fbpx

Накарадна економска политика Србије: Плаћају пенале, дају у бесцење

0
(0)

Министарство привреде расписало је тендер за продају фармацеутске компаније Галеника, а почетна цена за све заинтересоване износи 25 милиона евра на име дуга за банке, плус један евро као почетна цена за јавно надметање. Очекује се да некадашњи гигант новог власника добије до Нове године.

Годишње испари 750 милиона евра

Држава годишње на име субвенција, пореских олакшица и некомерцијалних кредита издвоји 720 до 750 милиона евра. Углавном се даје тзв. вертикална помоћ, тачно одређеним фирмама, уместо да се помоћ распореди на више предузећа, каже др Прокопијевић.

– Све је мања вероватноћа за то. Држава велико пореско потраживање претвара у свој капитал, а то је скривени облик узимања и давања новца. Галеника је у лошем стању, па је по мом мишљењу стечај извеснији – каже Ковачевић.

Поставља се питање да ли је држава могла да сачува ову важну компанију у свом власништву и да помогне субвенцијама као што помаже велике енергетске системе, где је давање новца практично бацање у рупу без дна.

Економиста Млађен Ковачевић је убеђен да је држава могла да задржи Галенику у свом власништву.

– Издваја се за све и свашта, Галенику је било могуће сачувати, али катастрофална кадровска политика ову фирму довела је на руб пропасти – уверен је др Ковачевић.

Осим огромних субвенција, Србија је губила бројне арбитраже и ту су испариле десетине милиона евра!
Због чега инвеститори често туже, а потом на суду добију државу и њена предузећа?

Компанији ИЦН Милана Панића, некадашњем власнику Галенике, својевремено је исплаћена одштета од 28 милиона. Још скупље је коштао случај Сателит за спор са компанијом Имиџстар. Држава је на крају остала кратких рукава и исплатила 35 милиона евра.

Државне фирме у Норвешкој

– Једна од најбогатијих држава на свету Норвешка у државном власништву има око 20 компанија. Све послују одлично захваљујући добром менаџменту. Могли смо сачувати Галенику, и на тај начин зарађивати, уместо што је сада очерупану нудимо у бесцење – каже др Ковачевић.

Паркинг сервис је морао да плати десет милиона долара израелској оф-шор компанији Електроникал енд аутомејшн, а нешто више, 12,1 милион долара, добио је амерички Јуниврлд бизнисмена српског порекла Србе Илића, након спора у вези са приватизацијом Путника.

Не зна се колико је арбитражних спорова у току. Медији тврде да спорове против Србије воде фирме попут Мера инвестмент фонда Марка Мишковића. Помиње се и случај белгијске компаније Енергозелена која је намеравала да у Срему изгради постројење за пречишћавање животињског отпада, али је, како се нагађа, због неспровођења српских закона одустала од те намере.
Срж ових проблема, слажу се познаваоци, јесте у чиновницима. Државни службеници често не познају довољно све обавезе које је држава преузела потписивањем бројних билатералних уговора о заштити страних улагања.

Одредбе се крше, а све завршава на суду. Држава губи спорове и плаћа штету парама из буџета.

– Нема довољно одговорности људи који се налазе у управама државних компанија. Државни службеници су недовољно заинтересовани и нестручни. Потписивање уговора требало би препустити људима који познају међународно право – каже економиста Мирослав Прокопијевић за „Вести“.

Према његовим речима све иде преко леђа грађана, а наш саговорник признаје да никад није чуо да је држава добила неки спор. Он каже да директори државних фирми много не хају за то, јер све иде на терет буџета, тј. народне грбаче.

Н. С. Прерадовић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучић ове године задужио Србију преко три милијарде евра, јавни дуг ће до краја године достићи 30 милијарди евра, а он са Кинезима без тендера уговара брзу пругу Београд – Ниш

5 (7) Странка слободе и правде (ССП) указала је данас да је председник Србије Александар …

Крагујевац: Маскирани батинаши тукли кога су стигли

4.2 (14) Крагујевац – М.Ј., стар 23 године, студент машинства из Крагујевца, био је у групи …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *