Крагујевац – Хоће ли сага о центру за регенеративну медицину у Крагујевцу са националном банком матичних ћелија коначно добити епилог? И какав? Са Универзитета у Крагујевцу и овдашњег Факултета медицинских наука стижу добре вести. Ректор Ненaд Филиповић и декан Владимир Јаковљевић у разговору за „Политику” кажу да ће тендер за новог извођача радова бити расписан у фебруару, као и да би наставак градње требало очекивати на јесен. Подсећамо, финансијер пројекта вредног око 14 милиона евра – Европска инвестициона банка је дала последњи рок за завршетак радова, а то је крај ове године.
– Јединица за управљање пројектима Владе Србије је раскинула уговор са грађевинском фирмом „Банковић” која није могла да оконча градњу. Тендер за новог извођача радова биће расписан у фебруару, а радови би могли да почну на јесен. Надамо се да ће објекат бити завршен у роковима које је поставио финансијер – рекао је за наш лист ректор Филиповић.
Прича о научном медицинском центру у Крагујевцу, у коме би банка матичних ћелија била само један део те научне установе, почела је да се одмотава још 2010. године, недуго пошто се наш генетичар светског гласа Миодраг Стојковић вратио у Србију, како би у родном Лесковцу, где је отворио клинику за вештачку оплодњу, започео битку против беле куге.
У том тренутку, а и свих наредних година, центар за регенеративну медицину помињан је као део Факултета медицинских наука у Крагујевцу, захваљујући декану Небојши Арсенијевићу, који је лета 2018. године, под притиском и у свеопштој медијској халабуци, смењен са места ректора Универзитета у Крагујевцу.
Арсенијевић је упозоравао да су одређени центри моћи у Београду не само против изградње центра у Крагујевцу већ и против тога да Србија добијe националну банку матичних ћелија.
– Центар остаје у Крагујевцу, то је најважније, а процедура око избора новог извођача радова је у току. Очекујем да Јединица за управљање пројектима Владе Србије већ у фебруару распише тендер за наставак градње, после чега ће ствари бити јасније. Нову грешку не смемо да допустимо – поручио је декан Јаковљевић.
Протокол о изградњи научног центра парафиран је марта 2011. године у Крагујевцу, а потписе на овај први званични акт о великом националном пројекту ставили су тадашњи потпредседник владе Божидар Ђелић, градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић и декан Небојша Арсенијевић. У том тренутку је генетичар Стојковић представљен као будући директор првог државног центра за регенеративну медицину.
„У Србији постоји потреба за неколико центара у којима ће се матичне ћелије чувати под одређеним, стерилним и строго контролисаним условима, како би испуниле прописе да се потом врате у организам. Из Србије негде другде годишње оде најмање четири милиона евра, зато што се две хиљаде узорака матичних ћелија из крви и пупчане врпце шаље у иностранство, а цена по узорку је две хиљаде евра”, рекао је тада Стојковић и додао: „Центар за регенеративну медицину треба да омогући, између осталог, примену матичних ћелија у лечењу неуродегенеративних и аутоимуних болести, као што су оштећења кичмене мождине, Паркинсонова и шећерна болест.”
Треба напоменути да је Стојковић, који је предавао на Факултету медицинских наука у Крагујевцу, по други пут напустио Србију. Данас се не зна да ли је Стојковић и даље у игри за директора центра.
Приликом представљања протокола било је најављено да ће центар бити завршен за годину дана, будући да су средства обезбеђена, али је уговор о изградњи ове националне установе потписан тек средином 2013. године. У том чину су учествовали тадашњи министар просвете Жарко Обрадовић, опет градоначелник Верољуб Стевановић, ректор Универзитета у Крагујевцу Слободан Арсенијевић (рођени брат помињаног Небојше Арсенијевића), као и директор Јединице за управљање пројектима Александар Симоновић.
Ипак, камен темељац за научни центар у Крагујевцу постављен је тек две и по године касније, јануара 2016. Чин благосиља епископ шумадијски Јован, а председник Србије Томислав Николић у темељ полаже капсулу са поруком: „Што човек започне, да Бог не оспори.” Председник Николић тада изјављује и да нам је национална банка матичних ћелија потребна како бисмо „сачували српски генетски код”.
Осим сина председника Србије, градоначелника Крагујевца Радомира Николића, свечаности присуствују помињана браћа Арсенијевић, а новинари сазнају да ће извођач радова бити фирма „Банковић”, чијег су власника неки медији доводили у везу са Славицом Ђукић Дејановић. Интересантно је да је Небојша Арсенијевић за своју смену оптужио управо актуелну министарку без портфеља задужену за демографију и популациону политику.
За нешто више од годину дана по полагању камена темељца изграђено је скоро 40 одсто објекта, али фирма „Банковић” почетком 2017. године запада у проблеме, због чега радови бивају обустављени. Иако у то време медији почињу да извештавају о финансијским малверзацијама Јединице за управљање пројектима (ЈУП), до данас је остало нејасно шта је позадина приче о центру за регенеративну медицину у Крагујевцу, у коју су од 2010. године били уплетени многи српски политичари на важним функцијама.
Окривљујући ЈУП и фирму „Банковић” због кашњења радова, актуелни министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић је августа прошле године рекао да очекује скори наставак градње центра за регенеративну медицину у Крагујевцу, с тим да ће објекат, како је нагласио, морати да претрпи измене. „Лоше је испројектован, ту је на стотине квадрата некорисних тераса”, рекао је Шарчевић, најављујући тендер за новог извођача радова.
Аутор: Бране Карталовић, Политика.рс
