МИЛОШЕВИЋЕВ ПОСЛЕДЊИ ИНТЕРВЈУ: Сарадници су ми били користољупци, улизице и кукавице

Последњи интервју који је Слободан Милошевић дао на слободи био је онај који је изашао у израелском “Харецу”. Разговор је вођен 14. марта 2001. Разговор са Милошевићем у вили “Мир” водио је новинар Драган Бисенић. Он је својевремено открио и о чему је са Милошевићем причао пре самог интервјуа, у неформалном разговору.

Милошевић у неформалном делу разговора између осталог открио да ли је све говоре сам писао, да ли је желео да буде нови Тито, како је изгледало јутро када је преломљен споразум у Дејтону али и због чега није наредио хапшење Зорана Ђинђића и Војислава Kоштунице.

“Никада ми ни на памет није пало да будем нови Тито! Чак ни онда када су неки почели да од Пожаревца праве нови Kумровец”, рекао је Милошевић.

На опаску новинара да је 1992. изашао на ТВ и позвао Србе у рат, као што је то Туђман урадио у Хрватској, можда би и направио „Велику Србију” јер је имао огроман утицај на народ, Милошевић је рекао никада није мислио о Великој Србији, већ “прво о очувању Југославије, а затим о решењу које ће омогућити и Србима да одлучују о својој судбини, онолико колико и други народи Југославије, а на крају о заштити саме Србије и СР Југославије”. Итскао је и то да је онима који су тврдили да је Дубровник “српски град” рекао да нема ништа од тога – То припада историји књижевности, а не историји. Дубровник је хрватски град.

На питање ко је највећи преварант од људи из света с којима се сретао Милошевић без дилеме наводи Ричарда Холбрука.

“Ми разговарамо по целу ноћ, а онда он дође ујутро са сасвим супротним стварима од оних о којима смо се договорили. Питам га: ‘Шта је то сада’, а он ће ‘инструцтионс’. И тако стално, ‘инструцтионс, инструцтионс…’. Па, добро, питам га: ‘Докле инструцтионс’? Ја преговарам овде са овлашћењима, а ти ми стално вичеш ‘инструцтионс, инструцтионс’! Доведи неког ко има овлашћења! Ја сам му рекао да он нема му*а да донесе никакву кључну одлуку, да преломи”, испричао је Милошевић.

Говорећи о саговорницима из региона, Милошевић каже да је Фрањо Туђман држао своју реч док је Алија Изетбеговић увек користио Американце као изговор за своје одбијање.

“Kада смо били код Јељцина, ја сам Туђмана завитлавао. Kажем му да њему кроз ноге пролазе гранате, пошто је тада било наводно гранатирање Банских дворова. Он је то подносио”, испричао је Милошевић.

Kако је онда изгледало то јутро, када је коначно преломљен споразум у Дејтону?

“Целу ноћ смо чекали шта ће Алија да уради. Почео је и да пада снег када сам ујутру 21. новембра отишао код Туђмана с предлогом да нас двојица потпишемо споразум. Фрањо је то прихватио и обојица смо у седам били код Американаца и тако смо се договорили. Туђман је одржао своју реч. Моја коначна понуда била је да прихватим арбитражу за Брчко одложену на годину дана и да то понудим Kристоферу. Kристофер и Холбрук су проследили Изетбеговићу Туђманову и моју понуду. После премишљања, Изетбеговић је то прихватио”, рекао је Милошевић, а преноси РТС.

Занимљив је био и Милошевићев одгвор на питање због чега га није било више у медијима.

“Зато што сам сматрао да је велика присутност у медијима израз наметљивости, сујете, потребе за личним истицањем. Због тога нисам ни одговарао на бројне лажи које су се појављивале о мени. Мада, моја породица мисли да сам у томе погрешио и да је требало да реагујем на сваку такву изговорену или написану лаж”, рекао је Милошевић.

Што се званичног дела разговора тиче, Милошевић је говорио о 5. окторбу, Kосову, Хагу. Ипак једно од најдиректнијих питања је било зашто је препустио свој положај након догађаја 5. октобра.

– Ваши противници, на пример Ђинђић и Kоштуница, данас говоре како су очекивали да ће бити ухапшени због паљења Скупштине и телевизије. Они кажу да због тога нису ни спавали целу ноћ између 5. и 6. октобра. Да ли сте Ви спавали и зашто нисте наредили да се ухапсе?, упитао је новинар.

– Нисам их ухапсио зато што сам диктатор, кратко је одговорио Милошевић.

На питање како је доживео то што су га, тек што је постало јасно да више није председник СРЈ, напустили неки људи су мање-више своје положаје дуговали њему а од којих је неке можда сматрао чак и пријатељима, Милошевић је рекао:

“Доживео сам то као сазнање да сам време проведено са њима као са сарадницима и пријатељима провео са користољупцима, улизицама и кукавицама.”

политички.рс