fbpx
Насловна / Србија / Хроника / Нагодба директора Скијалишта Србије и Тужилаштва: Обустављен кривични поступак због нелегалног објекта на Панчићевом врху
Нагодба директора Скијалишта Србије и Тужилаштва: Обустављен кривични поступак због нелегалног објекта на Панчићевом врху 1

Нагодба директора Скијалишта Србије и Тужилаштва: Обустављен кривични поступак због нелегалног објекта на Панчићевом врху

Поступак који је вођен против директора Скијалишта Србије Дејана Ћике, по кривичној пријави Министарства грађевинарства због прикључивања нелегалног објекта на Панчићевом врху на воду и струју, Основно јавно тужилаштво у Брусу је обуставило. По решењу у које је Инсајдер имао увид, Дејан Ћика се нагодио са Тужилаштвом. Након што је по њиховом налогу у хуманитарне сврхе уплатио 150.000 динара, кривична пријава против њега је одбачена.

Оваквом одлуком Тужилаштва Ћика је постао још један у низу функционера који су кривичне пријаве практично “избрисали” уплатом у хуманитарне сврхе.

Наиме, јавни тужилац има овлашћење да по својој оцени не покрене кривични поступак против осумњиченог, уколико испуни једну или више законом прописаних мера чије испуњење му је тужилац наложио. У овом случају, реч је о уплати одређеног износа у хуманитарне сврхе.

Директор Скијалишта Србије Дејан Ћика Фото: Инсајдер / Директор Скијалишта Србије Дејан Ћика Ова мера је ограничена на поступке за кривична дела за која је законом прописана новчана казна или казна затвора до пет година. За дело за које је Министарство поднело кривичну пријаву против директора скијалишта Србије Дејана Ћика, прикључење објекта који је изграђен без грађевинске дозволе, предвиђена казна је од три месеца до три године затвора и новчана казна.
Kако је открио Инсајдер у серијалу Врх безакоња, ЈП Скијалишта Србије су инвеститорки нелегалног објекта на Панчићевом врху Снежани Митковић омогоћила да користи воду и струју са њихове мреже, што је према закону кривично дело. Захваљујући томе у нелегалном објекту месецима је несметано радио и ресторан. Скијалишта Србије воду и струју нису искључила чак ни након што је издато решење о рушењу објекта, већ су напротив, уредно достављали инвеститорки рачуне за струју и прикључење на мрежу.

Ресторан на Панчићевом врху и даље ради 

Скијалишта Србије су била практично прва надлежна институција којој се инсвеститорка Снежана Митковић обратила 12. јануара 2017. с молбом да јој се омогући прикључење на струју и воду преко њихових прикључака. Сагласност је како је објавио Бирн, Надзорни одбор Скијалишта Србије издао за мање од месец дана, и то за монтажни објекат од 150 квадрата.

У кривичној пријави Министарства грађевинарства, у коју је Инсајдер имао увид, нелегалном објекту није искључена вода и струја, иако је крајем 2017. и комунална инспекторка на терену установила да није реч о монтажном објекту већ о бетонском здању, за које инвеститорка нема грађевинску дозволу.

Упркос тој чињеници, како се наводи у кривичној пријави, директор ЈП Скијалишта Србије Дејан Ћика, поступио је супротно одлуци

Kривичне пријаве уплатама у хуманитарне сврхе „избрисали“ и Синиша Мали и још двојица функционера

Исти институт одлагања кривичног гоњења уплатом у хуманитарне сврхе, примењен је и у случају бившег градоначелника и садашњег министра финансија Синише Малог. Он се пред Првим основним тужилаштвом у Београду сумњичио за непријављивање имовине и давање лажних података о имовини. Међутим, Тужилаштво је поступак обуставило, након што је Мали уплатио 200.000 динара у хуманитарне сврхе. Договоре с тужилаштвом направили су и Стеван Џелатовић некадашњи директор ЈП за подземну експлоатацију угља и Сеад Љајић директор Економско – трговинске школе из Новог Пазара. Због непријављивања имовине или давања лажних података о имовини против њих је кривичне пријаве поднела Агенција за борбу против корупције.

Надзорног одбора тог предузећа, које је сагласност за прикључење на електро мрежу и техничку воду дало за монтажни објекат од 150 квадрата, а не десет пута већи армирано бетонски објекат.

„Дејан Ћика је дозволио прикључење на електро мрежу и техничку воду бесправно саграђеног објекта, иако је знао да није ни монтажног карактера нити има грађевинску дозволу. Имајући у виду све наведено, то је очигледно да постоји основана сумња да су се у радњама осумњиченог Дејана Ћике, као одговорног лица – директора Скијалишта Србије, стекли елементи кривичног дела Прикључење објекта који је изграђен без грађевинске дозволе“, наводи се у кривичној пријави коју је поднело Министарство грађевинарства.

ЈП Скијалишта Србије су струју и воду искључила тек 2. августа прошле године, и то након што је то од њих затражило Министарство грађевинарства због заказаног рушења.

Kривична пријава поднета против инвеститорке и председника општине Брус

Осим против директора Скијалишта Србије, Министарство грађевинарства је поднело кривичну пријаву и против председника Општине Брус Милутина Јеличића због сумње да је починио кривично дело трговине утицајем и две кривичне пријаве против инвеститорке Снежане Митковић, због нелегалне градње и фалсификовања службених исправа.

Уклањање бесправног објекта требало је да буде извршено 7. Августа прошле године, али је одложено јер није обезбеђена асистенција полиције. Од тада је случај у пат позицији – полиција тражи од Министарства да прво покуша рушење без њихове асистенције, док министарка Зорана Михајловић поручује да не жели да на тај начин угрози безбедност људи и опреме.

Извор: Инсајдер

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Лака ти ноћ, Београде! 10

Лака ти ноћ, Београде!

Београдски глас – У тврђави, заправо објекту који споља ничим не привлачи пажњу у центру …

Рекеташка афера у Македонији тресе сам врх државе 11

Рекеташка афера у Македонији тресе сам врх државе

Председник Северне Македоније Стево Пендаровски затражио је кривичну и политичку одговорност за све умешане у …

3 Коментара

  1. Ne mogu da obzbede policiju za rušenje kriminalnog objekta na Kopaoniku, ali zato mogu da obezbede privatne izvršitelj dok izbacuju iz stanova babe od 90. godina jer nisu imale za komunalije.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *