Новост за власнике који потражују своју имовину стигла је од директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића који је преко медија најавио да ће у другој половини наредне године наследници старих власника добити 10 одсто обештећења које ће се спровести новцем. Већ 2021. године, како је навео Секулић, креће исплата остатка дуга по обвезницама на 12 година.
Укупна процењена вредност одузете имовине која се не може вратити наследницима старих власника је 13,4 милијарде евра. Актуелни закон донет је 2011. године и прописује да ће власници национализоване имовине бити обештећени кроз натуралну реституцију или у новцу и то издавањем државних обвезница. Његово усвајање је било један од услова да Србија стекне статус кандидата за чланство у ЕУ.
Лидера Покрета обнове краљевине Србије и посланик Жика Гојковић истиче да Закон о враћању одузете имовине и обештећењу мора да се мења и најављује да ће ће још једном поднети парламенту захтев за изменама.
Боље од задуживања
– Онима којима је немогуће вратити земљиште или некретнину, то треба да буде надокнађено супституцијом, односно другом имовином или непокретношћу – сматра овај посланик.
Као аргумент да се лако може извести супституција износи податак да држава поседује значајно више од онога што власници потражују.
– Чак 95 одсто старих власника потражује пољопривредно земљиште, шуме и пашњаке. Свега пет одсто тражи да им се врате некретнине и грађевинско земљиште. Зато лако може да се иде на замену и да се људима уместо власништва које је немогуће вратити преда неко друго. Не видимо разлог да се Србија финансијски задужује за исплату надокнада старим власницима кад има сасвим довољно и може да им надокнади из свог фонда. Рецимо, у Сомбору је 27.000 хектара у државној имовини, а реституцијом стари власници потражују 13.000 хектара. Ситуација је слична и у другим локалним самоуправама – појашњава овај посланик.
Пита се и ЕУ
За супституцију се залаже и Славенко Гргуревић, члан Извршног комитета Међународне уније за заштиту непокретности са седиштем у Бриселу. Он за „Вести“ каже да директор Агенције за реституцију да прича у домену закона, али да то законско решење није одрживо.
– Поглавља 23 и 24 у преговорима о чланству са ЕУ неће бити затворена ако се не заштити елементарно људско право на својину – каже Гргуревић.
Унија чији је Гргуревић члан, како каже, бориће се и изборити за права старих власника у Србији и региону.
– Не желимо да оптерећујемо државу да узима кредит или да враћа безвезне папире у обвезницама. Зашто нам не би враћала натурално јер је то у интересу и оних којима се враћа, али и грађана и економске моћи Србије – закључио је Гргуревић који је и сам потражује породично власништво.
Власништво без наследника
Гојковић указује да за најмање трећину имовине предвиђене реституцију нема наследника.
– Држава ту имовину може да пребаци на своје име и да иде на једноставно решење замене. Иначе, нема тачног пописа стамбене имовине и јавних предузећа, па док супституцијом враћа онима који потражују дедовину, уједно може да сазна сопствено имовинско стање – закључио је Гојковић.
Празно 800.000 кућа
У Србији готово 300.000 људи живи под туђим кровом, док је 800.000 објеката за становање напуштено и у њима нико не живи, показао је последњи попис становништва 2011.
На југу и истоку пуста је свака четврта кућа, а у Београду и околини је издато 163.000 станова и кућа, односно сваки десета. Највише станова за издавање је у Новом Саду, чак 15 одсто.
Д. Декић – Вести
