На каменим зидовима у планинским областима руског Кавказа постоји мноштво вековима старих молитви и тајних формула исписаних магичним знацима.
Петроглифи, магични знаци на кулама и гробницама, врло су распрострањени у планинским областима Чеченије и Ингушетије, нарочито у кањону реке Аргун.
Знаци на камену се никада не понављају, иако њихова садржина није много разноврсна. Усечени су без журбе, увек на видном месту, најчешће поред врата или прозора, или на угаоном камену. Прикази су наношени одмах по завршетку свих радова на грађевини, или накнадно, поводом разних догађаја. О томе убедљиво сведоче експонати Завичајног музеја „Хусеин Исајев“, отвореног у Пакочком замку на јужној периферији села Итум-Кале.
Вера Чечена и Ингуша у чудотворну моћ симбола на камену није пољуљана ни појавом хришћанства, ни каснијом доминацијом ислама. То потврђује хронолошки континуитет петроглифа од 12. до 18. века. Сврха већине симбола била је да помажу горштацима у свакодневним тешким ситуацијама. Све су то својеврсне молитве, тајне формуле и молбе испуњене надом на пуноћу живота.
Често се испостави да је камен са петроглифима старији и од самих кула, од којих се разликује и начином обраде. То камење је сматрано светим, и због тога је из срушених грађевина преношено у нове.
Прикази се налазе како на одбрамбеним кулама, тако и на кулама за становање.
Међу петроглифима су најчешћи соларни знаци. Они су повезани са култом Сунца, једним од најстаријих култова на Кавказу. Међу Насима је тај религиозни култ био раширен вероватно још од трећег или другог миленијума пре наше ере.
Када се брзо окреће, свастика (кукасти крст) се претвара у спиралу, у којој се нечиста сила запетља као у лавиринту.
Култ једнога бога-сведржитеља, свемоћног Дела, постојао је код Чечена још пре него што су примили хришћанство у раном средњем веку, и без проблема је опстао до времена када су примили ислам.
У најстарије соларне знаке, који су поред Кавказа били распрострањени и у Старом Египту, Југозападној Азији и Средоземљу, спадају и крст, крст у кругу и свастика (кукасти крст). Магични знаци у облику крста срећу се на многим кулама у Ингушетији и Чеченији, као да су постављени са циљем да спрече улазак сваке непријатељске силе.
[nggallery id=5]За Вајнахе је свастика била универзална амајлија и симбол вечног живота. Њени заломљени крајеви симболишу кретање сунца по небеском своду. Класична правоугаона свастика угравирана је изнад улазних врата куле за становање у селу Химој, центру Шаројског округа, на тромеђи између Чеченије, Дагестана и Грузије.
Чечени и Ингуши још увек користе свастику као „мустру“ за писање разних муслиманских формула на „чуртама“ (надгробним каменовима. Такве су, на пример, чурте са споменика жртвама Стаљинових репресија који је био подигнут у Грозном за време Џохара Дудајева.
Када се брзо окреће, свастика се претвара у спиралу, у којој се нечиста сила запетља као у лавиринту. Крстови и свастике су урезивани углавном у камен на своду изнад врата, док су спирале приказиване на угаоном камену куле.
Камење са петроглифима су често старији и од самих кула на којима се налазе, од којих се разликују начином обраде. То камење је сматрано светим, и због тога је из срушених грађевина преношено у нове.
Међу петроглифима се срећу и веома упрошћени прикази коња. Коње су Вајнаси доводили у везу са култом Сунца, тј. божанства које се по небу креће у двоколици са упрегнутим златним коњима. Вероватно је управо том миту посвећен петроглиф на Еткалинској кули у кланцу Тазбичи, у Итум-Калинској области, где су приказани точак, коњ и човек.
За Чеберлој, историјску област на југоистоку Чеченије, без преувеличавања се може рећи да је резерват петроглифа. Тај осећај појачава одсуство становника у овдашњим насељима – све старинске куле и куће села Хој у Веденском рејону напуштене су после исељавања Чечена 1944. године, а људи живе само у пет недавно направљених приватних кућа.
Међу петроглифима Чеченије и Ингушетије има доста цртежа који подсећају на слова и срећу се само на територији ових двеју република. Ипак, петроглифи се не могу третирати као слова или знаци слоговног писма. Могуће је да су неки од њих изражавали некакву завршену мисао, тј. да су били пиктограми. Многи такви цртежи могли су да буду „тамге“, тј. наследни и породични симболи.
Породични симболи су обавезно постављани на камену лука изнад улазних врата или на фасади наследне куле. То су могли да буду било какви прикази, на пример грузијска или грчка слова, стилизоване фигуре животиња и др. Наследни симболи су подсећали госте на древне корене породице која је живела у кули.
Петроглифи у облику отвореног длана срећу се у свим историјским областима планинског дела Чеченије, као и код суседних народа. Приказ длана симболизовао је и власт, и власништво, и творачко начело, и својеручни потпис неимара.
Сасвим други и знатно каснији слој културе чине арапски натписи на зидовима џамија, и ређе на кулама за становање.
Руска Реч
