Суочимо се с прошлошћу. Ослободимо се митова. То од нас траже наше власти, док нас убеђују да „прихватимо реалност“ и „разграничење“ са Косовом. Суочавање с прошлошћу од нас захтева и ЕУ, која раширених руку чека да нас прими у свој топли загрљај.
Сваког јула, поводом ратног злочина у Сребреници, ЕУ и САД траже да се суочимо са „геноцидом“. Заиста, геноцид је кључно искуство српског народа у 20. веку. Са масовним убијањем српских цивила и затирањем своје културе суочили смо се три пута у току једног столећа, у два светска рата и данас, у време разарања Југославије и Србије. За разлику од Јевреја или Јермена, народа сличне судбине, Срби свест о геноциду, међутим, нису уградили у темеље свог националног идентитета. Тиме се баве само Српска православна црква и неколико усамљених установа, које морају да се боре за пажњу и помоћ. То своје страшно искуство не умемо да објаснимо ни себи, ни странцима. Зашто се то баш нама догодило? Ко нам је то урадио?
Непријатно нам је у друштву оних који о томе говоре, проглашавамо их „ратним хушкачима“, који угрожавају наше „добросуседске односе“ и „европске интеграције“. Тим Сарајлијама, Крајишницима и Метохијцима, ми Београђани, Шумадинци и Моравци одговарамо да су нам те приче грозне и морбидне, да „не желимо никога да мрзимо“ и „да хоћемо да се окренемо будућности“. Било, па прошло.
Завирите у своју савест и тестирајте своја знања. Јесте ли знали да је шести август, у нашем црквеном календару, дан Светих Новомученика Пребиловачких? Знате ли шта се у Пребиловцима догодило на тај дан, 1941. године? Да ли сте негде чули да Србија обележава и „Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату“ и „Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату“? Нигде, дакле, ни помена геноцида над Србима. Овако назване дане могли би да обележавају и Немци и Хрвати. И они су гинули у том рату.
Пропаганда западних, глобалних медија, реч „Србин“ скоро да је претворила у синоним за „ратни злочинац“. Сваког јула и августа, за време церемонија у Сребреници и Книну, расправљамо о томе да ли би требало да се суочимо с прошлошћу и признамо да смо у Босни и Хрватској починили геноцид. За то време, у Хрватској се уништење српског становништва из 1995. прославља на највишем државном нивоу и плеше уз усташке песме и поздраве. У „Маршу мира“ Незук-Поточари, бивши ратници 28. дивизије Армије БиХ и млади људи носе ратне заставе јединице која је починила масовне злочине над српским цивилима општина Сребреница, Братунац и Милићи. Вође терористичке ОВК на Косову и Метохији, које су само 1999. и 2004. протерале око 250.000 Срба, док су остале побили и стрпали у гета, најављују изградњу Музеја геноцида, који ће подсећати свет на оно што су Срби урадили албанском народу.
Међу земљама НАТО и ЕУ, које су осмислиле и извршиле геноцид над Србима Крајине, Сарајева, Косова и Метохије, налазе се и оне које су починиле геноцид над Србима у два светска рата и марљиво их истребљивале током неколико векова. Ту, на Западу, налазе се корени овог зла.
Реч „геноцид“ данас је, у медијима и академској јавности, постала најобичније средство за правдање „хуманитарних интервенција“. Тиме је релативизован чак и холокауст. Од првог искрцавања Европљана у Америци, жртве геноцида рутински се оптужују за канибализам, злочине и геноцид. Сетимо се судског циркуса у Хашком трибуналу. Тој врсти пропаганде посвећена је књига Политика геноцида, Едварда Хермана и Дејвида Питерсона, за коју је преговор написао Ноам Чомски. Ту су геноциди подељени на „конструктивне“ (оне које врше САД), „бенигне“ (починили су их штићеници САД као, на пример, Хрватска у „Олуји“), “злочиначке“ (врше их Србија и остале државе које су мете САД) и „митске“ (подкатегорија „зликовачких“, за пример је узето „крвопролиће“ у Рачку).
Важнија је, ипак, подела на кажњене и некажњене геноциде. Два највећа геноцида у историји човечанства почињена су у Америци од 15. века до дана данашњег и у Европи у Другом светском рату. Починиоци геноцида над староседеоцима Америке, римокатолички Шпанци и протестантски Енглези, убеђени у своју изабраност и предодређеност (Американци то зову manifest destiny), себе су видели као оруђе Божије воље. Из тога што су, уместо да буду кажњени, обдарени огромном силом, Енглези и Американци закључили су да су Бог и Историја на њиховој страни. Зато су се чак осетили позваним да данас, у име науке и прогреса, свима деле лекције о геноциду и људским правима.
Још од доба крсташких ратова, у мисионарској „вољи за моћ“ крије се тајна Запада. Овде је реч и о Хрватској, која за Јасеновац и „Олују“ не само да није кажњена, него је и „награђена“ етнички чистом државом и уласком у ЕУ и НАТО. Из тог европског, крсташког, колонизаторског, модернизаторског пакла потичу три геноцида над српским народом у 20. веку. Прошлост не можете да промените. Хоћете да је заборавите? Да побегнете од ње? Она ће доћи по вас.
Аутор Милош Ковић
Насловна фотографија: Медија центар Београд
Извор Политика/Стање ствари, 13. август 2019.
Толико смо сами себе деградирали, да нас као нацију већ више од једног века “води” неко ко није Србин, а кулминација сопствене деградације је актуелни ЗЛОЧИНАЧКИ РЕЖИМ, који врши ГЕНОЦИД над народом којим је уз асистенцију НАТО злочинаца постављен да влада.
Volela bih da na ovaj članak daju iskreni odgovor Biljana Srbljanović, Jelena Milić i odstale umetnice ( a i umetnici), kojima je žao što Srbi nisu ubijali po Aušvicu, jer bi njihova priča imala veću težinu.
Отисци прстију остављају остварење стварности, а бајколажи и хвалоспеви се прикључују томе без конкуренције и премца. Бајковити живот и живот у изобиљу је зацртан, а када ће се обистинити то ни баба Ванга не би знала. Причаћемо, а шта?
* Председник је пред камерама до сада отворио аутопутеве, фабрике, школе, тоалете…, остаје му још шлиц на панталонама.
* И Срби су у нечему први на свету. Имају највише обећања по глави становника.
* Прање пара кошта нацију. Испирање нам мозак је гратис.
* Неки наши министри пали су на испиту незнано. Сами себе оцењују позитивно.
* Развојни успеси нашег друштва мере се индексом беде.
* Председник најбоље чува тајне кога никога не интересују.
* Највише имамо онога чега немамо.
* Да ли у Србији има осиромашени уранијум? Проф. Даница Грујичић каже “да може бити”, “али не мора да значи” – каже проф. Зоран Радовановић.
* Код нас се овце шишају једном годишње, а пензионе, свакодневно.
* Директор није крив за пропаст РТБ Бор. Он је заслужан.
* Нашу омладину и стручњаке власт је извела на пут. За Западну Европу.
* Након избора наступају следећих без рока, а предизборна кампања не престаје.
* Боље је да cе председник, за време заклетве, ударио у главу Јеванђељем него што га је држао. Мање би лагао.
* Како је кренула Брнабићева са статистиком о увећању пензије, боље је било да не да заклетву. Мање би секирала пензионере. Њена заклетва је реда ради. Она се не крсти, а лаже ли лаже.
* Вођа ради, остали га нежно пазе. На крају га ухвати дремка. Грешке испаштају други.
* Сваки председник зна снагу своје земље, њену будућност гради, а не сања?
* Колико наша држава има институција, друго није јој ни потребно.
* Фискални савет прогласио је нашу електроприведу међу највећим загађивачима у Европи. Није ни чудно, запошљава изнад 30.000 ш*роња.
* Храна код нас је 20% јефтинија него у ЕУ, плате три и више пута ниже. Из ината гладујемо.
* Најбоље трубе се нађу у Гучи. За оне у влади нико није ни чуо.
* И власт коња за трку има – пензионере. Још увек га учи да гладује!
* Уместо мафији да станемо ногама за врат, стали смо јој на жуљ.
Мало сам другачије избројао геноциде над Србима у 20. веку: 1 – Аустроугарски на окупираној територији у Првом светском рату, 2 – Усташки у Јасеновцу, 3 – Партизански у ”ослобођеном” Београду + слање Српске младежи на стрељање на Сремски фронт, 4 – Муџахедински у Сребреници, Братунцу и Милићима, 5 – Усташки у Бљеску и Олуји, 6 – Шиптарски на Косову. Ипак, противник сам потенцирања наше улоге жртве, подједнако колико и светске неправде и инсистирања на међународном праву. Све те трагедије, ма колико биле велике и болне крију опасну успаванку за овај народ који је пред физичким и духовним нестајањем. Поштујући сирову снагу зла и уз разумевање чиме се оно надахњује, валда смо до сада научили да у борби која следи морамо користити сва средства. Наша жртва силаска у паклове ће једино имати смисла ако успемо да покажемо злу да умемо да будемо гори од њега. Под условом да научимо да зло препознајемо на време, а не после још једног геноцида.
Tako je, bilo ih je vise no 3! Sve gori od goreg, a najgore je sto se sve to desava u 20. veku, a ne u praistoriji, doduse tada nisu ni postojali ovi sadisti.
Narod je uspavan, hipnotisan, zablejan u parove, zadruge i daje tako nakaradno hipnotisan ogromne pare onima koji ga degradiraju po narudzbini u svakom pogledu, zaleci se pritom da nemaju ni sta da jedu!?
A hipnotisan je dobrovoljno, odrekao se svog mozga, svojih korena, tradicije, sasvim dobrovoljno, posegao za najnizim i najprimitvnijim porivima, spao na najvulgarnije materijalno bivstvovanje, nije odbacio sve to i svesno krenuo u svoju odbranu od cistog zla, iako je sve to doziveo od tih istih.