Хроника

Мајданпек: Две фирме, тоне мазута и милиони дуга

Мајданпек – ЈКП Мајданпек основано је као ново предузеће за даљинско грејање јер је старо било презадужено, али годинама послује уз помоћ Општине, која се за њега и сама задужује. У буџету за 2018. годину субвенције за грејање су једна од највећих ставки, а последњих година управо на ову делатност одлази око 10 посто буџета.

Јавно комунално предузеће (ЈКП) Мајданпек је за последњих пет година из буџета Општине добило најмање 342,4 милиона динара, углавном како би могло да плати мазут, од ког прави топлотну енергију. Предузеће је формирано 2012. године због нагомиланих дугова фирме која је посао радила до тада – ЈКП Комуналац.

Једини резултат оваквог потеза јесте да су грађани Мајданпека од 2012. уместо једне добили другу фирму коју су помагали из локалног буџета – скоро одмах по оснивању ново предузеће је тражило новац од Општине. Старо се данас претежно бави снабдевањем водом и има блокиран рачун од 2012.

Оно што се догодило у Мајданпеку део је ширег проблема који постоји у целој држави – системи даљинског грејања, које користи око трећина становништва Србије, не послују довољно успешно и неопходна им је финансијска помоћ. Пошто топлане не могу да плате мазут или гас, без којих не могу да раде, финансијски им помажу градови или општине, а дају им и велике своте новца за субвенције. Притом се за даљинско грејање троши и новац грађана који га никако не користе, попут оних из сеоских насеља.

Иако је даљинско грејање у надлежности локалних самоуправа, неретко се укључује и држава, углавном тако што топланама омогућава позајмице мазута од Дирекције за робне резерве. На почетку 2018. године нова фирма у Мајданпеку је Дирекцији за робне резерве дуговала 766,7 тона мазута, док је Општина била дужна 790,7 тона, те 81,2 хиљаде динара камате која се плаћа на позајмљени мазут.

Према речима директора новог предузећа Ђорђа Рошкића, топлана не би могла да ради без помоћи општине.

Бивши председник општине Драган Поповић каже за Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) да је ново предузеће основано јер је старо било оптерећено дуговима, са једне стране грађана према фирми, а са друге – фирме према добављачима.

„Зашто је дошло до толиког дуга Комуналца постоје и други разлози, од којих бих издвојио ниску цену грејања, високу цену мазута и велики број запослених у комуналном предузећу“, наводи Поповић. „Из свих тих разлога ЈКП Комуналац није више могао да греје Мајданпек.“

Ново предузеће није решило проблеме с грејањем у Мајданпеку. Грађани овог рударског градића у источној Србији, на граници са Румунијом, се жале да плаћају високу цену за квалитет услуге коју добијају.

Љубица Алексић (74) каже да јој рачун за грејање представља велики трошак. Ранијих зима морала је да, уз помоћ струје, догрева стан у коме живи. Њен суграђанин Радиша Илић (64) прошле године се искључио са система даљинског грејања.

„Годинама нисам имао адекватно грејање тако да сам био принуђен да се догревам на струју, што нисам могао финансијски да издржим“, каже Илић.

Александар Мацура, експерт за енергетску политику, каже да су системи даљинског грејања на мазут неодрживи: „Правите услугу чији су трошкови толики да та услуга не може бити приступачна онима који је купују”.

Сагоревање мазута и буџета

ЈКП Комуналац основано је 1997. године. До јесени 2012. обављало је послове грејања, одржавања водовода и канализације, погребних услуга, одношења смећа и слично. Финансијски извештај за ту годину показује да су укупни дугови овог предузећа износили нешто више од 256 милиона динара.

Одлуком Скупштине општине 10. октобра 2012. године формирано је ЈКП Мајданпек, док је при самом крају године одлучено да се грејање – почев од те сезоне, која је већ била у току – плаћа новоформираном предузећу. Ново предузеће регистровано је на истој адреси као и старо.

За вршиоца дужности директора новог предузећа постављен је Ђорђе Рошкић, који се претходно грејањем бавио у Комуналцу. Рошкић је и данас директор предузећа.

Када је основано ЈКП Мајданпек старо предузеће је наставило да ради. Општинска власт је 2014. формирала још једно предузеће, ЈКП Водовод, коме је поверено одржавање водовода, погребне услуге и још неке делатности.

Према статуту Комуналца, фирма се данас углавном бави прикупљањем, дистрибуцијом и пречишћавањем воде. Рачун им је у блокади дуже од пет година, а 17. априла 2018. блокада је износила 204,4 милиона динара.

Мање од месец дана по оснивању нове фирме, њен директор је од Општине тражио финансијску помоћ за набавку 25 тона мазута „за потребе функционисања градске топлане Мајданпек“. Вредност рачуна била је око 1,6 милиона динара, а Општина је истог дана уплатила новац.

Из Општине за ЦИНС наводе да су трошкови набавке мазута предвиђени програмом субвенција топлане: „Један од основних проблема Топлане јесте врста енергента који се користи: мазут који је, већ дуже време, финансијски најнеповољнији енергент“.

Фирма Мајданпек има два рачуна на која је Општина само до краја 2012. године пренела 26,3 милиона динара. Овај износ не обухвата новац који је у извештајима Управе за трезор обележен као „промет робе и услуга“.

У наредним годинама предузеће се, током грејне сезоне и по неколико пута месечно обраћало Општини, тражећи новац и достављајући рачуне за купљени мазут. Од почетка 2014. до краја 2017. године само по таквим захтевима исплаћено им је око 134,5 милиона динара.

Према подацима Управе за трезор, од октобра 2012. до 19. октобра 2017. године Општина им је укупно исплатила 342,4 милиона динара.

Предузеће мазут све време набавља од фирме МВ Јона из Београда, власника Весељка Мирковића. Према финансијском извештају за 2016. годину, ЈКП Мајданпек им је дуговало 19,6 милиона динара.

Весељко Мирковић данас каже да му се овај посао „како кад“ исплати, а да му топлана стално дугује: „Ја се обезбеђујем тако што узмем менице, на 45 дана, и чекам наплату. Ево сада ми дугују више од 30 милиона, а сезона је завршена пре пет, шест дана. Тешко плаћају, тешко“.

Иако је и само задужено, ЈКП Мајданпек је 2016. давало бескаматне финансијске позајмице предузећу из ког је настало – Комуналац – у вредности од око 5,1 милион динара.

„То смо дали раније, па су нам вратили, јер су сав новац који су прикупили од потраживања уплатили нама“, каже Рошкић и додаје: „Морали смо тако да затворимо, да приме радници плату, водовод је био, изношење смећа – град би био паралисан“.

Значајан део прихода фирме Мајданпек су 2016. године биле субвенције Општине, док је, према финансијском извештају за ту годину, добит фирме била свега 191 хиљада динара.

Буџетом Општине за 2018. годину планирано је 110 милиона динара за субвенције за даљинско грејање. Поређења ради, то је за скоро седам милиона динара више од планираног новца за области здравствене заштите и становања заједно, око четири пута више од новца планираног за пољопривреду и око два пута више од предвиђеног за социјалну и дечју заштиту.

Из Општине наводе да се за топлану највише одваја зато што су њени трошкови пословања највећи.

Енергетски експерт Александар Мацура каже да ако се формирање новог предузећа посматра као кризни менаџмент, онда би то могло да „нађе свој и правни и логички израз“, али би подразумевало да постоји визија како да се из проблема изађе. Мацура додаје: „Ако имате кризу снабдевања, она не може да траје 15 година, као што наша траје“.

Паралелно тржиште мазута

Осим куповином на тржишту, топлане у Србији неопходни мазут добијају и од Дирекције за робне резерве. Овај мазут се враћа у натури, тако што топлане купе мазут и врате га Дирекцији, а на њега се плаћа и камата у новцу. Међутим, пракса је да се са овим враћањима касни док се у многим случајевима камата отписује.

ЈКП Мајданпек је Дирекцији за робне резерве на дан 22. јануар ове године дуговало укупно 766,7 тона мазута.

По уговору из септембра 2013. године, који су закључили са Дирекцијом, мазут су морали да врате до 30. септембра 2017. За враћање робе, чија је вредност процењена на око 58,2 милиона динара, гарантовали су меницама, али нису били у обавези да плаћају камату. Дан пред истек рока Дирекција и предузеће закључили су анекс уговора којим је рок за враћање продужен до 2020.

Један од дужника Дирекцији за робне резерве јесте и сама Општина Мајданпек. Према наводима Дирекције, њен дуг је 790,7 тона мазута, а дуг за камату је 25. јануара 2018. износио 81,2 хиљаде динара.

У последње две и по године, Општина и Дирекција закључиле су два уговора од којих је сваки био за по 400 тона мазута. У оба уговора рок враћања је децембар 2018, уз обавезу Општине да плаћа камату. Општина је од почетка 2016. до краја јула 2017. године Дирекцији вратила око 830 тона овог енергента – позајмљеног раније.

Због лошег стања у ком се налази сектор даљинског грејања у Србији, Дирекција је топланама, које су јој дуговале мазут, одобрила репрограм дуговања. По њему, ЈКП Мајданпек дуг је требало да врати у року од четири године, а Општина у року од две.

Међу дужницима је и старо предузеће у Мајданпеку, ЈКП Комуналац, које Дирекцији дугује 1.946,8 тона мазута и један је од 23 дужника којима је после репрограма из 2013. отписана камата од скоро пет милиона динара. Како је Дирекција навела у одговору ЦИНС-у, она је за овај дуг покренула судски спор.

Потенцијално решење

Према плановима Министарства рударства и енергетике, ЈКП Мајданпек је једна од десет топлана које ће до 2020. године прећи на грејање уз помоћ биомасе, кредитом немачке КфW банке. Грејање на биомасу подразумева да постројења, уместо мазута, гаса или угља, топлоту стварају користећи, на пример, биљке и делове биљака, остатке из воћарства, пољопривреде и дрвопрерађивачке индустрије, као и део селектованог комуналног отпада.

Директор ЈКП Мајданпек, Ђорђе Рошкић, каже да би за њих та промена била спас: „Наша математика показује да ћемо отприлике преполовити трошкове“.

На питање да ли ће то онда смањити и цену, Рошкић одговара: „Знате шта, па није то само цена. Цена не може бити мала зато што ми користимо субвенције, а нама је интерес да ослободимо буџет“.

Драга Димитријевић (66) је међу онима који нису задовољни грејањем у Мајданпеку:

„Ове зиме нисмо били задовољни, кад год смо звали топлану рекли су да треба нова пумпа да се стави у подстаницу. Ево, грејање се завршило, то се није променило. Кажу ’ваша улица остаје за идућу годину’. Сад, ко преживи до следеће сезоне ће да види да ли ће бити нешто боље“.

Милица Стојановић / Цинс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!