На сајту „Спутњик” Драгомир Анђелковић се залаже за поделу Србије
Фото: Media Centar

На сајту „Спутњик” Драгомир Анђелковић се залаже за поделу Србије

Предлог Србији да нађе компромис са Косовом тако што би прихватила, или размену територија, или признала независност Косова, уз аутономију за српску заједницу крајње је безобразан. Ту се не ради ни о каквом компромису, већ је понуђено Србији да капитулира, па да се то онда назове компромисом.

Овако извештај о наставку процеса дијалога између Београда и Приштине Међународне кризне групе и три опције које би се могле наћи на преговарачком столу, које се у њему помињу, коментарише аналитичар Драгомир Анђелковић.

„Ако Међународна кризна група стварно жели компромис, онда је Србији морала да понуди фер поделу Косова, која би подразумевала враћање севера и косовског Поморавља у окриље Србије, као и екстериторијалност за манастире и, паралелно са тим, самоопредељење за Републику Српску. То би онда био компромис“, сматра он.

Капитулацију Србије би да назову компромисом за Косово

Све што је мање од онога што је навео, Анђелковић, како каже, сматра капитулацијом и нада се да нико у Србији неће бити спреман да то подржи.

Утицај Међународне кризне групе, када се посматра појединачно није велики, додаје наш саговорник; међутим, ако се посматра кумулативни ефекат албанских лобиста, а ова организација спада у ту групу, њихово мишљење има тежину – лобисти оних који раде против Срба од Приштине до Сарајева, активирали су се зато што мисле да је дошло време да се Бајденовој администрацији наметне нови приступ Балкану.

„Да на самом почетку њеног деловања енергично захтевају редефинисање политике према нама, што значи враћање на оно што су радили деведесетих година. Тако да је све то више у функцији притиска на америчку администрацију. С друге стране, то је покушај да нас заплаше, да помислимо да ће се то и десити у пуној мери, па да потрчимо да тражимо некакав лажни компромис“, каже Анђелковић.

Америчка администрација има исувише проблема код своје куће и на другим меридијанима, да би се у пуном капацитету бавила Балканом, а уз то, и свет се битно променио – Америка је много слабија него што је била деведесетих, а друге силе су много јаче. У таквом контексту, антисрпски лобисти ипак не могу да раде по обрасцу из деведесетих, закључује Анђелковић.

У извештају под називом „Поновно покретање дијалога између Косова и Србије“, на 27 страна, у пет поглавља, говори се о улози ЕУ у преговорима о техничким питањима, али аналитичари Међународне кризне групе помињу и три опције за постизање компромиса.

Прва је награђивање Србије, која би, као награду за признање косовске независности добила донаторску подршку и чланство у ЕУ. Друга је признање независности Косова у замену за стварање аутономних зона Срба на КиМ и Албанаца у Србији, а трећа опција је размена територија.

МКТ – група која производи кризе

Међународна кризна група је међународна невладина иницијатива за решавање сукоба, на чијем се челу налазе утицајни политичари на измаку својих каријера, попут бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт или бившег финског председника Мартија Ахтисарија, који нису једини везани за конфликте на Балкану. Међу руководиоцима ове организације налазила се и некадашња главна тужитељка Хашког Трибунала Луиз Арбур.

Као промотери глобалних политичких трендова, МКГ је служила и служи за промоцију циљева глобалних западних центара моћи, због чега се неретко налазила на мети критика, чак и на Западу.

Тако је новинар и писац Том Хазелдин, уредник часописа Њу лефт ривју, оштро критиковао МКГ као организацију која је наизглед непристрасна и независна, али организацију која заговара НАТО ратове.

И сама МКГ некада се понашала врло невешто, као 2013, када је награду за мир доделила тадашњем мјанмарском председнику Теин Сеину, у тренутку када је Хјумен рајтс воч објавио извештај о етничким чишћењима које подржава Сеинова администрација.

Наредне године, часопис Трд ворлд квортерли, објавио је низ чланака у којима се критикује утицај чланова МКГ на доносиоце спољнополитичких одлука, бизнис „производње криза“ и методологију којом се аналитичари МКГ служе у својим истраживањима, а 2016, група се, због свог извештаја о Сирији из 2011, нашла под салвом критика проминентног и утицајног политиколога Николаса Ное.

Извештај МКГ под називом „Успорено самоубиство сиријског режима“ не само да је подстакао прерано и катастрофално одбацивање дипломатских решења које помогло да се грађански рат у Сирији продужи, тврди Ное.

„Такође је одустао од главне улоге због које првенствено постоје невладине организације за мир, промоцију и ублажавање сукоба: залагање за снажно међународно ангажовање и преговарачка решења која безбедност цивилног становништва сматрају најважнијом“, закључио је он.

Извор: Спутњик

Наслов: Покрет за одбрану Косова и Метохије

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Звечан: Шиптарска терористичка банда пуцала у леђа Срећку Софронијевићу

Звечан: Шиптарска терористичка банда пуцала у леђа Срећку Софронијевићу

Срећко Софронијевић из Звечана упуцан је јутрос од стране припадника специјалне косовске полиције, и он …

Шиптари напали Косовску Митровицу користећи бојеву муницију, много рањених Срба (видео)

Шиптари напали Косовску Митровицу користећи бојеву муницију, много рањених Срба (видео)

ПОЛИЦИЈА лажне државе Косово, праћена јединицама РОСУ, упала је данас у северну Косовску Митровицу. Они …

2 Коментара

  1. Ako Srbi žele da spreče svoj nestanak i nestanak svojih potomaka i svoje istorije, ima samo jedan način a to je :
    Pregovori sa Kosovarima moraju biti obustavljeni. Može se pregovarati sa državom Albanijom za razmenu teritorija.To bi trebalo da bude jedini realni pristup problemu oko KiM.
    Ako Albanci sa jedne strane i Srbi sa druge strane žele dobro svom narodu tada treba u razmjeni teritorija da Srbiji pripadne dio Albanije uz Crnu Goru do mora, te obala od Bojane do rta Rodonit,zatim da granica ide od rta Rodonit preko vrhova brda zapadno od magistrale Priština –Drač, (da ima geografski prirodni tok ) do Prizrena ili blizu,,možda do Junika, a da Albaniji pripadne dio KIM južno od svih srpskih svetinja ( da u Srbiji ostaju Peć,Dečani, Gračanica, Kosovo polje na kome je bila bitka), i da Albaniji pripadne dio (t.zv. preševske doline) naseljen većinskim Alb.stanovništvom sve do Makedonije.

    Albanci na teritoriji koja bi pripala Srbiji i Srbi na teritoriji koja bi pripala Albaniji moraju biti preseljeni u matične države uz naknadu za ostavljenu imovinu. O visini naknade imovine trebalo bi da odlučuje ista komisija imenovana saglasno od Srbije i Albanije i uslovljena da svaki slučaj okonča u vrlo kratkom vremenu
    Izuzetaka od preseljenja nebi trebalo biti – jer bi inače dio problema ostao i nadalje . (Pored svih sladunjavih priča danas – Srbi i Albanci jedni sa drugima na istoj teritoriji – potpuno su nekompatabilni)
    Pored Gračanice trebalo bi izgraditi visok i dosta dug zid koji Gračanicu uklapa u srpske teritorije, a Prištinu u albanske teritorije. da bi se sprečili incidenti pojedinaca koje ne kontrolišu Vlade. Prislino , iako ekonomski obeštećeno preseljenje palo bi vrlo teško onima kojih se tiče, međutim to bi trebala biti svjesna žrtva za dobro svojih budućih generacija. (Naši pretci su podnosili mnogo veća žrtvovanja uključujući i svoje živote).

    Ova razmjena teritorija i preseljenja nebi bili dopušteni od strane država koje su inače zainteresovane za ovaj region.Ali i za Albance i za Srbe ovakav način ostvarenja razmjene teritorija bio bi mnogostruko koristan. Mislim da dio Albanaca shvata što bi time dobio njihov Albanski narod. I što je vrlo važno – nebi više bio faktor u rukama velikih sila već bi imao mogućnost za svoj vlastito željeni razvoj.

    (Sada moram napomenuti da sam od marta 2019 god. u medijima -naišao na članke u kojima Milijana Baletić predlaže već od 2012 godine veoma slične predloge onima do kojih sam ja samorazvojno došao…i nadam se da u našem narodu ima dosta onih koji su obični Ljudi- i razumno možda dolaze do sličnih ideja, a meni bi bilo drago da takve ideje preovladaju većinom Srba.)

    O navednom rješenju problema KIM – ne govori niko (osim Milijane), međutim ovo nije neostvarivo. Umni Albanci znaju da je čitava Albanija na srpskoj zemlji i ako ima Božje pravde , ovakvo rješenje bi bilo pravedno i trajno.Mislim da bi umni Albanci podržali ovo rješenje, ali me je strah da Srbi u današnjoj Srbiji imaju kontinentalni mentalitet i da im do izlaza na more nije stalo.
    Pojam mora im je turizam,plaža,gužva na plaži,kupanje i ništa više,te sve to uz novac mogu sebi omogućiti i bez svog mora. Vrlo kratko reagovanje na kratke staze,stav profitera makar vrlo sitnih,beznačajnih..
    Mnogi će reći-nema razmjene teritorija , jer Skadar je ionako bio naš.To znači nema pregovora,poništava se ideja,i sve nadalje ide kao do sada. Tačno je da je bio naš, ali sada tu živi drugi narod. I bez razmjene teritorija u koje bi bio uključen i Skadar,Skadar nikada neće biti naš. Upotrebimo razum i dobru volju da ne naškodimo drugome, te će Bog dati da ni drugi ne naškode nama. Nadam se da će se ovo ostvariti kad tad, osim ako Srbi nestanu kao narod i kao Srbi.

    U smislu da nebismo nestali, uzor bi nam trebali biti Izraelci, koji su konačno proglasili da je Izrael nacionalna država Izraelaca i da su non stop spremni da brane svoju zemlju. Tačno je da imaju podršku moćne države S.A.D, ali bi i mi imali podršku moćnih država Rusije i Kine.
    Na tako dobijenoj obali trebali bi smo napraviti veliku transšipment kontejnersku luku i saobraćajnice od te luke do Mađarske .
    Uz ovaj izlaz na more, reaktiviranje brodograđevne industrije na moru i u Beogradu, te uz zadržavanje kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta i slatkih voda u svojim nacionalnim rukama, imali bi smo pristojan život i budućnost za naše familije i potomstvo.Poljoprivredno zemljište treba da bude zaštićeno i na istom bez obzira dali je vlasnik individualna osoba ili društvo treba zabraniti bilo kakve izgradnje bilo kuća ili nečeg drugog.Takođe treba ograničiti porast i širenje velikih gradova,već u istima treba dobro urediti postojeće stanje a priliv stanovništva usmjeriti na druge za to odabrane centre. ( U suštini broj stanova u jednom gradu morao bi biti ograničen prema mogućnostima zapošljavanja,tako da svaki stan daje pravo na dva radna mjesta). Prekobrojni pretendenti na naseljenje u gradu koji nema više mogućnosti za zapošljavanje – morali bi biti upućeni u drugi centar koji se izgrađuje na daljini 50 do 100 kilometara od već postojećeg centra. (Prostor između bi trebao biti uotrebljen za proizvodnju hrane, a ako je za to nepogodan, onda za druge djelatnosti.)

    I ponavljam – ako izgubimo KIM – a sve ide ka tome – mi smo izgubili sami sebe. I nikada više nećemo se pronaći. Ostaćemo prokleti za vječita vremena.

    Izgleda da nam ne preostaje ništa drugo nego da molimo Boga da nam pomogne i da preumljenim Srbima vrati pamet u glavu.

  2. ПерунГромовник

    Ovome govnaru, kao i svim sns govnima treba zavrnuti šije, jebo li im pas mater onu džukačku koja ih je oštenila. Djubrad koja bi i rodjenu mater prodala za malo vlasti i malo ćara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *