало, новца за балове и расипничко живљење. Ту су убрзо стигли кредити. Папир и тако даље. Убрзо је Корпорација ступила у бројне везе са Гоја – аристокрацијом нпр. у Енглеској. Практично је читава аристокрација купљена и брачним везама апсорбирана.

Сам Двор је убрзо био у власти новца Корпорације. Источноиндијска Компанија и њени големи профити помогнути су кредитима жидовских банака – формално енглеских. Центар Лондона Сити добио је градску анатомију и свог градоначелника вриједног Гоју који ће предано радити за Корпорацију. Веома брзо је Британија постала сервис потреба Корпорације.

На ред је дошла млада америчка Република. Капитал из Лондона нагрнуо је испрва веома дискретно у крвоток нове растуће привреде. Али задатак преузимања америчке државе морат ће ићи много спорије. Армије досељеника духом пионира брзо су освајале Америку. Англосаксонска и њемачка сиротиња која је плавила Нови свијет није баш била залогај за Корпорацију. Но доћи ће час, разумије се.

Политика Корпорације у Еуропи била је јасна и добро промишљена. Наступајући преко Британске државе инсистирало се на политичкој расцјепканости и вјечитим ратовима ниског интезитета. Слаба Еуропа, јака Британија. То је била константа британске политике до наших дана. Било каково издизање јаке силе одмах је превентивно гушено. Расцјепкана Еуропа са Турском на Истоку одговарала је Корпорацији. Кредити за рат и кредити за мир брзо су учинили еуропску привреду зависном и презадуженом.

Француска Револуција је укинула јаку католичку монархију. Сада је Ватикан био на реду. Свуда се гомилала његова моћ. Корпорација је стољећима тражила да оствари финанцијску контролу Ватикана. Ослабљен, постепено је почео попуштати. Ипак ће проћи још пуно времена док се тај тешки циљ оствари. Нешто је такођер веома забрињавало банкаре. Русија се послије Петра Великог претворила у друштво које након дуге летаргије покуцало на врата еуропског дома.

Од тада утјецај Русије на еуропске прилике ће расти не одвише бурно али константно. Појава Наполеонског Царства и његов нагли успон свакако су забринули Корпорацију. Париз је био ван потпуне контроле и Наполеон је био одвише моћан. Напокон Наполеон је миром у Тилзиту са Русијом истиснуо британски утјецај из Еуропе.

У Старом свијету моћ су дијелила два Царства, Наполеоново и Руско. Британија се нашла у континенталној блокади, па чак, ако ју је ту и тамо пробијала, очигледно је била у невољи. Тада је Корпорација обећала Александру првом значајне кредите ако откаже континенталну блокаду на коју је иначе био обавезан миром у Тилзиту.

Наполеон је опоменуо цара неколико пута, па како није било одговора престиж му је налагао да подузме озбиљне војне мјере. Супротно вјеровањима, Наполеон никада није намјеравао да окупира Русију. јер је и њему било јасно колики је ризик.

Његова стратегија се сводила на улазак огромне војске у ограничену дубину у Русији, очекујући да ће уплашено племство журити да склопи мир и врати пређашње стање. Али како је улазио у Русију, Александар није слао никакове парламентарце. Наполеон је кретао још дубље да би преговори коначно почели. Опет су изостали.

Коначно, Наполеон је тражио одлучујућу битку и она је изостала. Коначно, Бородинска битка је показала како је Наполеон ушао предубоко. Сада је све стављено на коцку и Французи су ушли у Москву. Остало знамо. Оно што мало знамо, то је да је политика спаљене земље до и од Москве опустошила Русију. Жетва или двије потпуно су омануле. Проћи ће године да се Русија опорави од големе пустоши којој се изложила. Није познато колико је било жртава од глади и студени у Русији, могућно је да се радило о милијунима. Тако су два Царства уништена. Наравно кредита није било. Русија је била избачена из еуропског одлучивања и добила је мјесто жандара у Светој Алијанси. Изабрани су могли да одахну.

Прелазак федералних резерви САД у приватне руке

На крају деветнаестог стољећа, упркос свему, Еуропа је брзо напредовала. На сцену је ступило ново Њемачко Царство које је веома брзо постала најдинамичнија економија Запада. Њена војска била је најорганизиранија и најдисциплинарнија оружана снага на Континенту. Ствар за Лондон се закомплицирала када се послије 1905. године, под канцеларом Столипином, Русија муњевито издигла. Захваљујући њеним потенцијалима њен је раст био убједљиво највећи на свијету. Од 1905г. до 1911г. стопом од 12,0% годишњег раста Царство је удвостручило бруто национални доходак и тај тренд се и даље настављао.

Није требало много маште куда то води. Сада су најјачи људи из Корпорације осмислили нови Велики рат. Његови циљеви били су да међусобно супроставе Њемачку и Русију на Истоку, а да на Западу отворе фронт у Француској те да њено колонијално Царство учине зависним од Корпорације. Рат је Изабранима требало да донесе огроман помак у испуњењу њеног сна о свјетској моћи Изабраних, а тако је и изгледало да ће и бити. Знамо, Русија је уништена и бачена у незамисливи хаос. Њемачка такођер. Француска је ослабљена. Разорена Еуропа постала је лак плијен за нове кредите и нову зависност.

Значи, најприје кредити за ратне потребе, па кредити за обнову…

Након што је Еуропа потонула у хаос, Изабрани су постигли свјетско – хисторијску побједу у САД. Увели су је у рат у Еуропи пробавши успјешно будућу стратегију и задобили су 1913 г. неограничену моћ у Вашингтону. Федералне Резерве су прешле у приватне руке Корпорације, и што је још важније добиле су право на слободну емисију новца.

Са толико папира којему легитимитет даје сила у брзом расту, била је ово толико велика побједа Корпорације да је она не само вишеструко увећала своју финанцијску моћ, већ је читаву америчку државу претворила у сервис за испуњење својих интереса. Свјетско господство Изабранима није била само на дохвату руке, оно је већ увелико почело…

Након Другог Свјетског рата моћ Корпорације је поново удвостручена. Биполарни свијет је почео трку у наоружању. Поново кредити, папир и коначно злато и драго камење. Страшна економска депресија из тридесетих година учинила је да су се људи из Корпорације домогли многих некретнина, банака и осигуравајућих друштава. Сада је стасало вријеме да се преко Одбора за вањске послове успостави алтернативна влада САД у сјенци. Алтернативна влада имала је неупоредиво већу моћ. Она је држала готово сам новац у САД купујући њиме рад и ресурсе у читавом свијету. Коначно, падом Совјетског Савеза Исток Еуропе нашао опет тко зна по који пут у страшном хаосу. Југославија је уништена. Припреме за опћи еуропски пад су завршене. Чему тај пад и зашто?

Редослед преосталих задатака Корпорације

Рушењем СССР, Корпорација је имала да оконча још један важан посао за који се припремало читаво стољеће. Наиме постојање грчко – римско кришћанске цивилизације постала је озбиљна препрека свјетском господству. Еуропа је највећи конгломерат аријевске бијеле расе – јединог озбиљног конкурента и могућег противника новом устројству. Толика концентрација најцивилизиранијег становништва на свијету, велика је морална, културна и демографска пријетња за Корпорацију. Али, еуропске ,,Гоје“ су интелигентне и стваралачки веома способне.

План је био сљедећи: опасна маса која је не једном изненадила Корпорацију, мора безусловно нестати. То мора бити урађено постепено и опрезно до онога нивоа када Еуропа изгуби виталност, а онда посао се можда може окончати много мање суптилним методама. Тада ће се већ Русија распасти и ,,Гоје“ нијемо прихватити неминовну судбину. Свијет ће бити редуциран на двије – три милијарде људи устројен по трећесвјетском моделу мјешавине раса, моделу који је апсолутно стерилан и непродуктиван. Расно братство се не уздиже братства ради, већ ради мијешања крви у којој ће интелект и стваралачки порив аријевске расе, трајно нестати са њом самом. Свијет неће имати јучер или сутра, већ само данас. Данас и данас, бит ће сваки дан. Повијести нема, изузев што би могла бити кронологија догађаја у обитељима Корпорацијских магната.

Још од прије једног стољећа почео је покрет за права жена. Али какав је то само марифетлук био! Нитко цивилизиран није против права жена и њихове равноправности, али ако се женама подмеће такозвана једнакост полова ту очигледно нешто није у реду. Сви морају бити равноправни пред законом, имати иста права и обавезе, али једнакост полова је нешто што апсолутно не постоји и што је супротно природним законима и очигледним чињеницама. Јер жена није једнака мушкарцу нити мушкарац жени. Они се међусобно родно разликују и то дјело саме природе, циклуса живота. Жена и мушкарац се разликују, али баш је то оно што их чини окренуте једно другоме. Они се разликују. Заједно они чине цјелину. Живот сам. Бучне сифражеткиње проповиједају мучну мржњу према мушкарцима и не видимо како то уопће може као уосталом и свака мржња бити друштвено прихваћено.

Жена се данас учи како мора радити што и мушкарац да би била равноправна. Каково страшно подметање, подмукло и уништавајуће! Зашто жена која је мајка и стуб обитељи не би била равноправна? Увијек је било и бит ће подјеле рада између жене и мушкарца. Зашто је то лоше? Зашто би жена била унижена и неравноправна ако би рађала, васпитавала и слала друштву здраву у пажњи и мајчинској одраслу и љубави дораслу дјецу?

Како изгледа када су дјеца готово читав дан без мајке која труне у неком уреду зато што су јој рекли да је тиме равноправна?

Зашто је у реду да жене не рађају између 18 и 25 година живота, када су биолошки најјаче и најздравије, а дјеца такођер? Зашто се жена учи да мора поћи на факултет, јер ће у супротном показати како је ,,несувремена“ и необразована? Тко каже да као стуб обитељи не може бити образована? Зар јој је књига, слика и ма која умјетничка дјелатност немогућна? Можда још и више! Колико ли је само истинских талената, младих жена изгубило себе на ономе да она нешто мора! Законом мајку треба особито заштитити и обавезно јој омогућити мировину за све што је учинила за друштво дајући му здраву и пажљиву дјецу.

