Напредна лоповска фукара доноси закон којим легализује корупцију!

Транспарентност зато сматра да би будући закон требало да обухвата и ситуације када лобисти контактирају саветнике функцонера, службенике или чланове радних група за израду прописа.

“Будући да се лобирање неретко односи на доношење других дискреционих одлука, на пример, да ли ће неки државни функционер отворити нови тржни центар, свечаност или фабрику, обухват закона би требало проширити и у том смислу”, наводи Транспарентност у саопштењу.

ТС сумња да нацрт испуњава препоруку у којој се тражи да се интеракције лобиста и функционера учине транспарентним, јер нацрт предвиђа искључиво достављање извештаја Агенцији за борбу против корупције, али одредбе о јавности тих података, како наводе, нису потпуне.

Важно је и да се детаљније уреде обавезе “лобираног лица”, односно функционера, додаје се у саопштењу.

“Актуелна одредба, према којој функционери имају рок од 15 дана да известе Агенцију за борбу против корупције о сусретима са лобистима није довољна. Било би примерено да поједине информације буду доступне свим грађанима, објављивањем на интернет странама органа власти”, навела је ТС.

Иако лобирање често има негативну репутацију, оно је изузетно раширена пракса у свету. У Европској унији бројне привредне асоцијације, синдикати, компаније и невладине организације имају представништва у Бриселу да би утицали на законодавну и извршну власт. Оно што је најважније око лобирања јесте да буде законски регулисано.

Организација сматра да би требало прецизирати изузетке од појма лобирања, где намера законописца није довољно јасна, затим прецизирати правила о поступању лобиста који су у сукобу интереса и прецизирати обавезне елементе уговора о лобирању.

Они наводе и да су Министарству правде доставили препоруке за допуну Нацрта закона о лобирању, у којем су навели да би требало уредити и лобирање представника Србије у међународним организацијама.

Додаје се и да би Нацртом требало умањити бирократске процедуре јер није уобичајено да лобисти полажу посебне испите. Они оцењују да би, уместо система одобрења, била довољна регистрација те делатности.

Подсетимо, након што је неколико пута одложено доношење овог Закона, Министарство правде је 23. марта објавило на свом сајту Нацрт Закона о лобирању.

Основни циљ закона о лобирању, како је навело Министарство правде у свом саопштењу тада, је да се успостави јасан нормативни оквир у области лобирања у Србији, чиме би се откланили недостаци у домаћем правном систему.

Министарство је тада напоменуло и да су приликом израде Нацрта закона коришћени текстови међународних уговора које је Србије ратификовала, као и релевантних прописа Европске уније.

Закон најављиван још 2014. године

Закон о лобирању је требало да буде усвојен још 2014, међутим, према речима министра за трговину, туризам и телекомуникације Расима Љајића, ту процедуру је „стопирала изборна кампања“.

Други рок, који је такође пробијен, био је март прошле године.

Мистериозни случај Белл Поттингера: Пример неуређености

Да је Србија законски решила питање лобирања можда не би ни дошло до једног од случаја који је јавности привукао доста пажње, а ради се о наводним везама Владе Србије и британске лобистичке фирме Белл Поттингер, о чему је раније писао Инсајдер.

Причу о томе да Белл Поттингер ради за Владу Србије покренула је Демократска странка у септембру 2014, тражећи податке од Владе о уговору и цени лобирања. Влада је демантовала тврдњу ДС-а истичући да „нема никакав уговор с агенцијом Белл Потингер, нити је уплатила иједан једини динар поменутој агенцији“.

У истом саопштењу се додаје да је једини уговор који је Влада потписала онај с консултантском кућом Адванцед Працтицал Солутионс ЛЛЦ из Чикага, у време владе Мирка Цветковића, потписан 30. априла 2009. за потребе лобирања у САД, за које је плаћан месечни хонорар од 85.000 евра.

Међутим, иако је Влада Србије 2014. демантовала сарадњу са Белл Потингером, истраживање Инсајдера је показало да се у званичном британском регистру професионалних политичких консултаната налазе подаци да је Влада Србије користила услуге ове лобистичке фирме од јуна 2013. до новембра 2014.

Према закону, Влада Србије има право да ангажује лобистичке фирме у одређеним случајевима, међутим, тај трошак мора да се образложи и испланира у складу с буџетом и правилима о јавним набавкама. У случају Белл Поттингера ни након више од три године није јасно да ли је и због чега Влада користила услуге ове фирме.

Додатно интересовање јавности привукла је и чињеница да су Влада Србије и владајућа Српска напредна странка истовремено користили услуге Белл Поттингера од 1. јуна до 31. августа 2014. И ови подаци се налазе у британском регистру.

Према Закону о финансирању странака, политичке странке имају право да користе услуге лобистичких и маркетиншких фирми, али су у обавези да трошкове тих услуга наведу у својим финансијским извештајима.

Званичну контролу веза Српске напредне странке и Белл Поттингера, Агенција за борбу против корупције почела је тек пошто су новинари Инсајдера прошле године послали питања о овом случају.

Ипак, податке о исходу ове контроле још нисмо добили.

Белл Потингер је у свету позната као контроверзна лобистичка фирма која је радила промоцију чилеанског диктатора Аугуста Пиночеа, белоруског председника Александра Лукашенка, саудијске Владе и других ауторитарних влада у свету, помажући им у “чишћењу” Википедије и смањењу броја резултата на Гооглеу који говоре о кршењима људских права у њиховим државама.

Извор: Инсајдер