понедељак , 28 септембра 2020

Напредњаци свом снагом уништили ЕПС: Надували рачуне, издували буџет

0
(0)

Због потпуне неспособности и нестручности својих кадрова, министарка енергетике Зорана Михајловић је само у првој години свога министровања, „олакшала“ буџет Србије за преко 12 милиона евра! И све то, у само два велика посла. Упркос свему томе, она је током досадашњег мандата радила шта год је хтела: сараднике је мењала из обести, а функционере у свом министарству постављала без конкурса и без икаквих квалификација. А, какве је послове склапала, најбоље говоре резултати и штета која је направљена буџету.

Срединим 2012. године, чим је ступила на дужност, министарка енергетике Зорана Михајловић зауставила је припремљен тендер за набавку електричне енергије уз обећање да ће уместо од трговаца енергију по јефтинијој цени набавити директно од произвођача. Сунце је тада припекло, дотоци на рекама били су катастрофално ниски, претила је рестрикција и преко ноћи се по налогу министарке укључују Панонске ТЕ-ТО, које раде на гас и мазут. У августу и септембру 2012. године утрошено је гаса за око 1,5 милијарди динара и произведено је око 113 милиона КWх или 1 КWх за скоро 13 динара. Да је ова количина енергије била купљена од трговаца, коштала би мање од 750 милиона динара. Значи, чиста штета била је 6,5 милиона евра, плус бесплатан рад електрана. Наравно, о томе министарка ћути, а пословодство или било ко други из ЕПС-а ни да зуцне.
Крајем 2012. Михајловићка налаже ЕПС-у да од Електропривреде Републике српске (ЕПРС) за 2013. годину купи око 600 милиона КWх. Куповина је обављена по цени од 52 до скоро 56 евра по МWх уз авансне услове плаћања и негарантоване количине.

Поред преплаћене цене умешала се и блага зима почетком 2013. и добра хидрологија целе 2013, тако да је ова енергија препродата по ценама нижим и од 45 евра за МWх. Да је ова струја преплаћена, јер је морао министаркин налог да се изврши, говори и цена по којој је за ову годину купљена – 40,30 евра за МWх.
Значи, само по овом послу у 2013. години чиста штета око 5,5 мил. евра.

Пљачка народа преко рачуна за струју

Поред многих „милозвучних“ изјава, министарка Зорана Михајловић у сарадњи са в.д. директором ЈП ЕПС-а Александром Обрадовићем почетком 2014. године производи аферу „надувани рачуни“.

Прво да погледамо чињеницама у очи. У Србији постоји око 3,5 милиона бројила. Сва се очитавају ручно. Нормално је да код 1 одсто очитавања дође до рекламација од којих је око 60 одсто оправдано. Због покретања афере број рекламација је порастао на „читавих“ 1,3 одсто од чега је 40 одсто било оправдано. Окрени-обрни број неисправних читања је остао у уобичајеним границама. Кад Михајловићка и Обрадовић надувају пар екстремних случајева, ето прилике да и озбиљне ТВ са националном фреквенцијом организују и више од једне емисије на тему „надуваних рачуна“ или како народу вајни кадрови СНС-а да продају рог за свећу.

СНС од доласка на власт уз свесрдну асистенцију министарке Михајловић и в.д. директора ЈП ЕПС-а Обрадовића на скоро све важније функције у ЕПС-у постављају неспособне али зато партијски подобне и заслужне кадрове СНС-а. Уз то полако истискују поуздане пословне партнере ЕПС-а а убацују оне који су спремни да дају велике провизије. То сигурно утиче да се у ЕПС-у доносе катастрофално лоше поготову стратешке одлуке, али не и да се стварни број грешака у очитавању бројила стварно повећа.

