Србија

Напредна мафија за путеве троши милијарде евра без контроле

Милијарде евра државног новца, ова земља троши на изградњу аутопутева. И то улагање не би било спорно да код нас километар пута не кошта најмање два пута више од пута сличне тежине у Европи. Додатни проблем је чињеница да за велика инфратсруктурна улагања не постоји контрола јавности и транспарентност. То се избегава већ више пута испробаним патентом – потписивањем међудржавних споразумима.

Кина, Русија, Америка, Турска, Азербејџан, Француска… дуг је списак земаља са којима је Србија потписала међудржавне споразуме за пројекте изградње путних и железничких коридора, метроа…

Склапањем оваквих уговора избегавају држава директно склаша посао са фирмама из тих земаља, без тендера и конкуренције. То значи да се не постиже ни најповољнија цена, ону коју плаћају грађани Србије.

Цене у Србији

Фрушкогорски коридор

48 км дужина /606 милиона евра
12,5 милиона евра по 1 км

Моравски коридор
112 км/ 800 милиона евра
7,2 милиона евра по 1 км

Београд -Сурчин
7,9 км /70,9 милиона евра
8,9 милиона евра по 1 км

Коридор 11
270 км/ 2,6 милијарди евра
9,8 милиона евра по 1 км

Један од таквих примера је Фрушкогорски коридор, од Новог Сада до Руме. Реч је о, према оцени стручњака, релативно лакој деоници дугој 48 километара. Посао изградње овог коридора добила је кинеска компанија ЦРБС у директним преговорима, по цени од невероватних 606 милиона евра. Тако смо дошли до тога да ћемо километар пута на Фрушкогорском коридору плаћати невероватних 12,5 милиона евра.

Ако се та цена упореди са девет милиона евра колико је коштао километар грчког аутопута Егантиа одос од 670 километара, са 76 тунела укупне дужине од скоро 100 км и 1.650 мостова, јасно је колико је уговорена цена са кинеском компанијом нереална.

Директор Института за европске послове Неим Лео Бешири за Нову каже да по цени по којој је уговорена изградња Фрушкогорског коридора нису грађени ни неке од најтежих деоница у Европи. Као пример наводи једну деоницу у Норвешкој.

„Њихов аутопут који иде мало преко мора мало испод мора коштао је пет шест пута мање него километар Фрушкогорског коридора који ће градити Кинези. Ти подаци су код њих јавни, транспарентни и може свако да их види“, наводи Бешири.

Цене у Окружењу

Хрватска

500 км аутопута
5 милиона евра по 1км

Словенија

Дивача – Дане (лакша деоница) 8,4 км
2,3 милиона евра по 1 км

Шентиљ–Песница (тежа деоница) 9,5 км
3,4 милиона евра о 1 км

Грчка

Егантиа одос 670 км
76 тунела( 99 км) и 1.650 мостова
Мање од 9 милиона евра по км

Србија је и уговор за изградњу деонице аутопута Београд – Нови Сад исто склопила са једном кинеском компанијом. Око 7,9 километара коштаће 70,9 милиона евра, односно 8,9 милиона евра по једном километру.

На питање Нове како је могуће да изградња аутопута у Србији кошта толико, грађевински стручњак Горан Родић одговара:

„То морате да питате ове што се баве производњом злата зашто је тако скупо. Из једне познате француске компаније грађевинске су ме питали јел ви превлачите пут златом кад толико кошта“.

Коридор 11 од 270 километара коштао је грађане Србије више од 2,6 милијарди евра. Односно близу 10 милиона евра по километру. То је рецимо дупло скупље него просечна цена километра аутопута у Хрватској, или четири пута у односу на деоницу Дивача – Дане у Словенији.

„Платити 10 милиона евра и више дужни километар аутопута стварно није нормално“, сагласан је и наш саговорник.

Он објашњава и одакле толико међудржавних уговора.

„То је начин да се узме новац. О коликој суми је реч покушаћу да вам објасним на примеру асфалта. Кад украдеш један километар асфалта на једном дужном километру аутопута, од тога можеш да купиш један добар мерцедес. Мислим да је тиме све објашњено“, каже Родић.

За државу и грађане Србије није проблем само новац који се троши немилице.

Директор Института за европске послове наводи да је за ЕУ проблем све што није транспарентно и где нема законом загарантоване конкуренцију.

„Тим међудржавним уговорима се изузимају наши закони из порцеса набавки. Фирме које дођу да раде аутопут неће морати да конкуришу преко јавних набавки за посао, без обзира што се тај посао финансира из буждета“, упозорава Бешири и додаје да такви уговори отварају огроман потенцијал за корупцију.

Са таквом праксом поглавље за преговоре са ЕУ које се односи на конкуренцију, неће никада бити затворено.

Директно.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!