Зашто је мајка, оно што се изгубило? Мајка је највећи пријатељ потомства што је будућност земље. Мајка је живот. Мајка је све!

Насупрот томе, жена се данас учи да је мода све, она мора да би била сувремена користити обилно козметику, она се мора кварцовати и она нема времена да буде мајка. То је тако оптерећујуће. Она мора бити друштвено покретљива, знати што се ново спрема за шопинг. Она мора показати дечку свог кућног љубимца. Он мора схватити што то значи. Она мора да за слиједећу модну ревију појури нову тоалету, а тако има мало времена.

Она мора бити досљедни вегетеријанац. Све масноће мора бацити у отпад, а протеине, ту огавну пријетњу моментално заборавити. Ако јој нетко каже да се хомо сапиенс одржао у борби за опстанак зато што је јео месо, то није пожељно рећи у њеном друштву, то је обична дивља месара и зар још такови постоје? Коначно она ће временом бити танушна, усамљена његована бака.

Жена мора имати разумијевања за агресију геј популације. Зар све друго није ,,хомофобно“ и толико примитивно. Зар толеранција није штиво за новог човјека? Зар то није хумано усвајати дјечицу и бринути о њима? Жена се не мора сјетити да је сву дјечицу нетко донио на свијет. Никакав геј отац не може му бити мајка. Али, то тако схваћају бахати примитивни мачисти.

Сви, и мушкарци и жене, сви морају схватити да је будућност у мултикултурализму, мултиетницизма, мултиконфесионализму. Ово је одлично штиво за погинуле новинаре из редакције ,,Шарли ебдо“ да убију досаду на оном свијету.

Геј популација мора имати већа права од осталих. Они су угрожени. Геј популација мора бити у стању сталне параде иначе ће имати мање права. Свим хетеросексуалцима треба забранити да ометају геј популацију. Геј популација мора у хомосексуалном браку усвојити неколико дјеце. Она су ионако мала да би постављала питања, а њихов положај у здравој геј заједници није педофилија. Сви грађани хетеросексуалци морају имати жуте траке на рукаву како би хомосексуалци одмах могли звати полицију. Сви који не гледају ријалити програме на ТВ, озбиљни су особењаци и друштво мора бринути о њима.

Епилог задате страве и ужаса

Готово сви ови задаци су извршени. Резултати не изостају. Ништа од овога није шала. Нажалост. Што се кршћанства тиче, оно је на Западу на кољенима. Корпорација је почела преузимати Ватикан. Новог Игнација Лојоле нема на видику. Језуити броје новац. Што се тиче православља, највећа православна црква на свијету је Руска православна црква. Она још није начета новцем Корпорације. Једноставно, између РПЦ и Корпорације је Руска Федерација! Дакле мора се уништити Руска Федерација. На срећу она нема Вучића, Гашића и Лончара. Она има сјећања на Петра Великог. Она је и даље Империја. То не значи да некога окупира, на примјер, Украјину. Она само штити руски народ у њој за који Корпорација сматра да његово убијање мора бити нова олимпијска дисциплина.

Посљедња вијест: на паради у Москви били су присутни представници готово 4 милијарде житеља Земље. Порука: Свакако да има наде.

Геј и лезбо политика

Док је Вучић своју владу попуњавао министрима-хомосексуалцима, међу водећим личностима сепаратистичког, албанског Косова, нашле су се истакнуте лезбијке, министарка Едита Тахири, председница Атефите Јахјага и још неколико њих из Еулекса. У недељу увече, 3. маја ове године, председница Атифете Јахјаге, је у хотелу „Гранд“ у Приштини, у друштву младе, тамнопуте секс-бомбе, присуствовала прослави рођендана једне од лезбо службеница Еулекса. Њих две су се издвојиле и своју лезбо „забаву“ наставиле у апартману на трећем спрату хотела.

Никола Влаховић

Горанко Ђапић

Таблоид

Актуелно

Стаматовић: Режим нас прогласио „легитимном метом слободног стрелца“!

Чајетина, 18.6.2018 – Не опањкавамо свој народ и државу нити смо национални издајници, како што …

НАПРЕДНИ ВЕЛЕИЗДАЈНИЦИ на све начине покушавају да од Србије направи СОДОМИЈУ (видео)

Диктатура мањине. Србијом влада мањинска СНС диктатура која држи под окупацијом и контролом све јавне …

Један коментар

  1. Мала дигресија-у Холандији више НЕ постоји политичка партија педофила. Постојала је. Али и те како постоје педофили, зоофили, истополни који усвајају децу, тзв. позитивна дискриминација ако сте жена, трансродна са инвалидитетом добијате посао. Све што је нормално т.ј. све што није настрано, није занимљиво и наилази на проблеме (нпр. самохрана мајка која не може да плати рачуне па јој узимају дете „да се не пати“, разведени отац не може да види 7 година свог сина јер закон штити жену па може како хоће, довлаче се невероватне бројке мушких миграната од 18-30 година, не би ли дошло до социјалних немира. Јевропа је бивша, само што то нико не капира.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons