Мошти Светог владике Николаја кришом киднаповане из Лелића од стране епископа новотараца

…какво ли нас чека ископавање моштију Светог авве Јустина од стране истих

У страху од верног народа, јуче, у недељу поподне око 14:30, мошти Светог Владике Николаја су поново кришом киднаповане из Лелића у бедном војном џипу. Ово се десило поново у организацији епископа новотараца Јована шумадијског и, највероватније, Атанасија Јефтића његовог духовника, који су притисли владику Милутина да се сложи да мошти на 5. дана однесу у Епархију жичку на поклоњење народу Епархије жичке. Верни народ Ваљева страхује да ли ће мошти уопште вратити, јер су руку Светог Владике већ кришом раније однели у Жичу.

Да ли су за датум преноса моштију у Чачак случајно изабрали су баш 1. јун, датум када се на узвишици изнад тог града одржава годишњи сабор Епархије рашко-призренске у егзилу – владике Артемија? Да ли је то злоупотреба моштију Светог Николаја у борби новотараца против честитог владике Артемија кога су без суда сабраћа епископи избацили на улицу? Ко је све и колико учествовао а сада и даље упорствује у продубљивању страшног раскола србске Цркве? Ево, иде време када ће све ће то Сами Бог да образложи, јер људи – или пристрасно говорише или на лаж занемеше…

Чудо опомене у Чачку!

Мошти владике Николаја су требале планирано дођи око 15. часова на један сквер код аутобуске станице у Чачку где их је очекивао окупљени народ и свештенство да би их одатле допратио пар стотина метара до Цркве – закашњење је било двочасовно. Потом, чим су мошти Светог Николаја дошле на тај сквер, тек тада – изненадна провала облака је показала да Светом владици ово све није угодно. Свети владика Николај је целога века свога позивао на покајање а не на екуменске церемоније и злоупотребе вере. Провала облака, која је просто као из бокала поливала окупљене, трајала је само 5 минута, баш онолико колико је трајао ужурбан ход народа док не уђе у Цркву чачанску. Чим је народ ушао у Цркву киша је намах престала.

Потсетимо се да је и прошли пут када је е. Атанасије Јефтић киднаповао мошти Светог Николаја да их воза по Србији сходно његовим новотарским плановима и визијама – пала ледена киша тако да су морали милети по путу.

Питамо се: Да ли је Богу и светом авви Јустину угодно, од самовољних епископа заказано, вађење моштију Светитеља?

Зато са искреном православном бригом и молитвеном пажњом треба да очекујемо 14. јун и ископавање моштију Светог авве Јустина које је заказано вољом Атанасијевом и њему сличних епископа новотараца, иако Светитеља ништа нису питали, иако су његове књиге са факултета богословског уклонили из наставе, иако су му једног његовог ученика из Епархије и Сабора одстранили, иако се хвастају познанством са аввом Јустином само да би провели своје дрске и неблагословене реформе у Цркви Божијој…

Да ли је ово режирано ископавање моштију по вољи ави Јустину и када му је то по вољи – сазнаћемо ускоро, ако не на молитвен и послушан Цркви Небеској начин а оно сигурно на начин опомињуће невоље и страдања ради уразумљења да Црква и држава не припада само овом бахатом и маловерном покољењу.

Никад недостојније непокајано покољење хоће да се на силу удостоји тако величанственог благослова као што је ископавање и пренос моштију великог србског Светитеља. То не може проћи без смиравања непокајаног епископата и народа невољама које следе, а претпостављамо, тек ће нарочито уследити после тог 14. јуна.

П.С.  У много чему недоличном лојални људима овога века правоверни епископ ваљевски г.Милутин би ваљда требао напокон да се пред Богом запита:

– да случајно није његово стидљиво „брањење“ Грачанице допринело томе да Епархија ваљевска буде најугроженија у минулим поплавама (Обреновац, Ваљево, Уб…);

– да ли можда има некакве везе у томе што је поплавама најпогођенији од манстира управо манастир Пустиња и што се конак у Пустињи за епископа Милутина зида новцем и рукама истих оних који скрнаве и уништавају Светињу Грачаницу у брани „Ровни“;

– да ли ће епископи екуменисти и новотарци и даље овако вршљати по епархији са својим реформским и модернистичким идејама…

Уколико, владико Милутине, не одговориш нама, народу верном који те са брижношћу ово пита, сети се да ћеш Богу морати одговорити зашто многе опомене досадашње, и оне које овде сада прећутасмо, упорно ниси желео истражити и схватити…

ИстиноЉубље свима Вама!