fbpx

Мило и Вучић – политичка браћа поникла у („истополној“) породици европских вредности

4.6
(10)

„А Бог, као Бог, само ћути и гледа!“
из поеме „Богојављање“, Матија Бећковић

Kако је све почело?

Све је кренуло, најављеним усвајањем, и то од стране председника Републике Црне Горе Мила Ђукановића, већ свима добро познатог „Закона о слободи вероисповести“, у парламенту Црне Горе! На такву, већ одавно најављену и очекивану ситуацију, председник Републике Србије, Александар Вучић је био „тотално затечен“, и одмах је позвао телефоном председника Црне Горе Мила Ђукановића, да се детаљније информише! Обојица о том разговору, и његовом садржају, обавештавају јавност Србије и Црне Горе. Александар Вучић истиче: „Наша позиција је тешка, шта год да кажемо може да буде оквалификовано као мешање у унутрашње ствари суверене државе“, и „ми немамо право да се мешамо“, јер су то унутрашње ствари друге државе! Уз то, Александар Вучић изјављује још и то да „Црногорска аутокефална црква постоји, и де факто и де јуре, још и пре успостављања независности Црне Горе„! Наравно, он лично је „против таквог Закона“, али да он не може поводом тога ништа да уради! Мило Ђукановић, са друге стране, саопштава да је позив Вучића, схватио као „пријатељски и добронамеран“, и да „разуме да Вучић има одређене „резерве и недоумице“!

Из свега изнетог, јасно је, да само остаје да се чека и да се оно што је неминовно и најављено мора да се деси! Јасно је, и да је „комплетна сценографија“ постављена, да је“сценарио јасан и прецизан“, да су „дијалози“ увежбани, и да остаје још само да се уз спремљену „режију“, комад „премијерно“ изведе и одигра!

Стигло је и то вече „премијере! Необично жестока дешавања у скупштини Црне Горе, обиловала су заиста маестралним „импровизацијама и репликама“! Овај толико уигравали и спремани комад, од стране „два политичка брата поникла у истополној породици европских вредности“, ођедном је постао обичан водвиљски „игроказ“, у коме су сви учесници, сваки из својих личних интереса, чак и они једва приметни, очекивали и тражили главну улогу!

Та необично жестока дешавања на „сцени скупштине Црне Горе“, која су се завршила хапшењем већине посланика опозиције, требало је да кулминирају изгласавањем најављеног „Закона о слободи верописповести“, у раним јутарњим сатима, и да се потом, уз громки аплауз „скупштинске већине“, сачека спуштање тешких и непрозирних „позоришних“ завеса!

Али, тешке позоришне завесе, ођедном, обасјане божјом светлошћу, постале су тако провидне!

Па ко може да поверује, како су се Вучић и Ђукановић, поводом овог Закона, заиста чули само тек пре пар дана?

Па ко може да поверује, да су се толико пута срели, и на свим тим разним скуповима, али да никада о томе нису ни слово проговорили?

Па ко може да поверује, да сасвим случајно, и један и други, гаје исти „култ, и то истих арапских пријатеља и њихових великих инвестиција“, и да обојица случајно користе услуге истог Млађана Динкића, као „заједничког експерта“ за арапске земље, и да обојица користе услуге „заједничког“ Бебе Поповића, а да и даље не знају шта један о другом мисле??

Па ко може да поверује, како је Црна Гора, сасвим случајно, остала једина земља у региону, где председник Вучић никада за скоро 8 година владавине СНС, није нашао времена, и отишао у званичну посету, иако се баш тамо налази убедљиво највећа „српска национална мањина“, која уз то има и убедљиво најгори могући третман, уз невиђену дискриминацију и шикану, од актуелне ДПС власти (погледати на ту тему, годишње извештаје „Напредног клуба“!)!

У то може да поверује, само онај, који већ верује, да су се Мило Ђукановић, Александар Вучић, Томислав Николић и Станко Суботић Цане (у то време у бекству од „жутог“ правосуђа Србије!), сасвим случајно срели у хотелу „Риц“ у Паризу, при чему је таквих „случајних“ сусрета у истом хотелу, и на истом месту, било још неколико 2008. године!?

Али, хајде да то све заборавимо, и правимо се, као што се праве Вучић и Ђукановић, да се то никада није ни десило!

Нешто друго је много, много очигледније и провидније!

Дешавања у скупштини Црне Горе су недељама раније била најављена, и знало се да ће бити необично жестока, и на крају крајева, веома важна за нашу „српску националну мањину“ у Црној Гори, али и за СПЦ!

Моје питање свих питања гласи: Зашто ниједна једина телевизија, са националном фреквенцијом, у Републици Србији, тај дан и ту ноћ, није нашла за сходно, да преноси дешавања у скупштини Црне Горе!? Ни једна једина! Случајно?? Мислите, да се приватни власници ниједне наше велике телевизије, нису тога сетили, нити им је било интересантно!? Или можда мислите да је то зато што нису могли та дешавања да уклопе у своју „гвоздену“ програмску шему?

Да Вас подсетимо: Kосовско замајавање
Хоће ли ми онда неко објаснити, како то да ТВ Пинк, ТВ Хепи или ТВ О2, без икаквих проблема, доведу десетинама пута, изненада и ненајављено, Александра Вучића, као госта уживо, па био он, први потпредседник, премијер или председник Србије, само нека је Александар Вучић, који онда сатима и сатима, седи са „квази“ новинарима и прича о чему хоће и колико хоће!?

Ако ви мислите да је то можда зато што све наведене телевизије (Пинк, Хепи и О2), имају програмску шему, која је најсличнија специјализованим „порно каналима“, где непрекидно иде филм за филмом, врло сличне садржине, и где је стога врло тешко и приметити, да је дошло до некакве изненадне промене програмске шеме, јер на тим каналима, није лако уочити ни да се један филм завршио, а други почео, а камо ли да се нешто ненајављено променило!

Шалу на страну: желим само да вас подсетим, драги моји, када су се дешавали већ помало заборављени, жестоки сукоби у скупштини суседне државе Македоније, негде у априлу, 2017. године, скоро сви телевизијски канали у Србији, као по команди, су били „затрпани“ директним преносом уживо тих дешавања, специјалним емисијама са специјалним гостима, специјалним извештачима са лица места, укључењима уживо, итд! Прекинуте су тог дана биле све програмске шеме због „важних дешавања у скупштини Македоније“! А у Македонији живи, једва нешто више од 1% Срба! Нигде у тим дешавањима нису били угрожени нити нападнути директно интереси ни Србије ни српске националне мањине! Не спорим, владало је огромно интересовање српске јавности и за тај догађај у суседној држави!

Али, зар је могуће, да за дешавања у Црној Гори, где се број Срба кретао у овом веку, од преко 95% (почетком 20. века), па до свега пар процената (у комунистичкој Црној Гори 1948. године), да би сада износио нешто око једне трећине (проценат је „жив“ и нон стоп се креће)! То није случајно, и могуће је само ако је неко „наредио“ да се актуелне и „свеже“ вести из Црне Горе не преносе! Слично стање је владало на свим телевизијама у Србији, још неколико дана од поменутог „дана Д“ у скупштини Црне Горе након усвајања спорног Закона! Дакле, није било никаквих снимака почетка „народних протеста“ (снимака са улица) против доношења спорног Закона! И било је све тако „тихо“, док није свима постало јасно, да поменутим „народним протестима верника у Црној Гори“ не управљају нико од актуелних политичких странака Црне Горе (ни опозиционе, ни просрпске), и да су то заиста „спонтани народни протести верника СПЦ“, које нико, па ни СПЦ не контролише! Велики је Бог!

Тек онда, када постаје јасно, да ће Вучићев „политички брат Мило“, имати проблем да „прогура шта је зацртано“, и да има проблеме са тим чистим „народним верским протестима“ на улицама Црне Горе, председник Вучић „ођедном је спреман да ризикује“ и да се умеша у „унутрашње ствари“ Црне Горе, не би ли некако „запишао и обележио“ те „народне протесте верника СПЦ“, као ипак „политичке“! Умало у тој својој намери да помогне свом „брату Милу“, да поцепа и јединство СПЦ! Али, велики је Бог!

И зато запамтите: два имена и два презимена – Мило Вучић и Александар Ђукановић – су један човек и једно лице, који воде једну политику!

Огорчен сам и озлојеђен тим двоглавим злом, злом које има само једно те исто лице! Не постоји ни наличје! Нема ни друге стране! То једно лице означава обесмишљеног човека, коме је само битан лични интерес, и то изражен кроз новац и власт – тај Маркузеов „човек једне димензије“, без икаквог обоготворења и духа – представља саму есенцију зла! И верници СПЦ су препознали то зло, које распамећује сваког нормалног човека, који се вољом својом, и душом својом, и срцем својим, хоће Србином звати и називати, упркос “ поменутој политичкој браћи пониклој у модерној и савременој истополној породици европских вредности (донекле сличној данашњој породици српске премијерке Ане Брнабић)!

То једно зло, нема будућност, то зло нема прошлост, то зло има само садашњост, и осуђено је да у њој нестане, једном за свагда. Немојте ме питати шта под тим мислим! Не знам ни сам, само осећам, дубоко у души својој, да оно мора да нестане једном заувек! То зло, иако се на два имена и два презимена одазива, мора да оде ођедном, и да се више никада, ни Србима ни Црногорцима не врати!

Да Вас подсетимо: Међу народна политика
***

А само недељу дана пре него што је све ово почело, Мило Европејски, је у слатком сновиђењу, оном стању између сна и јаве, „ћутао и гледао“ („ко Бог“), преживљавајући слатке тренутке и слатке муке, слушајући негде у даљини, помешане гласове, и својих господара, и својих улизица, како му довикују:

„Не дај се Мило, издржи још само мало!

Не дозволи да ти се ико испречи на твом путу који води до „црногорске“ бесмртности и вечности! Бог само што није пао на колена пре тобом, пред твојом НАТО војском „милосрдних анђела“, пред твојом полицијом, ватрогасцима, војском и криминалцима! Види драги Бог која си ти сила наш Мило Европејски, која је на њега ударила, али сада му је, чини се бар, за све касно! Уплашио се изгледа драги Бог, од тебе Мило и силе твог НАТО пакта, који те подупире! Али не бој се: ти си Мило сила Европска, које није било на овим просторима, још од пада Kомунистичке Партије Југославије и Јосипа Броза Тита!

Мило Ђукановић, премијер Црне Горе, проглашен је за „личност која је највише допринела промовисању криминала, корупције и неграђанског друштва у 2015. години, на конкурсу који је спровела међународна новинарска организација Организед Цриме анд Цорруптион Репортинг Пројецт (ОЦЦРП).

Не дај се Мило, издржи још само мало: ево стижу ти у помоћ и стари усахли комунисти, ојачани и подржани младим снагама, чија су уста пуна неког новог интернационализма и обећања о бољем животу (попут некадашњих пролетерских комесарских обећања), а нос им је препун наркотичких средстава!

Мило, послаше ти твоји господари и овај златни, „европским вредностима опточени списак подршке теби и твојој политици“, подршке од свих оних који те свесрдно, несебично и „комунистички“ истрајно подржавају у твојој тешкој борби против Бога!

Знају сви они до једног са тог списак, да си ти, по већ увреженој навици, увек на страни победника, и да увек идеш на сигурно, и да иза тебе стоји моћни НАТО пакт, и зато те јавно и подржавају: да се умиле прво твојим господарима, а онда и теби!

Знају сви они да теби њихова подршка ништа не значи, али им је мило Мило, да те могу јавно подржати, и своје сенилне из сна дубоког пробуђене комунистичке мозгове, заједно са новим младим следбеницима, који своја запењена младалачка уста, желе и хоће, да на твоје милостиво пркно прислоне, не би ли тако твоју будућу милост купили, и вечну благонаклоност од тебе зарадили!

И тако, нађоше се на том списку стари, увоштени, и овештали комунисти (и комунисткиње!), који у твом данашњем прогону Бога видеше своју давно проживљену „успаљену“ младост, која Бога, у своје време, најстрожије убијаше и кажњаваше, на сваком кораку!

Нађоше се ту и доказани „хашишари, шмркаџије и наркомани“, нађоше се ту и осуђивани насилници најгоре врсте, који старе и немоћне људе, штапом под окриљем мрака пребијаху, нађоше се ту баш ти дебели фашисти, масни и главати, вечито у црно одевени, и на штап свој наслоњени, како злослутно на сав глас попут свиња сквиче. Нађоше се ту и разне пришипетље и безумници разних фела (а највише наводно некаквих историчара, писаца и новинара), који самим чином описмењавања, доживеше себе као део „изабране елите“, која има право да живи у Миловој подгузној зони, која гарантује заштиту, топлину и храну! Нађоше се на том списку, људине и умови, који су много познатији државним истражним и органима „гоњења“, него што их обичан народ познаје.

И крајње је лицемерно, што је председник Србије Вучић, наводно „бесан“, прозвао јавно са тог списка, само имена оних усахлих комуниста, који су једном ногом већ у гробу, и који припадају другим државама, а није „смео“ да прозове и помене ниједно име надобудних „јајара“, који живе у Србији данас, а имају господаре ван Србије, као и он!

Мило Европејски, ти си једини србин на овом свету, који хоће да улази гузицом у своју цркву. Сви ми обични смртници и верници СПЦ-е, који приликом уласка у храм Божји, љубимо камени довратак и тешка дрвена врата, крстећи се скрушено и понизно, са именом његовим на уснама, у тренутку када крочимо ногом преко црквеног прага, осећамо како Бог улази у душу нашу, а не ми у цркву.

Да Вас подсетимо: Није проблем само у Вучићу – већ у томе што смо окупирани
А ти не Мило! Ти си другачији и моћнији, но ико други у историји Црне Горе и Србије! Ти си другачији и моћнији од свих, које камен и брда црногорска памте, јер ти Мило, у цркву улазиш својом великом алавом гузицом напред, а глава улази тек на крају, ако ли од толике гузице, уопште стигне у цркву и да уђе! Велико си ти НАТО чудовиште, такорећи змај! А Свети Георгије (који представља великог црквеног свеца – али и грб града Москве!), ништа друго у свом животу свеца не ради, сем што убија ту аждаху!!! Тако ће и тебе, Мило Европејски!

Да је то истина (да гузицом алавом хоћеш у цркву), куне се цела твоја нечасна и бесчасна братија, што маршира иза твојих леђа, као и сви ови са поменутог списка подршке приде! Твоје улизице се куну, да док тако храбро и уздигнуте главе, испред њих ходаш, могу да чују, и то сви до задњега, како са пркна твог величанственог, чују умилне звуке твоје алаве гузице, који за њих, твоје верне следбенике, представљају најлепшу песму и најлепшу молитву, ваше нове вере и цркве! Твоје „најверније слуге“ (волео би ти да су то „верници“, твоје нове цркве, али нису!) се куну, да док тако усправно испред њих ходаш, а твоје узвишено пркно њима пева њихове омиљене свете песме и молитве будуће цркве (песме о богатству и моћи), и да многи од њих, могу сасвим јасно да разазнају речи наде и блаженства, и да их и сами понове!

А ево како се и све завршило!

