понедељак , 28 септембра 2020
фото: Б. Ненковић

Напредни економски експерти навукли сточаре у „бизнис“ који сад не могу да продају месо

4.8
(4)

Србија тренутно има велике вишкове јунећег меса, али су мале шансе да то доведе до озбиљнијег снижења цене јунетине у продавницама. Држава интервентним откупом покушава да помогне сточарима који су заведени спектакуларним најавама извоза у Турску ушли у велики тов јунади, а сад не могу да их продају. Међутим, то што на тржишту постоје вишкови, неће просечном грађанину учинити јунетину приступачнијом.

У Србији, како је већ писала Нова.рс, тренутно постоји између 10 и 12 хиљада грла утовљене јунади која немају купца и сточари су принуђени да их дају у бесцење. Представници узгајивача тврде да је главни разлог за то што касни интервентни откуп који је предложила Влада.

Влада Србије, наиме, одлучила је почетком септембра да помогне произвођачима товне јунади интервентним откупом у вредности два милиона евра, а по цени од 2,15 евра за килограм живе ваге. Држава је ту меру увела да би подстакла тражњу јунећег меса која је, како је саопштено из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства, пала 70 одсто и ублажила последице које је на привреду оставила пандемија коронавируса.

Међутим, тај откуп како су више пута упозорили узгајивачи у пракси не функционише онако како се очекивало, па су принуђени да продају јунад испод прописане цене.

Агроекономиста Милан Простран објашњава да је држава морала да интервенише, јер делом сноси одговорност за вишкове јунећег меса на тржишту.

“Потписујући споразум са Турском држава је на неки начин наговорила сточаре да уђу у тај посао, пошто је створила услове за већи тов. На основу онога што је могло да се чује у медијима, људи су рачунали на извоз јунећег меса у Турску, па су ушли у тај посао, а очигледно нису рачунали на све елементе посла”, објашњава Простран.

Ступањем на снагу измена Споразума о слободној трговини са Турском јуна прошле године отворене су нове шансе за извоз српским произвођачима јер је Србији одобрен бесцарински годишњи извоз у Турску за 5.000 тона јунећег меса.

“Многи су били заведени тим међудржавним споразумом. Нешто је од тога реализовано, али велики део није. Зато мислим да држава осећа одговорност јер су Турци делом отказали уговоре, нудили ниже цене него што се очекивало и сада су многи сточари у проблему”, наглашава Простран.

Међутим, то није јефтин посао за државу, а јасно је да она има обавезу да помогне у његовом превазилажењу.

“Сада је питање како решити проблем произвођача који су заведени тим споразумом, како да не остану скроз кратких рукава и да даље буду заинтересовани да се баве том производњом”, додаје Простран.

Међутим, упозорава да држава када купује увек гледа да прође јефтиније, и јасно је да никада неће понудити пуну цену.

“Покушава да превазиђе тај проблем, нудећи неку цену која можда не доноси добит, али покрива трошкове и остварује неку позитивну нулу. Не треба очекивати да држава плати толико да произвођачи могу ту да добију профит”, наглашава Простран.

Вишак јунећег меса на тржишту, међутим, не значи да ће доћи до смањења његове цене у продавницама.

“Не знам да ли ће доћи до неке промене у цени нити чак и да дође до неки промена да ће у коначном потрошач добити много јефтиније јунеће месо. Требало би да се у то укључе и кланичари, али они ће вероватно да гледају свој интерес. Сви ће покушавати да кроз цену што више компензују своје трошкове. Ако би чак и држава све купила, морала би онда да прода кланичарима по повољнијој цени од оне по којој је купила, па да можда дође до неког снижења цене”, објашњава наш саговорник.

Простран истиче да је јако важно да се произвођачи не заводе неким спектакуларно најављеним споразумима о извозу, посебно ка за нас недовољно испитаним тржиштима, па да уђу у велики тов без свести о проблемима који могу да их задесе на тржиштима на које је планиран извоз.

“Увек сам био скептик према тим великим међудржавним споразумима.То се често промовише много више него што је стварно, причају се многе ствари које су превише оптимистичне без основа и онда произвођачи у томе виде своје шансу. Онда кад тај посао не испадне онако како је најављено држава се вади на тржиште, да ће оно то да регулише” закључује.

Изгледа да овог пута држава не може само да се вади на тржиште, али је питање да ли ће и колико интервентним откупом моћи да реши вишак јунећег меса и кризу у којој се налазе узгајивачи говеда у земљи.

Становништво Србије није велики потрошач јунећег меса, много више се једе и свињетина и пилетина, а нема ни великих потрошача, као што су некада били велики системи друштвене исхране или школска исхрана, који би могли да повуку велике вишкове.

Јелена Булајић, Нова.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Наставља се прање пара породица Вучић, Брнабић, а пореска служба затвара 350 конкурентних објеката

5 (8) Србија је најсиромашнија држава Европе, а воде је најбогатији политичари, званичне су процене …

Годину дана од афере Kрушик: Александар Обрадовић и даље талац режима

0 (0) Годину дана навршило се 18. септембра, од кад је на свом радном месту, …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *