уторак , октобар 17 2017

Марко Јакшић: Све руске подршке – јуче Мило, данас Вучић

Сутрадан, после референдума о изласку Црне Горе из Савезне Републике Југославије, примљен сам у кабинет ондашњег председника Владе Србије др Војислава Коштунице. Разговарали смо о протеклом референдуму. Сећам се да сам га тада питао зашто је Русија подржала излазак Црне Горе из заједничке државе. Рекао ми је, да ни њему то није јасно.

Пар година иза тога, био сам гост на завршној конвенцији једног од опозиционих председничких кандидата на изборима у Црној Гори, господина Андрије Мандића. Завршни митинг је био у Никшићу дан уочи предизборне ћутње. Током саме конвенције чули смо да је ондашњи руски председник примио кандидата ДПС-а за председника Црне Горе. Андрији Мандићу сам тада рекао, како он мисли да добије изборе ако и Исток и Запад дају подршку кандидату владајуће партије.

Слична ситуација се десила и током председничких избора у Србији, када је само 5-6 дана уочи самих избора руски председник Владимир Путин примио председничког кадидата Српске напредне странке Александра Вучића и пожелео му срећу на изборима. Истоветну подршку је премијер а председнички кандидат добио и од Ангеле Меркел.

Јединствена Русија, као владајућа странка у Русији, је такође током парламентарних избора 2014. и 2016. године давала подршку Српској напредној странци, али та подшка никада до сада није била тако снажна као током председничких избора 2017. године. Међу кандидатима за председника Србије било је оних који много искреније доживљавају Русију него што то чини председник Српске напредне странке али је њима таква подршка изостала.

Режим у Србији је истоветан оном у Црној Гори. Личе као јаје јајету. И један и други су мафијашко-криминално-дикататорски где два рођена брата владају у обе републике. У многоме подсећају на режим у Украјини према којем Русија има непријатељски однос. Можда зато што су тамо жртве становници руске националности, за разлико од Србије и Црне Горе у којима Срби страдају и пате.

 

Прошле године током парламентарних избора у Црној Гори Вучићев режим је активно учествовао у исценирању наводног државног удар у тој земљи. Сетимо се само речи српског премијера који је дан после избора изјавио да Србија има много озбиљне податке о “непостојећем” државном удару. Са ове дистанце види се да је Србија заједно са другим западним тајним службама, као и ДБ Црне Горе, исконструисала цео случај да би Мило Ђукановић победио на изборима. И не само то, и Пинк и Информер, медијске узданице Александра Вучића, одвратним и пљувачким текстовима обасипали су политичке противнике Мила Ђукановића представљајући их као руске фаворите. Епилог је да је Ђукановић победио на изборима а Црна Гора ушла у НАТО пакт. Нажалост, све то није спречило руску политичку врхушку да подржи Александра Вучића на председничким изборима.

Ја сам никада нисам могао да схватим зашто Москва подржава власт у Србији која Бриселским споразумом отцепљује сопствени део територије и прави, за почетак, независно Косово односно као крајњи подухват Велику Албанију. Пре неколико година ондашњи руски амбасадор Александар Конузин је то објаснио речима да Руси не могу да буду већи Срби од Срба. Тачно. Али ако смо браћа, ако смо пријатељи, онај ко греши, а то је Београд, мора да се саветује, критикује па чак и мало изгрди, да не чини сам себи ненадокнадиву штету.

Истина је да је руском подршком спречен пријем Косова у УНЕСКО, али је пре тога Србија учинила много горе ствари. Омогућила је пријем Косова у бројне међународне органицације, до давања посебног телефонског броја Косову као посебној сувереној држави. И не само да није било макар благог пријатељског прекора са руске стране, него су руски дипломатски представници током 2013. и 2014. године снажно подстицали Србе да учествују на сепаратистичким изборима чиме су легализовали и легитимисали још једну албанску државу на Балкану. Иначе, ти посланици, министри, градоначелници који су положили заклетву на сепартистички устав независне самопроглашене државе Косово радо су виђени гости у руској амабасади. Не могу да разумем да Русија не признаје независно Косово али признаје њене изабране представнике макар то били и Срби.

Пре неки дан се шеф руске канцеларије у Приштини заложио за формирање Заједнице српских општина. Идентичан захтев је поновио и амерички амбасадор у Приштини. Иначе, структуру те Заједнице треба да чине Срби који су бирани на локалним и парламентарним изборима по законима самопроглашене републике Косово а форма Заједнице је строго у складу са уставом те парадржавне творевине. На страну, што сама Заједница неће имати никаква извршна овлашћења.

Политика на Балкану актуелне власти у Београду је строго германофилска, зато ми не иде у главу да таква политика може да одговара и Москви.

Или је можда у питању нешто друго. Напуштање Косова и Метохије од стране Србије на начин на који то чини Београд олакшава руској страни да сутра у Савету безбеднсти омогући признање Косова и Метохије јер је претходно Београд то већ учинио. Једна таква позиција омогућила би Русији да поред већ припојеног Крима то исто уради и са Јужном Осетијом, Абхазијом, Придњестровљем, Донбасом па и неким другим деловима у другим државама у којима живе Руси. Распадом Совјетског Савеза сматра се да је више од 35 милиона етничких Руса остало да живи у туђим државама.

Срби са Косова и Метохје су 2010. године прогласили Владимира Владимировича Путина за почасног грађанина Косова и Метохије. То се десило у Зубином Потоку где је у сали од 300 места било више од 2000 људи. Многи су плакали када је ова повеља додељена руском председнику. Њега Срби са Косова и Метохије доживљавају као месију, као спасиоца. Ипак, тиме своју политичку позицију Срби са Косова и Метохије нису побољшали. За љубав је ипак потребно двоје.

Више од 70% Срба данас у Србији верује Русима. Тај проценат није достигнут никаквим медијским кампањама и новцем него је исконски наслеђен. Бојим се да ће руском подршком српском диктатору Александру Вучићу, нарочито код млађе српске популације, рејтинг који Руси имају код Срба бити јако снижен.

Министарство иностраних послова Русије је осудило студентске протесте у Београду јер их, наводно, организује Запад иако нису необавештени и добро знају да је било жестоке изборне крађе због чега се митинзи и одржавају.

Мени лично, какви год били геополитички и стратешки руски интереси, таква политика није јасна а није ни коректна према српском народу. Мој пријатељ Љубиша Илић, власник кафића “Вожд” у Косовској Митровици, после руске подршке Александру Вучићу скинуо је портрет Владимира Путина у свом кафићу. Када сам га питао зашто си то урадио, рекао је “Марко, претерали су”.

Марко Јакшић, НСПМ

Аутор је члан Председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

Актуелно

Шести октобар – дан Државне безбедности

Многи славни писци, од Казанове до Лоренса Дарела, радили су за своју земљу, дакле, по …

Држ`те Сороша!

По принципу „држ`те лопова“, отпочео је, пре извесног времена, дириговани „лов“ на америчко-мађарског милијардера Џорџа …

4 Коментара

  1. „Lud je onaj koji se uzda u čoveka“.Ne treba ljudi da se čude zbog Putinove podrške Vučiću.Oni koji su isti,
    jedan drugome se raduju.Sve hvale Putinu i Rusiji su obično belosvetsko spinovanje i jedna ogromna farsa.
    Dokaz za ovo će se ubuduće pojaviti,sledstveno događajima koji će se odigrati.Ako budemo živi bili pa
    videli.Sve ovo što vidimo pred našim očima je samo igra jakih.Oni projektuju kategoriju viška ljudi i naroda,
    koju preinačuju u eufemizam „višak radne snage“ ili „tehnološki višak“.To bi po Ničeu bilo:“Države su aždaje
    koje proždiru izlišne i suvišne“.Uostalom,postoji li neka razlika između Karađorđevića,Tita,Staljina,Putina,Vučića
    i.t.d.Zasigurno,svi nabrojani imaju jednu zajedničku odliku,svi su vrlo bogati,čitaj vrlo plaćeni,da završe određene
    poslove koji su im naloženi.Na ovaj način,ljudi i narodi su samo kolateralna šteta,što je istorija već pokazala.

    • Није Русија изабрала психопату Вучића него полтронска Србија. Русија се не бави рушењем режима па ни оних полтронских под влашћу локалног идиота побеглог из луднице и има далеко паметнија посла јер се бори за свој опстанак а тиме и опстанак идиота у Србији који ништа не схватају.
      А Марку Јакшићу би било паметније да следећи пут кад зине да критикује Русију стави прст на чело и упита се да ли хоће да буде у хору антируских жутих крекетуша које раде и на сопственом уништавању увлачењем Срба у антируске редове. То важи и за све кратковиде патриЈоте.

  2. Кога овде да Руси подрже ?

    Скоро сви овдашњи политичари су спремни да свој народ без оклевања продају Западном сотони ?

    Па шта онда Руси да очекују ? Масне колаче ???

    Знају браћа наша православна какво је у народу расположење,
    а знају и ко су ови на власти и у већини опозиције.

    Руси су нас спасли резолуција о геноциду, помогли почесто и на друге начине,
    све у име братског осећања према нашем народу (а не политичарима),
    а како смо се ми одужили ?

    Оваквим писањима ???

    Срамота!!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Simple Share Buttons