Министарка Зорана Михајловић, позната по свом оштром језику, „чврстим ставовима“, константном величању првог потпредседника Владе и изјавама које углавном немају никакве реалне везе са ресором који води, успела је за ово релативно кратко време да у потпуности деградира Министарство, а поготово област животне средине коју је срозала на најниже могуће гране икада и за коју је из само њој знаних разлога преузела одговорност. Од конкретних мера којима се од почетка свог мандата може похвалити треба истаћи укидање Фонда за заштиту животне средине и Агенције за хемикалије. Напросто је легендарна изјава некадашњег државног секретара овог Министарства Владана Здравковића, који је на питање представника Европске комисије из ког су тачно разлога укинуте поменуте институције рекао да је у питању „испуњавање предизборних обећања“. У поменуту Агенцију за хемикалије ЕК и Шведска уложили су 3,2 милиона евра и она је практично била самоодржива пошто је највећи део средстава била у могућности да обезбеди самостално.

Министарство је преузело надлежности наведених институција и мали део запослених (од којих су многи накнадно отерани путем разноразних притисака) и чињеница је да у овима областима, а поготово везано за управљање хемикалијама сада влада хаос и не зна се ни ко пије ни ко плаћа. Шлаг на торту је и довођење Филипа Радовића, голобрадог момчића на место директора Агенције за заштиту животне средине – срећна околност па је млади господин окружен људима који нешто знају па могу да му припремају говоре и презентације, пошто он нити има искуства нити знања да самостално обавља функцију на коју је доведен.

Музеј неотесаних у министаркином кабинету

Оно што је посебно изражено у Министарству енергетике, развоја и заштите животне средине је атмосфера константног страха, претњи и уцене запослених. Дисциплински поступци покрећу се, углавном, неосновано због најмањих ситница. За овакву атмосферу посебно је заслужна секретар министарства Гордана Шкоро, која се понаша као припадник некадашње УДБЕ и неретко објашњава запосленима која су им, по неком њеном схватању, права и обавезе. Како би била у могућности да на сваки могући начин врши притисак на запослене ангажовала је у својству личног доушника Дарка Обрадовића, чији је основи задатак да сакупља све могуће информације о колегама (подобност, страначка припадност или опредељење, информације из прошлости па чак и информације у вези са сексуалном оријентацијом) и ревносно их преноси госпођи Шкоро. У свим наведеним активностима, њен најближи сарадник је Марија Блечић, шеф Кабинета министра. Они који су имали прилику и част да се бар једном сусретну са Блечићком, посведочиће да је то једна „занимљива“ особа поприлично чудног понашања, какву апсолутно не очекујете да сретнете на месту шефа нечијег Кабинета.

Својствено за Зорану Михајловић, а што није толико познато широј јавности, је да напросто обожава да често мења своје најближе сараднике. То што је неко члан странке не квалификује га аутоматски за било коју, а поготово не неку високу, државну функцију – но то код нас не важи. Један од првих колега које је Михајловићка сменила био је њен шеф Кабинета, Ђорђе Аврамовић. Након тога је дошла смена државног секретара Владана Здравковића, кога је заменио Дејан Новаковић. Али ни та „љубав“ није дуго трајала, па је и он пао у немилост, а његове је послове у највећој мери преузела крајем 2013. године Стана Божовић, која је постала права интернет сензација захваљујући својој урнебесној биографији (налази се на њеном личном сајту www.станабозовиц.рс ). Занимљиво је да је Божовићка дефектолог као и Блечићка.

Дужности су разрешена и два помоћника министра, Мирко Грубишић и Хранислав Стојковић, чији је релативно кратак боравак у Министарству обележило низ разноразних скандалозних догађаја: од претњи запосленима и физичких насртаја, злоупотребе позиције у вези са издавањем одређених дозвола, све до отвореног сексуалног узнемиравања колегиница. У целој причи је још већи парадокс да је Стојковић у последње време често виђен у министарству Бачевића, где је свим снагама покушао да се удене.

ЕПС је живи и без кредита

Како се Михајловићка бави својом политичком каријером, у Министарству влада тотално расуло када је у питању руководство и организација посла, на месту смењених помоћника нема никога, а слична је ситуација са још неким руководећим местима. Министарка наравно за то не хаје, а запосленима остаје да се сналазе како знају и умеју и да моле драгог Бога да се некоме не замере или да случајно не кажу или не ураде нешто што би могло бити погрешно схваћено.

Министарка Михајловић је негде изјавила да ће формирати независног снабдевача и да ће грађани имати прилике да бирају испоручиоца електричне енергије. Прећутала је да то значи повећање цене од бар 50 одсто.

В.д. директор ЈП ЕПС-а Александар Обрадовић месецима прича о корпоративизацији и централизацији ЕПС-а. Шта то значи само он зна. Вероватно то још не знају ни консултанти који раде на овом пројекту, јер их још није обавестио.Кад је основано ЕПС Снабдевање за директора је постављен неспособан, партијски (СНС) подобан и жељан власти Дејан Васић. Смењен је у афери око очитавања бројила и ухлебљен на другом месту у оквиру ЕПС-а.

ЕПС Снабдевање је једино предузеће у ЕПС-у које је за 2013. годину исказало губитак и то у износу од 1,5 милијарди динара, а ове године ће то бити можда и више од 10 милијарди динара, јер Обрадовић жели баш такво предузеће.

ЈП ЕПС за оправданост формирања ЕПС Снабдевања ангажовао је страну консултантску фирму која је визију ЕПС Снабдевања дао према жељи Александра Обрадовића.

Александар Обрадовић је својевремено изјавио да ће ЕПС марта 2013. отићи у стечај уколико се не задужи најмање за 300 мил. евра. Неко му је покварио рачуницу да ЕПС задужи за 300 милиона евра по скупој каматној стопи. ЕПС је и без кредита данас жив, здрав и релативно ликвидан.

Иновативност в.д. директора ЈП ЕПС-а Александра Обрадовића огледа се у много чему. Ангажује консултанте за све и свашта. Наравно, у уговорима не пише да ће им уступати пословни простор ЕПС-а за њихов рад, али зато може да добије жељени резултат. Још је боље ако је елаборат урађен по конкретним инструкцијама.

Ових дана Обрадовић се буса у груди како је првенствено он, а понешто и његови сарадници, заслужан за позитиван резултат – профит ЕПС-а. Када би неко упоређивао зиму почетком 2012. године и хидрологију 2011. и 2012. године са зимама почетком 2013. и 2014. године и хидрологијом 2013. и почетком 2014. године дошао би до закључка да су Обрадовић и његово сарадници направили само додатни губитак, а не добит. Још кад би неком пало на памет да анализира додатна задужења (15 милијарди динара око 1. јануара 2013.) са папреним каматама, као и да узме у обзир остварена повећања цене електричне енергије, открило би се колики је стварни мањак овог јавног предузећа.

О Обрадовићу треба рећи и то да од кад га је влада поставила за в.д. директора ЈП ЕПС-а ни једном није, као сви досадашњи директори, ушао на главни улаз у Балканској 13, већ се увек ушуња преко тунела за колски улаз који је до његовог доласка служио само за уношење тоалет и осталог папира и изношење смећа. Зашто има лично обезбеђење, три возача на располагању, за себе и жену, а ангажује шест возила ЕПС-а?

Професионални „обарачи“ понуда

Крајем 2012. године у ЕПС-у је формирана посебна дирекција за набавке. Многи су очекивали увођење више реда у набавкама. Али нови набављачи, под контролом СНС-а, су прави мајстори у изигравању Закона о јавним набавкама.

Прво правило је да се што више „битних“ набавки реализује на нивоу ЕПС-а под контролом Млађена Малешевића, директора дирекције.

Друго правило је да уговоре могу да добију само они понуђачи који понуде и провизију функционерима у ЕПС-у. За Млађу је довољна и сића.

Треће правило је да је понуда онолико добра колико је добра провизија, без обзира да ли је то у интересу или на штету ЕПС-а.
Четврто правило је да уколико нема провизије и нема „професионалних“ обарача да Млађа обори понуду.

Очигледно да председник СНС-а Александар Вучић није задовољан резултатима јавних набавки у ЕПС-у па је недавно у Колубари изјавио да због „професионалних“ обарача понуда треба мењати Закон о јавним набавкама. Прећутао је да жели измену закона у корист мафијаша, криминалаца и шићарџија СНС-а који примењују (изигравају) Закон о јавнм набавкама.
Наравно да најбољу логистику и објашњење како чинити кривична дела, а остати некажњен, пружа директор Дирекције за правне послове ЕПС-а и бивши судија Драган Вељић.

А 1.

Министарка и супермен („Тргомен“) из председништва

Шта се иза кулиса дешава у министарствима Милана Бачевића и Зоране Михајловић? Јасно је да постоји и одређени ривалитет ова два министра, како због надлежности министарстава (које и након чувене „темељне реконструкције“ нису прецизно дефинисане), тако и због очигледне припадности различитим таборима унутар СНС-а: Бачевићева ћерка Милена удата је за Бранислава Николића, млађег сина Томислава Николића, док је Михајловићка велики поштовалац лика и дела првог потпредседника Владе, чије мисли неретко цитира и чије ставове и изјаве брани са толико страсти и заноса, да би пуки посматрач могао да помисли како ту има и нешто више од страначке лојалности.

Поред наведеног, ту је и један од битнијих разлога неслагања и нетрпељивости: док је министар Бачевић одговоран превасходно за сарадњу са Руском Федерацијом, Кином и другим источним државама, министарка Михајловић заступа (често нескривено) интересе „западних партнера“.

Интересантно је да министар Бачевић седи у згради Владе у Немањиној 11 (у бившем кабинету Оливера Дулића), и да од почетка свог мандата ниједан једини пут није дошао у СИВ ИИИ где је лоциран највећи део запослених, што је очигледно недостатак опште културе и професионалности, а о људском односу и моралу не треба ни говорити.

Веома је занимљив и избор најближих сарадника овог министра. Међу најинтересантнијима је Милана Ракић, која је практично најутицајнија у министарству и истовремено државни секретар и шеф Кабинета министра. Јавна је тајна да госпођа има значајну подршку Предрага Микића, саветника председника Николића и познатог краљевачког “бизнисмена“ (познатог и по компанији „Тргомен“), чије се име помиње у многобројним аферама. Они упућенији вероватно знају да се и име Ракићке везује за више афера, па и ону чувену аферу „Сателит“ и тадашњег министра Давинића, будући да је управо она у том периоду била секретар Министарства одбране и неко ко је по природи посла био веома добро упућен у сва дешавања.

Ракићка без икаквог обзира спроводи разноразне видове репресије над свима онима који јој из неког разлога нису симпатични, или који на било који начин доведу у питање њена наређења. Оно што јавност такође не зна је да је Милана Ракић била у међувремену разрешена дужности државног секретара у овом министарству, да би недуго након тога „васкрсла“ на практично исто место. Разлог је веома једноставан: поменута госпођа је у међувремену отишла у пензију, па је оваква заврзлама била неопходна како би је опет вратили назад и како би истовремено примала и плату и пензију! Диспечер возног парка министарства је натеран да оде са свог радног места, док је слична судбина умало задесила и једног од запослених који је несмотрено на некој неформалној вечери критиковао идеју изградње чувеног Канала Дунав – Егејско море, а чије је речи неко од душебрижника пренео Ракићки.

Не би било фер да изоставимо и Слободана Ердељана, помоћника министра Бачевића. Овај домаћин из Јакова и некадашњи руководилац сточарске производње, а касније и директор „Газдинства 7. Јули“ има једну изузетно битну квалификацију када је у питању место помоћника министра: добар је друг са сином министра Бачевића (то што је и члан СНС-а је мање битно у овом случају). Господину и дан данас није баш најјаснији појам „државна управа“, као ни чему министарство уопште служи, па се бави „веома одговорним и важним задацима“, као што је преуређивање канцеларија, рушење зидова, качење слика и распоређивање цвећа и другог биља по канцеларијама и ходницима. Пред Нову годину је терао комплетан свој сектор да два цела дана пише и ковертира новогодишње честитке за сву његову бројну родбину, другаре, пословне партнере и све оне које до сада није обавестио да је постао помоћник министра. Уз све наведено, господин у 21. веку не зна ни како се пали, а камоли користи компјутер. Упркос политици штедње, а у налету професионалног ентузијазма, Ердељан је за свог министра чак направио и комплетно опремио мини кабинет, у случају да министру у неком тренутку случајно падне напамет да крочи ногом у СИВ ИИИ. Не би требало изоставити информацију да конкурса за попуну овог радног места никада није било, што значи да Ердељан ову функцију обавља мимо важећих прописа. Јавна је тајна да ако пожелите да купите кравате или фирмирана одела сумњивог порекла, он је прави човек коме се за то треба обратити у министарству.

У овој плејади интересантних руководилаца је и Јасмина Милошевић, секретар министарства, која се у све меша, сем у свој посао (конкурс за попуну овог радног места никада није спроведен). Најјача квалификација коју има је то што је добра другарица са Ракићком, а не треба заборавити ни супругу министра Бачевића.

Треба ли да напоменемо да су сви у комплету пореклом из Краљева? Милошевићка све своје креативне замисли спроводи преко начелнице правне службе Соње Вукадиновић, која је била изузетно одани сарадник министра Оливера Дулића као и претходно Саше Драгина, и којима је свесрдно помагала приликом реализовања десетина намештених конкурса за посао. Ако у некој будућности и буде нових конкурса, најбоље је одмах назвати Вукадиновићку која са стопроцентном сигурношћу може рећи име особе која ће „сасвим заслужено“ добити посао као „најбољи кандидат“. Такође, постоји велика вероватноћа да та особа буде управо из Краљева, Крушевца и околних места и села, или са Косова. Шансе да неко из Београда или неко ко заиста заслужује добије посао, готово да не постоје.

За имиџ министарства и министра брине се такозвани ПР Мирјана Павичић која се у овој врсти посла апсолутно никако не сналази. Ко је мало пажљивије читао вести које се пласирају преко сајта овог министарства, сигурно је уочио да су текстови поприлични лоши и стиче се утисак као да их је писао припити средњошколац осредњег степена интелигенције. Како добро Павичићка ради свој посао и припрема министра за прес конференције, може се видети и из скорашње изјаве министра да ће Кина у регион уложити ни мање ни више него десет хиљада милијарди евра… Као врхунски „експерт“ на пољу просторног планирања (иначе политиколог по занимању) именована је и за члана Управног одбора Републичке агенције за просторно планирање.

Када смо већ код Републичке агенције за просторно планирање, поставља се веома занимљиво питање: чему тачно служи ова Агенција, а чему Одељење за просторно планирање у оквиру Министарства које броји ни мање ни више него 22 запослена? Свако ко је мало боље упућен у тематику зна да је првобитни план био да се Агенција укине и постане интегрални део Министарства. Наравно, запосленима у Агенцији то никако није одговарало, пошто би поједини били принуђени да се „одрекну“ својих изузетно високих примања и пређу на „стандардне“ плате које имају запослени у министарствима.

 

Игор Милановић

Таблоид

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Вучић распродаје државу да би нахранио напредни мафијашки клан

5 (6) Тужитељка Доловац вероватно има своје разлоге за невидљивост и неадекватан рад. Надам се …

ВУЧИЋ ОТВОРЕНО ИЗДАО РУСИЈУ: Шокантна анализа руског војног аналитичара

5 (5) Недавно је Београд ужасно увређен објавом коју је на Фејсбук објавила портпаролка руског …

9 Коментара

  1. Citam vase vesti neko vreme i zaista su bile informativne.Sada sam se razocarala,odakle vam podatak da se „sva brojila citaju rucno“.Edb od 1989. brojila ne cita rucno.Mozda i postoje neke distribucije sa manjim konzumom gde se cita rucno,ali to ne vazi za ceo Eps.

  2. jel su to ta lepa obecanja , sramota

  3. clanica Rotari kluba ,masonka ,dobila zadatak od sefova sa zapada i savesno ga odradila ,zavila Srbiju u crno

  4. Izostavili ste još jednu aferu, sa vetroparkovima i američkom firmom koja će tužiti Srbiju za neispunjenje ugovora, detalja se ne sećam, ali proverite pa napišite i to, nastaće lep roman u nastavcima. Ama sve je isto kao kad su žuti vladali. Kako im samo uspeva?

  5. Srbija sve brze ide nizbrdo i srlja u provaliju,a nema ko da povuce „rucnu“…

  6. Tražili smo gledajmo. Ovo što se dešava sa EPS-om EPS će preživeti ali ako se ovo čudo nastavi onda će EPS samo da se spominje u istoriji bio jednom jedan EPS.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *