fbpx
Насловна / Србија / Економија / Намети: Пола фирми, пола држави
Намети: Пола фирми, пола држави 1

Намети: Пола фирми, пола држави

Малим и средњим предузећима најпре би се помогло смањивањем пореза и доприноса. Просечно се плаћа између 42 и 46 намета. Најтврђи залогај фирмарина и локалне таксе

НЕСТАЈУ брже него што се рађају. И тако је две године заредом. Држава је почетком кризе у мала и средња предузећа, предузетнике и породичне бизнисе упирала прстом као у највиталнији део наше привреде, а они су почели да посустају. Уместо да јачају, једва опстају, непрестано тражећи ниже порезе и доприносе, мање такса и накнада, брже процедуре… А, несуђени најиздржљивији део наше привреде са почетком кампање поново се нашао у фокусу политичара. За почетак, обећава им се већа подршка и субвенције.

Премијер Мирко Цветковић најавио је, у разговору за „Новости“, и реформу пореског система. А, и стручњаци би, како кажу „да се питају“, малом бизнису помогли најпре пореском реформом, која би смањила оптерећења рада. Просечна плата тренутно држави даје својих 64 одсто. А да је то неиздрживо, упозорава консултант за порески систем Саша Радуловић, види се из чињенице да је већина занатлија и пољопривредника у сивој зони.

– Лош порески систем убија мала предузећа и пољопривреднике – истиче Радуловић. – Зна ли неко молера који ради легално? Да би пословао у легалним токовима, молер који заради око 2.100 евра годишње држави на порезе и доприносе на плату треба да да 1.150 евра. То је нереално и неодрживо.

СВЕ ИХ ЈЕ МАЊЕ У СРБИЈИ је све теже пословати, што се најбоље види у односу новооснованих и брисаних предузећа и радњи. До кризе, почетници или повратници били су далеко бројнији од оних који су годину завршавали с катанцем. У последње две године, међутим, ствар се преокренула. Тако смо 2010. годину завршили са 1.869 мање предузетника, а прошлу са минусом од чак 3.052 радње. У Агенцији за привредне регистре напомињу да је на то утицала и примена Закона о аутоматском стечају. У 2010. је тако угашено 5.950 фирми, а прошле године чак 10.078.

Да би се растеретио рад, држава мора да узме на другом месту, а начина је више. Једна од варијанти је повећање пореза на додату вредност. Радуловић сматра да је боље решење веће опорезивање имовине.

– Суштина не треба да буде већи ПДВ, јер то може да буде привремена мера – каже Радуловић. – Требало би да се повећају порези на имовину, порез на профит предузећа, па тек онда ПДВ. Наравно, потребна је мања јавна потрошња, али то изгледа нико неће да спроведе у дело. Када кажем већи порез на имовину, не мислим на грађане који живе у становима. Мислим на грађевинско и пољопривредно земљиште од кога се зарађује. Минимална зарада, с друге стране, мора да буде ослобођена оптерећења. Тако је у Америци и Канади. Веће зараде се опорезују и то прогресивно, па ко зарађује највише, плаћа највише.

Са тим се слажу и власници предузећа. Одавно постоји захтев да се минимална зарада не оптерећује, а послодавци последњих годину дана никако да се изборе и за договорено повећање неопорезивог дела. Прошле недеље је, уз повећање минималца, држава још једном пристала да порезе опрости – уместо на нешто више од 7.000, на пуних 10.000 динара плате.

Док Радуловић не верује да је суштина проблема у парафискалним оптерећењима, послодавци их свакодневно нападају.

– Просечно мало или средње предузеће плаћа између 42 и 46 намета – каже Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца. – Предузетник подмирује око 35 оптерећења. Истина је да их је тешко прецизно пописати. Национална алијанса за локални економски развој дошла је до бројке од чак 258, али су ту многе административне таксе које се односе на грађане, а не само на привреду.

ПОЧЕТНИЦИ ако би се мењала пореска правила, послодавци верују да је неопходно почетницима у првим годинама обезбедити мање порезе и доприносе, који би зависили и од упошљавања нових радника. Различите стопе требало би да важе и за различите секторе, тако што би се они мање профитабилни, попут текстилног, мање и опорезовали.

Међу незваничним порезима најтврђи је залогај фирмарина. Она је просечан фризерски салон током прошле године, у зависности од општине у којој послује, коштала између 1.500 и 45.000 динара.

– Ако држава жели да помогне малим фирмама, Министарство финансија треба да пропише колико такса и накнада локалне самоуправе могу да узимају и да одреди максималне износе – додаје Рајић. – Мала и породична предузећа треба ослободити плаћања фирмарине, а свима треба укинути накнаду за коришћење грађевинског земишта, као и таксе за унапређење животне средине. Накнада за шуме се наплаћује као 0,025 одсто укупног годишњег прихода. То практично повећава за 2,5 одсто порез на добит предузећа. Боље је њега повећати, него овако узимати. Потребна је развојна банка и подршка при увођењу разних стандарда, наравно, пореска реформа, и смањење сиве економије.

ОТПИС КАМАТА

Председник Скупштине заједнице предузетника Привредне коморе Србије Мирослав Миладиновић је рекао да Заједница предузетника у сарадњи са Министарством финансија припрема Нацрт закона о отпису камате на доспеле обавезе по основу одређених пореза и доприноса за обавезно социјално осигурање на дан 31. децембра 2011. године. Суштина овог предлога је да се растерети пословање предузетника тако што би им било омогућено да од дана усвајања закона па у наредних 12 месеци уплате главницу дуга, након чега би им се камате за доспеле обавезе отписале.

 

Новости

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Александар Обрадовић: Не могу да демантују моје доказе да је рађено на штету Kрушика 11

Александар Обрадовић: Не могу да демантују моје доказе да је рађено на штету Kрушика

Радник Kрушика Александар Обрадовић, који је медијима доставио информације о тој фирми, изјавио је да …

Београд: Александре Вучићу ко је опљачкао 10 милиона € !!! (видео) 12

Београд: Александре Вучићу ко је опљачкао 10 милиона € !!! (видео)

Београд у Октобру 2019. године. Трг републике … Александре Вучићу ко је опљачкао 10 милиона …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *