Молите се и за непријатеље

Вековима феномен свести интригира филозофе, научнике, теологе, психологе… Ипак, по свему судећи, само у новије време квантна физика има право објашњење за феномен свести. Професор београдског Електротехничког факултета др Дејан Раковић годинама проучава измењена стања људске свести, границе и моћи ума. Ако сваки човек ради на духовном плану, измениће се и колективна свест и неће бити ратова, јер су они последица оптерећења на нивоу колективне свести. И индивидуална и колективна свест се растерећују од свих проблема молитвом, сматра професор Раковић, зато се треба молити и за пријатеља и за непријатеља.

Да ли свест може да се објасни као физички феномен?
– Мозак је описан законима класичне физике и хемијским процесима, а акупунктурни систем је један макроскопски квантни систем, на шта указују вишегодишња истраживања и примена микроталасне резонантне терапије. Да је наша свест везана за акупунктурни систем упутила су ме и искуства других култура, која кажу да се у измењеним стањима свест чак може одвајати од тела са којим остаје повезана преко сребрне врпце од виталне енергије.

Да ли све ово говорите са становишта физике?
– Баш тако, све ово што говорим је са становишта физике. Ово није хипотетична прича на бази неке теорије која није заснована на физичким принципима. Све ово о чему причамо проистиче из неких основних физичких принципа. Ово је прича коју нам прича физика. 

Постоји ли веза индивидуалне и колективне свести?
– Наша индивидуална свест је део космичке колективне свести, а ми смо делић тог квантног холограма, па тако у себи можемо носити комплетну информацију о универзуму као целини, што тврде и мистици бројних традиција. Ми, као сићушна бића, не бисмо имали никакву шансу да спознамо тако дубоке тајне природе и универзума, када не бисмо имали непрекидни контакт са том базом података, ако не бисмо били део тог квантног холограма, који нам омогућава да приступамо информацијама које постоје на нивоу колективне свести универзума – где је све записано! Сва питања и одговори су ту. Зато, када се удубимо у решавање неког проблема, ми практично ступамо у контакт са колективном свешћу одакле и добијамо тражене информације. Мада је то код највећег броја људи несвестан процес. 

Помињете у својој теорији и менталне адресе, шта би оне биле и на шта се односе?
– Оне су било шта што је у нашој свести. Могу да се односе на неку особу, али и на све жеље, проблеме, предмете… Уколико су те менталне адресе трансперсоналне, негде изван нас, доводе до тунелирања наше свести и то изван нашег тела. То је у складу са искуствима мистика у измењеним стањима свести свих традиција. Сви они говоре о дислоцирању свести и о вези свести и тела и то баш преко тих тунела које називају сребрним нитима које омогућавају повратак свести назад у тело. Мистици свих традиција говоре да су им у таквим стањима биле јасне све истине о Богу, универзуму, смрти… Међутим, повратком у нормално будно стање, под притиском телесног окружења, та квантно-холографска суперпозиција, пуна информација о свему, колапсира и човек губи највећи део информација. Остаје само њихов одблесак у симболичкој форми, рецимо у сновима.

Како мистици могу да одрже таква стања свести дуже, а други људи не?
– Зато што су они претходно очистили свест од свих менталних адреса. Ослободили се свих жеља и потреба. У том чистом стању свести, односно у тој квантно-кохерентној суперпозицији њихове свести нема ниједног доминантног члана, менталне адресе, идеје или мисли која би га кочила. Очишћена свест им омогућава да остану у стању суперпозиције која је квантно-холографска и као део тог квантног холограма универзума добија комплетну информацију о универзуму. Обични људи то не могу јер дају приоритет чулним информацијама и зато је већина људи убеђена да такви феномени не постоје. 

Шта је са обичним људима?
– То што ми нисмо свесни тога, не значи да не примамо информације. Чак и када се не појачавају, оне су присутне на нивоу нашег акупунктурног система, односно свести. Ту се накупљају и наш акупунктурни систем временом постаје преоптерећен штетним информацијама. Наше здраво стање одговара само садржајима које смо имали у тренутку рођења, ако смо тада били идеално здрави. Све касније што смо добили кроз интеракцију уписивало је нове информације… А те нове информације утичу на промене у нашим ћелијама. Тако долази до психосоматских болести. Зато те непотребне, а штетне информације треба да се чисте, како бисмо се враћали у почетно здраво стање, што јесте циљ свих метода холистистичке медицине.

Ако живимо у џиновском квантном холограму, да ли имамо слободу да нешто променимо? 
– Мој одговор је – да. Никаквих рационалних могућности немамо, осим молитве којом изнутра уносимо нове граничне услове. Спољашње интервенције више нема, бар колико наука данас разуме универзум. Бог је створио свет по законима природе и препустио га самом себи, уз могућност нас људи да молитвом мењамо граничне услове, побуђујући спиритуалне структуре којима се молимо. То је Божје милосрђе, јер показује да човек, иако малено биће, има велику моћ. Много већу него што претпоставља.

Која је улога молитве у животу људи?
– Молитва мења стање колективне свести и може да промени и мења еволуцију у простору и времену, чак и квантно-холографског универзума као изоловане целине. Молитва уноси суштински елемент слободе. Изван молитве ми немамо слободу, али ни могућност да мењамо еволуцију колективне свести као целине, па индиректно ни наших индивидуалних свести, јер смо део те целине.

Потенцирате и молитву за непријатеље? 
– Молитва је обраћање Богу с циљем растерећења и ослобађања лоших односа између две или више особа. Са таквим обраћањем се у основи побуђују спиритуалне структуре, односно квантне структуре, које омогућавају међуљудско растерећење и то – трајно. Поента је у трајном растерећењу, јер ако бих неком другом техником радио само на себи, само бих тренутно избалансирао свој акупунктурни систем. Међутим, оптерећење остаје код друге особе као ментална адреса и она ће непрестано и несвесно да успоставља лошу интеракцију са мном. Зато, само молитва за друге, па и наше непријатеље – мења стање колективне свести.

Пут до Бога

Који је наш задатак?
– Морамо да разумемо да је свест фундаментално својство квантног поља, да ми нисмо изолована бића, да смо стално у интеракцији са окружењем, да од тога зависи наше здравље, стање колективне свести, судбина читаве цивилизације и будућност и судбина наше деце. Да од тога зависи стање наше свести пост мортем! Ако не растеретимо своју свест пре смрти, она ће остати оптерећена неким менталним адресама, а оне ће је спречити да оде на онај најчистији ниво, а то је божански ниво свести, Царство Божје.

Научни изазов 21. века

• Дејан Раковић је рођен 1951. године у Београду. Професор је на Електротехничком факултету у Београду, где руководи дипломским смером за биомедицински и еколошки инжењеринг. Држао је бројне основне и постдипломске курсеве из области физике и технологије материјала, биофизике и биоматеријала, квантне теорије чврстог стања и квантне информатике. Научна интересовања му покривају области наноматеријала и биоматеријала, нанотехнологије и спектроскопије, као и биофизику и биоинформатику когнитивних, психосоматских и електрофизиолошких функција.
• Дипломирао је техничку физику на Електротехничком факултету у Београду, а магистрирао и докторирао теоријску физику на Природно-математичком факултету у Београду. Руководио је регионалним пројектом “Мозак и свест” Универзитета за мир Уједињених нација у Београду, а сада руководи Међународном школом квантно-информационе медицине.
• Био је суоснивач и председник УО Интернационалног антистрес центра (ИАСЦ) у Београду. Основао је и свој Фонд (ФДР) за промовисање холистичког истраживања и екологије свести. Публиковао је око 250 научних радова и саопштења и 40 књига и зборника, међу којима: “Наука – религија – друштво”, “Антистрес холистички приручник”, “Свест: научни изазов 21. века”…

 

Вести