Испоставило се, да је Свети Мило Европејски, бирајући „мудро“ тренутак када ће „провући“ кроз парламент антиправославни и антисрпски „Закон о слободи вероисповести“, рачунао највише на подршку своје безбожне послушничке братије из сопствене партије, али и полиције, организованог криминала, војске, и пре свега, на зимску сурову планинску климу, која влада у ово доба године, и то посебно на северном делу Црне Горе. То је онај планински део, који је вазда слободан био, и где се пламичак слободе није никада гасио, чак ни онда када је моћна турска царевина владала од крајњих граница Анадолије до зидина Беча! Ту је слобода Србије свој ропац преживела, и на овом свету Србију у животу одржала! Али, испоставило се, као и увек, да се Бог вазда последњи смеје, и то се баш најслађе смеје, онда када му испричаш све своје планове за будућност! А ти си му Миле Европејски, планове испричао, и слатко га насмеја! Ако до сада ниси знао зашто, сад сигурно знаш!

Kако је онда могао безбожни Мило Европејски знати, да ће Бог, јаче него икад, грејати срца и душе својих верника, чинећи их јачим и моћнијим него икада до сада! Kако је безбожни Мило Европејски, могао знати, да вернике Црне Горе, вера греје јаче него што је њега грејало и пржило блажено сунце Мајамија! Kако је то уопште могао знати, неверни и безбожни Мило Европејски, када је то тајна коју драги Бог „открива“ само својим искреним верницима, а не никоговићима и несојима, као што је он!

Kако је могао безбожни Мило Европејски знати, шта је вера у Бога, и да се она, не може купити ничим, чак ни свим новцем и богатством овога света и да се не може подупрети ниједном силом, чак ни свом силом овоземаљском, а камо ли његовом слабашном и кукавном, и од њега лично, потпуно пониженом полицијом, војском и криминалцима, са све НАТО пактом!

Ових дана Мило Европејски, по први пут, од када је непрестано на власти, а то је 30 година, не може ништа, а верници СПЦ Црне Горе, по први пут, могу све! Мило Европејски, може, као и „Бећковићев Бог“, да „само ћути и гледа!“

И докле тако, пита се Мило Европејски!? Е, и на то просто питање, Мило Европејски, сигуран сам, ових дана, само слеже раменима, и каже: „Е то само драги Бог зна!“

Надам се, да је Мило Европејски, ових дана, научио, и то на својој сопственој кожи, једну стару црногорску мудрост, коју сам лично чуо од мог кума из Подгорице, а која гласи: „Док те научи, загуби те!“

Миланко Шеклер
Извор: НСПМ

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

ЦРНОГОРСКИ ГАЕТАШИ: Прича о изродима – мрзе Србију, а ухлебили се у Београду

4.8 (38) Kако би која југословенска република постајала „независна“, журно би почела доказивање „претрпљених мука …

Слободан Антонић: Апел 88 као део кампање „Je suis Milo Đukanović“

4.7 (3) Поводом дешавања у Црној Гори, има једна ствар која ми је јасна и …

2 Коментара

  1. Доктор са Чубуре

    Политика је од свог настанка била режија, позориште и глума, механизам за довођење човечанства у тачку у којој смо данас. Претежно комади са певањем и пуцањем. Обзиром да је народ у међувремену доста регредирао, професионални глумци су замењени аматерима, јефтинији су и лакше их је шутнути кад одиграју улогу јер никоме неће недостајати. Тај аматеризам ствара бизарности, видљиве тек мањини, а огромна већина се поларизује у две руље које радосно хрле у нови рат. Ни једна нација настала од Срба није добила међународно признање док није положила дипломски испит, а то је увек братоубулачки рат против Срба, по могућству са геноцидом. Нису ови догађаји у Црној Гори потребни актуелним властима обе државе ради опстанка на власти, већ су такве власти потребне као инструмент за нови рат и геноцид који су у припреми.

  2. magarac s magarcom, konj s konjom, junak s junakom.
    junaka ko Cestiti Todor Kadic ni vamo ni tamo, samo sami karaguz i nabiguz, lopov i mufljuz.
    nije ni cudo sta se radi.
    jedna dotumarala cobanica, nogu dizacica, pare na ruke primala, pa mesto da je odma u aps turena ona se seta i sepuri po sodomi i gomori i po novinama sa svojim maskama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *