Купиново: Странци спасавају престони град српских деспота о коме Срби НЕ ЗНАЈУ НИШТА!

ЈАПАНКА, две Шпанкиње, Каталонац, Немац, Француз и Ирац у сремском селу Купиново напорно раде на рачишћавању Купиника, последње српске средњовековне престонице. Иако ова вест звучи као почетак анегдоте, реч је о озбиљном подухвату волонтера, који, окупљени у археолошком кампу, спасавају од пропадања остатке тврђаве Купиник, где су столовали последњи српски деспоти из лозе Бранковића.

Ово изузетно место је само формално заштићено као споменик културе. У пракси је то џунгла коју сад 10 волонтера, већином странаца, рашчишћава да би се видели остаци града који је седам деценија био престоница Срба у егзилу после пада деспотовине.

Нашим пријатељима из иностранства импонује што раде на Купинику, из кога су српски деспоти предводили последње витезове у одбрани границе Европе према надирућој османској опасности. Само им једно није јасно: зашто на рушевинама Купиника нема археолога? И зашто их никада није било?

– Дошао сам очекујући да ћу учествовати у великим археолошким истраживањима важне тврђаве. Међутим, она се скоро и не види. За вас Србе је овај град врло важан, како је могуће да га нисте истражили – пита домаћине Марк Далмау из Шпаније.

Исто питање поставља и Тило Тајх из Немачке. Оно збуњује и нежну Ћинацу Ћућиду из Јапана, студенткињу уметности која јуначки тегли хрпе исеченог грања које су заклањале Купиник. Неистраженост Купиника је мистерија и за Кефина Саливена, пензионисаног професора из Ирске, Бенжамина Робера из Француске, Кристину Санчез Видал и Лусију Фаргало Калво из Шпаније.

Ирац, Немац и Француз чисте терен

Они су дошли у Купиник као волонтери да с Луком Стојановићем, Николином Манојловић и Андреом Стаменић раде на очувању српске баштине у археолошком кампу који су организовали купиновачко Удружење грађана “Зелени поглед” и Млади истраживачи Србије уз помоћ Министарства за омладину и спорт. Циљ им је да рашчисте простор око очуваних зидова и кула, да би их видели учесници научног скупа, 20. септембра.

– Уколико у најкраћем року не почну истраживање и конзервација тврђаве, нећемо имати шта да покажемо и ископавамо – каже археолог Петар Одобашић. – А Купиник је велика прича. Он чува једну од највећих тајни националне историје, златну карику која повезује само наизглед прекинути ланац српске државности. Кад је након пада Смедерева 1459. Србија нестала као држава, Купиник је постао не само резиденција српских деспота, већ и престоница. Следећих седам деценија био је центар око кога су се окупљали племство, свештенство и народ, чувајући идентитет и традицију.

БРАНКОВИЋИ

СУДБИНА Купиника је нераскидиво везана за Бранковиће. У њему су столовали деспот Ђурађ, легендарни Змај Огњени Вук, деспотица Ангелина са синовима Ђорђем и Јованом, и последњи деспот Стефан Бериславић – каже Петра Одобашић.

Борис СУБАШИЋ, Новости.рс