Kако су данас пренеле Вечерније Новости, председник Србије Александар Вучић издао је наредбу (ова секвенца надлежности није прецизније појашњена) да: МиГ-ови 29 крену у „акцију потраге за непријатељским беспилотним летелицама које су уочене изнад Мердара и околини Рашке, када су осматрали касарне и положаје Војске Србије“.
– Kако Новости сазнају, председник се на овај корак одлучио после инцидента који се десио на подручју изнад Мердара и у околини Рашке, када су непознати дронови осматрали касарне и положаје Војске Србије.
У циљу спречавања даљих непријатељских активности подигнути су српски „мигови 29“ у акцији праћења и евентуалног напада на непријатељске летелице. Недуго затим, уочени објекти напустили су ваздушни простор централне Србије, а да то нису учинили, били би уништени јер је врховни командант издао наређење да се одмах дејствује противваздухопловним оруђем. – наводи се у првој вести.
Новости се онда, из непознатог разлога, прилично неозбиљно носе са вероватно озбиљном ситуацијом и објављују снимак полетања поменутих МиГ-ова који су, наводно, кренули у „акцију потраге за непријатељским дроновима“. Или снимак није настао данас или је РВ и ПВО Војске Србије послало два (како се на снимку јасно види) потпуно ненаоружана авиона која највероватније нису били у борбеном дежурству будући да је један од њих двосед намењен превасходно за обуку.
Шта се догодило и могу ли МиГ-ови обарати „дронове“
За разлику од Вечерњих Новости, немамо појма шта се догодило.
Можемо поставити неке елементе наводног дешавања у контекст и то урадити много зрелије и нехистеричније од некада кредибилног медија.
Kако смо већ писали, активности Војске Србије претходног месеца управо су биле циљане као превентивна демонстрација сасвим реалној могућности заоштравања безбедносне ситуације у јужној српској покрајни. Док су се раније медијски прикази промовисали као „вежбе“, у августу, септембру и октобру Војска Србије је заиста била на већем степену будности (нећемо износити детаље) и чињеница да су маневри, названи „Маневри 2022“, били изведени без присуства камера дало им је, објективно гледано, преко потребни кредибилитет.
Да је активност у сегменту дронова интересантна на југу државе могли смо наслутити из инцидента крајем септембра. Годинама раније било је неколико догађаја везаних за војне беспилотне летелице о којима су известили мејнстрим медији. Тако је беспилотна летелица Хрватске Војске, односно њеног контигента у оквиру KФОР-а, Скyларк 1 пала у марту ове године (и то у нечије двориште). Kосово је, поред дронова за цивилне потребе надзора инфраструктуре, како је Танго Сиx пренео у јануару изразило жељу за набваку озбиљнијих беспилотних система али, како смо тада анализирали, постоје одређене нелогићности везане за ту потенцијалну набавку и није познато да ли је она реазлизована.
Будући да вечерас немамо информације о томе шта се заиста догодило и која платформа је коришћена за осматрање положаја Војске Србије можемо се осврнути на несхватљиво претеривање Вечерњих Новости. Ефикасна употреба ловачких авиона МиГ-29 (који су однедавно драматично способнији) против циљева који су спорији од 200 км/ч у најмању руку је упитна. Чак и са модернизованим радаром 29-ки, питање је да ли би оне могле да дејствују радарски вођеним ракетама на толико споре циљеве. Евентуално суочавање у ближој маневарској ваздушној борби зависи од габарита беспилотног циља и његовог уочавања од стране ловаца који би онда евентуално имали опцију употребе ИЦ вођених ракета Р-60 или Р-73. Једина реална могућност употребе ловца категорије МиГ-29 био би топ под условом да је циљ довољно уочљив. Полетати против било ког потенцијалног циља у мисијама надзора ваздушног простора без и једне једине ракете, како то Вечерње Новости тврде, свакако је противно уобичајеним процедурама, у најмању руку због самозаштите ловачког пара. Вођа и може бити одређен да дејствује само топом али би пратилац морао да буде наоружан ракетама ради заштите обе летелице од других евентуалних опасности.
Битно је нагласити да су Министарство одбране и Војска Србије више пута посебно истицали кроз своје ПР канале да између оружаних снага Србије и KФОР-а постоји адекватна комуникација управо због оваквих потенцијалних инцидената.
ПАСАРС са Мистралом. Визуелно и медијски негламурозно, у реалном животу гарант обарања готово свих беспилотних летелица намењених видео надзору / Фото: Урош Митровић, Танго Сиx
РВ и ПВО Војске Србије би свакако имало боље опције уништења готово било које беспилотне летелице која би долетела са Kосова и Метохије. Будући да НАТО нема стално базиране ловачке капацитете директно потчињене мисији KФОР-а на самом Kосову и Метохији, коришћење десантно-јуришних хеликоптера Ми-35М који су базирани у Kраљеву било би практичније решење за дејство по циљевима мањег габарита. Руска војска, на пример, управо користи ове типове хеликоптера за овакве задатке.
ПВО капацитети Војске Србије спадају у најозбиљније у региону и поред портабл система Игла и Стрела, ту су Панцир С1 и систем ПАСАРС са новоуведеним ракетама Мистрал 3 против којих готово ни један циљ претпостављених габарита и намене не би преживео. Ови капацитети сасвим сигурно су већ лоцирани на југу Србије и њихова употреба је свакако практичнија него подизање МиГ-ова из Београда.
