Насловна / Свет / Москва и Пекинг форсирано купују злато – Сједињене Државе се забринуле

Москва и Пекинг форсирано купују злато – Сједињене Државе се забринуле

Током прошле године је у власништво централних банака прешла 651 тона тог племенитог метала. Највише од 1971-ве, откако су се САД одрекле `златног стандарда`, а безмало половину купила је (централна) Банка Русије

Финансијски аналитичар Бил ХОЛТЕР: „Далекосежни план Москве и Пекинга је у исцрпљивању златних резерви Запада. Чим се појаве проблеми са испорукама злата – Русија и Кина ће бити у прилици да разоре хегемонију трезора САД и долара као светске резервне валуте. Другим речима: да успоставе свој поредак у светској економији“

_________________________________________________________________________

          У СЈЕДИЊЕНИМ Државама су се већ озбиљно замислили над тим што Русија и Кина све више купују злато.

          И чини им се да је циљ Москве и Пекинга да помоћу злата измене правила игре у светској економији. Још конкретније: да препрече пут хегемонији долара.

         По подацима Светског савета за злато (WGC), током прошле године је у власништво централних банака прешла 651 тона тог племенитог метала. Највише од 1971-ве, откако су се САД одрекле `златног стандарда`.

          А безмало половину свег тог злата купила је (централна) Банка Русије. Захваљујући томе, тренутно располаже са 2112 тона злата у вредности 87 милијарди долара.

         Удео злата у руским резервама девиза и злата сада је 18,6 одсто, а улагања у долар и америчке државне обвезнице сведен је на најнижу тачку након распада СССР.

         По резервама злата – Русија је избила на пето место.

         Кина сада има 1853 тоне злата које вреде 73 милијарде долара.

         У „златни клуб“ жели да уђе и Индија која је 2018-те купила 42 тоне и стигла до свог рекорда – 600,4 тоне злата.

         Аналитичар немачке инвестиционе компаније Incrementum – Роналд-Петер Штеферле – указује:

         „Злато је најчвршћа валута на свету и – брана против америчких санкција и колебања долара. У случају Русије, велике резерве злата јачају поверење инвеститора према рубљи“.

          Слично резонује и финансијски аналитичар Бил Холтер:

„Злато је и осигурање у случају да дође до дефолта САД. Русија и Кина из истих разлога увелико купују и сребро. Злато и сребро су директни конкуренти сваке папирне валуте“.       

         Амерички професионални трејдер Грегори Манарино указује: „Овакве ситуације у историји није било. Она нема ништа заједничко са слободним тржиштем. Државе непрекидно емитују своје дужничке папире и тако спасавају своје економије од краха. Нема у свету никаквог економског бума. Постоји само дужнички бум. И у САД и свуда около. Зато неке земље гомилају злато. Амерички дужнички мехур постаје највећи у историји, а сребро и злато су енормно потцењени. Зато и има смисла – као противтежу државним дуговима – улагати у злато и сребро. Уследиће експлозивни раст цене злата“.

         Са свим овим ће се подударити смањивање производње злата. Једна од највећих светских компанија у тој области – Newmont Goldcorp – већ је објавила да ће 2022-ге производња пасти на најнижи ниво у овом веку..

         Холтер додатно указује да Русија и Кина `купе злато` јер рачунају на крах америчког „дужничког тржишта“:        

         „Далекосежни план Москве и Пекинга је у исцрпљивању златних резерви Запада. Чим се појаве проблеми са испорукама злата – Русија и Кина ће бити у прилици да разоре хегемонију трезора САД и долара као светске резервне валуте. Другим речима: да успоставе свој поредак у светској економији“.

Факти

фото: Блумберг

Актуелно

Путин: Неопходно опремити три авијацијска пука авионима Су-57

Током састанка са представницима војно-индустријског комплекса, председник Владимир Путин је рекао да је до 2028. …

Сирија: Снимак удара руске авиобомбе К-250 у базу терориста (видео)

На друштвеним мрежама појавио се снимак руског ваздушног удара на положаје терориста у Кафр Набулу. …

Један коментар

  1. Да ли постоји нека валута која је сигурна од краја економије?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *