Јордан се суочава са озбиљним изазовима на економском и безбедносном плану, али ипак иако земља изгледа као предодређена за невољу, ИД није извео ни један једини већи напад у овој земљи. Ево како се Јордан одбранио од Исламске државе
На први поглед, Јордан изгледа као прва мета терористичке организације која себе назива Исламска држава (ИД). Ова група ударила је на скоро све суседе и партнере Јордана – Египат, Саудијску Арабију, Ирак и Сирију.
Осим тога, јорданско краљевство суочава се са озбиљним изазовима на економском и безбедносном плану. Незапосленост младих превазилази 28 одсто, а око 2.000 Јорданаца напустило је земљу и придружило се ИД-у у Сирији.
Другим речима, земља изгледа као предодређена за невољу. Ипак, ИД није извео ни један једини већи напад у Јордану. Број смрти изазваних тероризмом у овој земљи не превазилази пет, а чак и за њих се не може рећи са сигурношћу да су последица напада ИД-а.
Шта је то што је Јордан урадио, а други нису?
Када је 2015. године ИД заробио и запалио јорданског пилота Муата Кадабеха у Сирији, земља се ујединила око идеје супротстављања озлоглашеној терористичкој организацији. Проценат Јорданаца који на ИД гледају као злочиначки подухват скочио је са 72 на 95 одсто. Чак и огранак Муслиманског братства у Јордану окарактерисао је убиство као нељудско и криминално.
Ипак, бес након Касабехове смрти не објашњава у потпуности изостанак напада.
Друга чињеница која иде на руку Јордану јесу изванредно обучене безбедносне службе. Упркос економским проблемима, Јордан је седми на свету по постотку БДП-а који одваја на војску. Војска Јордана броји 100.000 сталних војника и 65.000 резервиста.
У сарадњи са западним обавештајним службама, нарочито са ЦИА, Јордан има деценије искуства у борби пртив тероризма. Јордански Генерални директорат за обавештајне послове (ГИД) доставио је ЦИА-и информације које су довеле до ликвидације Абу Мусава ал Заркавија из ал Каиде.
Виши званичник ЦИА Мајкл Шојер окарактерисао је ГИД као ефикаснији од израелског Мосада, док је аналитичар Атлантика Џефри Голдберг назвао ГГИД најреспектабилнијом арапском обавештајном службом.
Али чак ни војно-обавештајна моћ Јордана није довољна да објасни како је та земља толико дуго без напада ИД-а. Египат такође има јаку војску, али и даље не може да изађе на крај са милитантима ИД-а на Синају.
Током арапског пролећа 2011. године, званични Аман заузео је мирољубив приступ како би се избегло крвопролиће које је захватило велики део арапског света. За разлику од сиријског и делимично либијског режима, краљ Абдула “отпустио” је премијера Самира Рифаја и његов кабинет. Расписани су парламентарни избори, а безбедносне службе су до деловале суздржано упркос протестима.
Штавише, након што су се појавили наводи о насиљу полиције над демнострантима у Ману, министар унутрашњих послова Хусеин ал Маџали моментално је поднео оставку, а влада је отпустила директора Службе јавне безбедности Тафика Такаблу.
Одлучна акција званичног Амана спречила је хаос, а немири који су претили да прерасту у обрачун који би екстремисти искористили, претворили су се у могућност за народ да демократски и мирно изрази своју вољу.
Улога јорданских исламиста је такође била веома важна. Истакнути салафисти Абу Катада и Абу Мухамед ал Макдиси одбили су да позову на насиље против јорданског режима и чак су јавно осудили деловање ИД-а као не-исламско и девијантно.
Даље, у конрасту са крвавим сукобима између Муслиманског братства и египатске владе, краљ Абдула је са јорданским огранком ове организације остварио толерантан однос – Муслиманско братство, иако тражи реформе, не тражи укидање монархије, а званични Аман, са друге стране, није пратио пример већине арапских држава које су прогласиле братство за терористичку организацију.
Дозволивши Јорданцима да практикују ненасилне облике исламистичких идеологија, Абдула је умањио жељу људи да изазивају немире, прикључе се терористима и оду на страна ратишта.
Због тога, тих 2.000 Јорданаца који су се придружили ИД-у, отишли су у Сирију, где ће пре постићи циљеве него у мирном јорданском краљевству. ИД за сада, у ствари, има много важнијих циљева од Јордана, где би њихово ангажовање наишло на отпор озбиљнији него у већини земаља у којима оперишу.
Одржавањем високог нивоа професионализма у безбедносно-обавештајним службама, стратешки мудрим одговором на протесте и стварањем конструктивног односа са исламистима, Јордан је ограничио претњу ИД-а. У региону који изгледа као да је на ивици пуцања, то је успех који треба признати и похвалити.
Foreign Affairs,Newsweek.rs
фото: Ројтерс
