НАМЕШТЕНИ ТЕНДЕРИ опљачкали буџет Србије за око 70 милијарди евра?!

НАМЕШТЕНИ ТЕНДЕРИ опљачкали буџет Србије за око 70 милијарди евра?!

Свака власт је, уназад три деценије, пљачкала државни буџет, али ниједна то није радила овако брутално и отворено као режим Александра Вучића. Уз све остале начине черупања јавних ресурса, власт Српске напредне странке максимално користи и систем јавних набавки. Намештањем тендера кумовским и ортачким фирмама из буџета се годишње извлачи више од 300 милијарди динара, односно више од 2,5 милијарди евра. Поред тога, подобне фирме добијају послове у монополизованим секторима, као што је грађевинарство, трговина енегентима и дигитализација управе. Држава се задужује, узима кредите, којима финансира инфраструктурне послове. Рачун се плаћа из буџета, новцем грађана, а зараду остварују компаније иза којих стоје браћа Вучић, браћа Мали, братије Брнабић и Кисић, Никола Петровић, Звонко Веселиновић, Зорана Михајловић и остале штеточине.

На све то, Државна ревизорска институција је, анализом финансијских извештаја за 2020. годину, утврдила грешке и неправилности у пословању у износу од 506 милијарди динара. И те „грешке“ платили су грађани, а новац је завршио на рачунима режимских тајкуна. Подаци показују да је напредњачки картел на споран начин из државног буџета за последњих девет година извукао више од 70 милијарди евра.

После промене власти, треба формирати „Специјално тужилаштво за јавне набавке“. То тврди Милија Милосављевић, оснивач компаније „Ктитор“. Треба му веровати, Милија зна о чему говори, постао је један од најбогатијих тајкуна управо пословима које је добијао на тендерима. Као што сам каже, све што има стекао је у ортаклуку с државом.

На његову велику жалост, „држава“, дакле Александар Вучић, сад има друге ортаке, преко којих черупа буџет. Расходованом Ктитору остаје само да, кад год изгуби посао, зове Ксенију Вучић, да јој кука због неправде, а понекад и да на Твитеру најављује „Специјално тужилаштво за јавне набавке“.

Наравно, док се чека на оснивање некаквог специјалног тужилаштва, преваре на тендерима могле би да буду спречене кад би постојећа тужилаштва радила свој посао. Међутим, врховни тужилац и врховни судија Александар Вучић не дозвољава да се примењују закони, који би спутали криминал и корупцију, основну привредну делатност напредњачког режима.

Вучић је наследио проблематичан Закон о јавним набавкама и механизам за намештање тендера кроз конкурсну документатију и техничку спецификацију, који су развили претходни режими. Конкурсни услови се прилагођавају интересима понуђача, унапред одређеног да добије посао. Да би се елиминисала нежељена конкуренција захтевају се специјални сертификати и атести, који често немају везе са послом за који је расписан тендер.

Осим техничке спецификације, траже се услови попут складишног простора, броја радника, оствареног профита и слично. Такав начин дефинисања конкурсних услова допринео је томе да на 75 одсто јавних набавки конкурише само један понуђач, онај коме је тај посао припремљен.

Супротно логици бизниса, та пракса је најприсутнија код тендера за крупне послове. У нормалним околностима очекивало би се да се за такве „колаче“ отимају моћне фирме. Међутим, у околностима које креира Вучић, унапред је одређено ко ће победити на тендеру, па се на њима појављује само један понуђач. На тендерима ниже вредности чешће се појављују две фирме како би се створио привид конкурентности.

Напредњаци су унапредили коруптивни систем јавних набавки до невиђених размера. Измишљају се непотребни послови, чија цена се надувава како би се што више новца отело из буџета. Таквих примера има у огромним количинама, а међу њима је и онај новосадски, где је ЈГСП „Нови Сад“ платило три пута по четири милиона динара фирми „Монтоп ХРС“ Марка Босанца, званог Боске, локалног тајкуна блиског СНС-у и Милошу Вучевићу, за бројање путника на аутобуским стајалиштима. Локалне власти у целој Србији измишљају такве послове, извлаче новац грађана и деле га по устаљеном ценовнику: 20 одсто за реалне расходе, 30 одсто за странку и учеснике у превари и преосталих 50 одсто за господара Вучића. Зато се надувавају цене и подиже вредност тендера.

Колике су размере те најезде напредних скакаваца на јавне ресурсе показује податак да републичке и локалне власти сваке године потпишу више од 500.000 уговора за разне послове кроз процес непосредне погодбе. Пошто се Закон о јавним набавкама не примењује за робу и услуге чија је процењена вредност мања од милион динара и извршење радова вредних до три милиона динара, власт то користи за избегавање тендера.

Вучић покушава да сваки динар исцеди из буџета. Под његовим окриљем намештају се тендери у свим областима, како у великим инфраструктурним пројектима, тако и у просвети, култури и информисању. Што је плен већи, већа је спремност диктатора да крши законе. Вучић је у априлу 2014. године, у предизборној кампањи, најављивао да ће бити расписан међународни тендер и за мегаломански пројекат „Београд на води“.

– Постоји велики број инвеститора који су заинтересовани за учешће у овом пројекту, али о њима сада не могу да говорим јер ће сви морати да прођу тендерску процедуру. Од такси за грађевинско земљиште остаће нам 451 милион евра, што показуује да је пројекат исплатив и да не захтева задуживање Београда. Пројекат „Београд на води“ може да буде реализован за осам година, а тржишна вредност изграђених објеката требало би да износи више од четири милијарде евра – говорио је Вучић.

На крају, уместо тендера, Вучић је „Београд на води“ покренуо помоћу специјалног закона, којим је 105 хектара најскупљег градског земљишта поклонио компанији својих партнера из Уједињених Арапских Емирата. У истом пакету, наводним инвеститорима је дао и неколико зграда, град Београд се задужио како би могао да покрије трошкове припреме земљишта и одрекао се свих такси. Вучић је избегао тендерску процедуру како не би ризиковао да посао добије нека нормална страна компанија, која не би пристала на кршење међународних закона и не би дозволила да пројекат постане највећа праоница прљавог новца у Европи.

За Вучића још крупнији залогај представља рудник литијума у Јадарској долини. Као што је Магазин Таблоид објавио у прошлом броју, Вучић је с компанијом Рио Тинто направио договор по коме ће му у три рате бити исплаћена провизија од пола милијарде евра. Рио Тинто није добио ни све неопходне дозволе за истраживање у Јадарској долини, али несметано припрема почетак ископавања и прераду руде. За потребе те компаније, Вучић је наредио Влади Републике Србије да, у сарадњи са „Србијагасом“ направи магистрални гасовод од Београда до Ваљева, с краком према Лозници, право до будућег рудника Рио Тинта. Како је организован тај посао открио је Вук Јеремић, председник Народне странке.

– Поднели смо кривичне пријаве Тужилаштву за организовани криминал против премијерке Ане Брнабић и министарке рударства и енергетике Зоране Михајловић због сумње на злоупотребу службеног положаја у вези изградње гасовода од Београда до Лознице. Такође, поднете су кривичне пријаве против Стојана Вујка и Ивана Бошњака, власника компаније Миленијум тим, која је добила тај посао вредан скоро 75 милиона евра. Одлука о спровођењу јавне набавке је донета 4. јуна 2021. године, али она, као и Закључак Владе Србије од 8. јуна, поводом изградње тог гасовода, нису доступни јавности. Посао се доноси у потпуној тајности, кроз тајну одлуку Владе. Одлуке о јавној набавци нису објављене у „Службеном гласнику“.

Власт је само наложила ЈП „Србијагас“ да у поступку јавне набавке радова за изградњу гасовода Београд-Лозница-Ваљево ту набавку спроведе мимо процедуре предвиђене Законом о јавним набавкама, односно без упућивања јавног позива. Зашто није расписан тендер за изградњу тог гасовода, на коме би се можда јавиле и неке регионалне или међународне компаније – рекао је Јеремић, истакавши да је посао склопљен на састанку представника Владе и компаније Миленијум тим, који је трајао 15 минута.

Нема сумње, Закон о јавним набавкама и у овом случају поништио је Александар Вучић, незванични заступник интереса Рио Тинта и Миленијум тима. Самовољно, без икаквих овлашћења, Вучић је подобној фирми Миленијум тим набацио уносан посао, а Рио Тинту омогућио да, о трошку грађана Србије, добије гасовод, који ће користити у експлоатацији рудника Јадарита.

Вучић новцем грађана плаћа пословне и политичке партнере. Најчешће то ради за провизију, углавном у кешу, али понекад и у натури, кроз услуге које користи за предизборне преваре. Други начин пословања види се на примеру маркетиншке агенције ИПСОС, најзначајнијег Вучићевог партнера у процесу манипулације грађанима.

Марко Уљаревић, директор ИПСОС-а, важи за човека с којим се буди Александар Вучић. Сваког јутра, чим отвори очи, Вучић зове Уљаревића и распитује се за рејтинг и резултате истраживања.

За Вучићеве потребе ИПСОС годишње ради око 700 истраживања, два дневно, како би, кроз фокус групе, проверио како ће његово бирачко тело реаговати на одређене поступке. Понекад проверава и мишљење опозиционих бирача, како би проценио да ли су спремни да прихвате негативне ставове о лидерима опозиционих странака. У том послу, диктатору значајну подршку пружа ИПСОС, који је у кључним тренуцима неколико предизборних кампања дувао у режимска једра.

Агенција ИПСОС је помагала Вучићу да створи утисак да је непобедив, пласирајући резултате истраживања, која кажу да СНС има подршку 60 одсто гласача, а да највећа опозициона странка, Странка слободе и правде, има само четири одсто. На тај начин дизана је енергија код напредњачких гласача, док је, истовремено, нормалним људима пласирана порука да су им наде узалудне, Вучићева владајућа пирамида је недодирљива.

У истој режији, за исти интерес, ИПСОС је предузимао и суптилније манипулације. Пред градске изборе у Београду, који су одржани почетком марта 2018. године, ИПСОС је објавио анкету по којој би Демократска странка требало да на парламентарним изборима освоји 6,6 одсто гласова, а на београдским изборима 4,4 одсто, а кад се томе дода и 1,3 одсто, колико су, наводно, имали њени коалициони партнери, странке Бориса Тадића и Зорана Живковића, пројектован је резултат од 5,7 одсто. Демократска странка је освојила троструко мање, само 2,2 одсто. Но, Вучићева превара је успела. Захваљујући том истраживању, али не и само њему, Демократска странка није подржала београдску листу коју је предводио Драган Ђилас, а коју су подржали Народна странка, Покрет слободних грађана, Покрет за преокрет и бројне јавне личности. Тада, у истој кампањи, ИПСОС је објавио, три дана пред изборну тишину, да ће Ђиласова листа освојити 13,4 одсто гласова. Ђиласова листа је освојила 40 одсто више гласова, чак 19 одсто.

– За тако реномирану агенцију, каква ИПСОС заиста јесте у свету, као што Уљаревић тврди да јесте и његов београдски огранак, такав промашај може да значи само то да Уљаревић и његови сарадници не зна ништа о послу којим се бави, или да он, као што ја тврдим, јако добро зна свој посао, али објављује податке који нису тачни. Грешка није случајна, Уљаревић је то урадио намерно – рекао је Драган Ђилас.

Поред тога, ИПСОС је „погрешним подацима“ утицао на излазност бирача, па је на београдским изборима 2018. учествовало 100.000 гласача мање него годину дана раније на председничким изборима. Логично, апстинирали су опозициони гласачи, који су поверовали да су Вучић и СНС непобедиви.

Уљаревић има вло конвертибилне разлоге за такву подршку Вучићевим манипулацијама. После лажних избора 2020. године, Уљаревић је основао предузеће „Нумератор“ у партнерству са извесним Синишом Нарићем. Подаци о пословању Нарића откривају блиске везе с режимом СНС-а. Нарићева фирма „Кхаотицен“, која је основана на једном оф шор острву, послује искључиво с државним предузећима. И, послује све успешније. Пре пет година „Кхаотицен“ је остварио приход од 800.000 евра и добит од само 9.000 евра. Међутим, 2019. године је остварен приход од 12,6 милиона евра, што је створило добит од 2,2 милиона евра. „Кхаотицен“ има уговор с Електропривредом Србије вредан три милиона евра, са Електродистрибуцијом Србије има шест уговора, укупне вредности од 12,2 милиона евра. Ту је и шест уговора са СДПР-ом, укупно 1,7 милиона евра, као и са Републичким фондом за здравствено осигурање од 1,9 милион евра. Не чуди што су Нарић и Уљаревић и званично постали ортаци, пошто очигледно обојица успешно сарађују с Вучићем.

– У Грчкој су, пре десетак година, подигнуте кривичне пријаве против људи из једне истраживачке агенције. Због трговине утицајем завршили су у затвору. Лично, мислим да овде имамо исти случај. Ја нисам тај који ће да суди, то ће урадити независне институције, али гарантујем да ћемо проверити пословање ИПСОС-а – каже Ђилас.

Лидер ССП указује на мотиве Марка Уљаревића и њему сличних појединаца, који су спремни да се ставе на располагање Вучићу: „Неко то ради да надогради један спрат на кући у Француској улици или да му чланови породице добијалу послове с комуналним предузећима, а неко за неке друге финансијске погодности.“

Да, Срђан Богосављевић, истраживач јавног мњења и консултант ИПСОС-а, у спорним околностима добио је дозволу да надогради спрат од 700 квадрата на кући у центру београда. Његов син Лука, после успешног опоравка од болести зависности, развија фирму која се бави продајом подземних контејнера. Захваљујући „пријатељским“ односима с напредњачким режимом, Лука Богосављевић нема проблема с јавним набавкама.

Богосављевићева фирма „Ецо Сигнал“ у априлу ове године добила је посао на тендеру, Реф. број ОПО 6/2, који је расписало ЈКП Градска чистоћа Београд за набавку подземних контејнера од три пута три метра. Вредност посла је 121,5 милиона динара. Месец дана касније ЈКП Градска чистоћа је објавила нови тендер за поправку подземних контејнера. Посао вредан пет милиона динара опет је добио „Ецо Сигнал“. Новосадско ЈКП Чистоћа средином јуна је објавило тендер за набавку исте врсте контејнера. Још није објављено ко је добио посао вредан 25 милиона динара, али не треба сумњати да ће то бити фирма Луке Богосављевића.

„Ецо Сигнал“ је на тендерима фаворизован кроз конкурсне услове, којима су дефинисане димензије контејнера и начин функционисања, па и захтеви за праћење попуњености контејнера преко софтвера и таблет рачунара. Ако су софтвери заиста испоручени, тешко је претпоставити да се заиста користе. Такође, сумњу повећава то што је прихваћено да гарантни рок буде само 12 месеци, дупло мање него што је предвиђено законом. Али, и то није изненађујуће, пошто квалитет контејнера није задовољавајући, па ни гаранција не може да буде дужа. Ни то није проблем. Напротив, потреба за чешћим поправкама и новим деловима отвара могућност за расписивање нових тендера на којима ће посао добити фирма млађег Богосављевића.

По устаљеном систему, „Eco Signal“ се на тендерима најчешће појављује као једини понуђач. У једном случају, пре више година, конкурисала је новосадска фирма „Alegrina NS“. Међутим, после „пријатељског савета“, „Alegrina NS“ се повукла и одрекла могућности да уложи жалбу поводом услова тендера и одлуке о избору понуђача. На сумњиве договоре упућује чињеница да „Alegrina NS“ другим наручиоцима, на тендерима на којима се не појављује „Еco Signal“, по нижој цени нуди боље контејнере, готово без трошкова одржавања и са десетогодишњом гаранцијом. Објашњење, вероватно, треба тражити у томе што је власничка структура „Alegrine NS“ блиска Демократској странци. На тај начин, реликти „жутог предузећа“ пристају да се задовоље мрвицама, под условом да не сметају комбинацијама Богосављевића и његових напредњачких партнера.

Новцем грађана Вучић купује лојалност и много озбиљнијих и опаснијих политичких и пословних партнера. Само у 2020. години, фирма „Нови Пазар пут“, чији власници су Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, месечно је добијала бар један посао на тендерима. По правилу, та фирма је била једини понуђач. Веселиновићево и Радоичићево предузеће ангажовали су градови Нови Пазар, Тутин и Рашка, као и Београдске електране и Републичка дирекција за имовину. Пре неколико месеци „Нови Пазар пут“ је добио посао преко Министарства привреде за извођење радова на поправци саобраћајнице од ЈАТ-ових апартмана и „Гранд“ хотела до државног пута на Копаонику. Из државне касе плаћено је уређење пута до Веселиновићевог хотела. Плаћено је њему.

НАМЕШТЕНИ ТЕНДЕРИ опљачкали буџет Србије за око 70 милијарди евра?!

Aндреј Вучић и Звонко Веселиновић на Копаонику

У оквиру конзорцијума с још три фирме, Дирекција за имовину Србије је у јулу прошле године дала посао, вредан 155 милиона динара, Веселиновићевој фирми за изградњу граничног прелаза. Општинске стамбене агенције Врњачка бања ангажовале су „Нови Пазар пут“ на капиталном и инвестиционом одржавању улица и путева, што омогућава приход од око сто милиона динара. Колико су карикатурални тендери које добијају Веселиновић и Радоичић најбоље илуструје посао асфалтирања платоа испред ЈКП Путеви Рашка. Предузеће које се бави асфалтирањем морало је да плати конкурентској фирми да му асфалтира паркинг!

Веселиновић и Радоичић неупоредиво већу зараду остварују преко својих предузећа „Инкоп“ и „Гранит Пешчар“, које су ангажоване као подизвођачи на крупним инфраструктурним пројектима. Кинеска компанија „Шандонг“ добила је посао на изградњи Коридора 11. „Шандонг“ је као поизвођача на деоници пута од Иверка до Лајковца ангажовао „Енергопројект нискоградњу“, који је посао уступио „Инкопу“ и „Гранит Пешчару“. Та деоница, од 18,3 километра, плаћена је 158 милиона евра.

Зато не чуди што је Звонко Веселиновић у Вучићево време постао један од најбогатијих тајкуна. Док Србија тоне у беду, Веселиновић са својим другаром Николом Петровићем може да за седмодневни одмор на Миконосу изнајми вилу од 250.000 евра.

И сад, кад се очигледно ближи крај напредњачке тираније, Вучић и његови ортаци из картела не могу да се зауставе, настављају да немилосрдно черупају буџет. Пандемију корона вируса искористили су да суспендују правни систем, па без Закона о јавним набавкама, за мање од годину дана спискају око 6,8 милијарди евра. Нема података о цени респиратора, вакцина, медицинских апарата и остале опреме коју је куповала власт. Не зна се реална цена, као ни провизије које су добијали учесници у тој пљачки.

На несрећи народа зарадиле су фирме Бојана Кисића, брата министарке Дарије Кисић Тепавчевић, премијеркиног брата Игора Брнабића, па и компаније повезане директно с Александром Вучићем. Тај тренд се наставља, а прате га нижерангирани припадници режимског картела.

У време ванредног стања ЈП „Србијагас“ је преко тендера купио десет аутомобила. Зна се да се на тендер пријавио само један понуђач, који је вредност набавке погодио у динар. Тендер је проглашен за пословну тајну, што ствара додане сумње у корупцију.

У Београду је у току набавка сто гасних аутобуса. На тендер, вредан 34 милиона евра, пријавило се неколико потенцијалних конкурената, који су тражили да се рок за подношење понуда продужи за 45 дана. Градска власт је пристала да рок продужи за шест дана.

– Набавка се врши преко финансијског лизинга, зато је тај рок прекратак за озбиљну и фер тржишну утакмицу. Власт и ГСП покушавају да на овај начин ограниче конкуренцију, уместо да у интересу Београђана обезбеде најквалитетније аутобусе по најбољим условима. Оваква пракса подгрева сумњу да је тендер унапред договорен за једног турског произвођача – истиче се у саопштењу београдског Центра за локалну самоуправу.

На сличан начин штелују се критеријуми за тендере у новосадским, нишким и чачанским јавним предузећима. Председник општине Нови Београд др Александар Шапић својевремено је јавно признао како је наместио тендер за организацију дочека и репризу дочека Нове године. „Сви извођачи су наш избор. Ишли смо до најситнијих детаља да бисмо избегли да се појави неко кога ни ми, ни публика не желимо. Кад је изабрао кога жели, описао их је у тендерским условима. По том принципу радио је и бивши министар просвете Младен Шарчевић, који је компанији „Тесла“, с којом је пословно сарађивао, наместио посао увођења електроснких дневника у државне школе, по цени од 1,6 милиона евра.

Само у Србији је могуће да једна фирма, блиска режиму, у истом дану закључи 122 уговора. То је успело компанији „Енерготехника Јужна Бачка“, која је 14. маја 2019. године потписала 122 уговора, а пет дана раније 44 уговора. Те године је фирма, чији је званични власник Драгољуб Збиљић, а која се повезује с Андрејем Вучићем, победила на 337 тендера. У 315 случајева била је једини понуђач.

Безброј примера намештања тендера доказује потребу за оснивањем „Специјалног тужилаштва за јавне набавке“, као што предлаже Милија Милосављевић. После ослобођења од напредњачке окупације, следећа власт мора да предузме све како би опљачкани новац вратила у буџет. Законске основе постоје, а ако буде постојала и политичка воља, то неће бити тежак посао.

За утеху, зна се где је завршило 70 милијарди евра из буџета. Лако ће се наћи у сефовима и на рачунима браће Вучић и осталих штеточина. Што су отели, морају да врате. С каматом.

Предраг Поповић, magazin-tabloid.com

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Одакле СНС некретнине вредне 224 милиона динара

Одакле СНС некретнине вредне 224 милиона динара

На Палићу, на око 200 метара од границе са Мађарском, окружен њивама налази се салаш …

Kоја је улога Зоране Михајловић и њеног ујака у свеопштем нападу на природна богатства и литијум у Србији?

Kоја је улога Зоране Михајловић и њеног ујака у свеопштем нападу на природна богатства и литијум у Србији?

Министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић, рекла је да министарство које води није издало ниједно …

2 Коментара

  1. Doktor Mali kao i wegov šef mlate praznu slamu. Oni spašavaju penzionerslamu. Oni spašavaju penzionere da ne pomru od gladi sa po stotinu evra, a hvale se cele godine kako će povećati penzije dogodine za čitavih i sramnih 5%. Kako nije ih sramota da baljezgaju bestidno i ludački. Oni zaboravili da su penzionerima, njihovoj glasačko0j mašini oteli više od osamsto miliona evra, a ne sete se da to vrate. Zaboravli su da je oteto prokleto za njih, za penzionere to je već prokleto. Dobro bi bilo Mali i šef da ne lažu svoje volljene i uvažavane penzionere. Sram ih bilo što lažu najstarije stanovnike Srbije.e da ne pomru od gladi sa po stotinu evra, a hvale se cele godine kako će povećati penzije dogodine za čitavih i sramnih 5%. Kako nije ih sramota da baljezgaju bestidno i ludački. Oni zaboravili da su penzionerima, njihovoj glasačko0j mašini oteli više od osamsto miliona evra, a ne sete se da to vrate. Zaboravli su da je oteto prokleto za njih, za penzionere to je već prokleto. Dobro bi bilo Mali i šef da ne lažu svoje voljene i uvažavane penzionere. Sram ih bilo što lažu najstarije stanovnike Srbije.

  2. Izgleda da ovo ne citaju oni kojima je ustavna duznost da stite drzavni i narodni interes. Nije mi jasno da narod sve ovo cita i uopste ne reaguje kao da je svima SNS isprala mozgove ili ih uopste i nemaju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *