Ситуација у Украјини се све више компликује. На помолу је рат који би лако могао да се прошири и на околне земље, али и да човечанству донесе до сада једну од најозбиљнијих нуклеарних претњи, оцењује у интервјуу за “Вести” др Александар Фатић, директор Центра за безбедносне студије из Београда.
Како се може описати актуелна ситуација?
– Свет се суочава са уводом у један нови рат у Украјини, а није искључено да се тај рат врати и у Грузију, имајући у виду чињеницу да је управо сада и Грузија гурнута у конфликт потписивањем истог споразума са ЕУ као Украјина. Може се десити да се регионални рат, који неко намерно изазива, претвори и у “велики рат”. Ако до тога дође, многе ствари, укључујући и европске интеграције, могу преко ноћи постати ствар прошлости.
Верујете да ће бити рата у Украјини?
– После најновије офанзиве НАТО-а на Украјину и кокетирања са Грузијом усред конфронтације са Москвом, верујем да ће бити рата и у Украјини и у ширем региону. Путин просто мора да преузме де факто контролу над целом источном Украјином. Ако Грузија буде поново покушавала референдум о уласку у НАТО, Русија ће је опет напасти и окупирати. То су геостратешке чињенице.
А шта после?
– После тог рата верујем да НАТО неће више моћи да настави политику какву сада води, а можда неће ни постојати. Наиме, цела геостратешка структура се мења ступањем на сцену Евроазијске уније, која би требало да се појави следеће године. Због европске кризе и енергетских подстицаја, Хрватска, Бугарска, Румунија и још неке ЕУ земље ће вероватно затражити чланство у Евроазијској унији. То свакако треба да уради и Србија. Тиме ће ЕУ бити стратешки разводњена, а пошто су све ове земље и чланице НАТО-а, та алијанса ће бити блокирана.
Тиме отклањате дилему да ли је Србији место у НАТО?
– Србији није место у НАТО-у. Њој је место уз братски руски народ.
Због чега се Русија, рекло би се изненада, толико заинтересовала за Украјину?
– Смисао отпора даљем ширењу НАТО-а с руске тачке гледишта је управо у чињеници да би прикључење Украјине или Грузије директно угрозило Москву. Она би се нашла на нишану тактичких пројектила НАТО домета до 500 километара. То би значило да Московска војна област постаје прва линија руске конвенционалне одбране и да би Русија морала да прогласи своју нуклеарну одбрамбену доктрину примарног одбрамбеног доктрином.
Причате о претњи нуклеарног рата?
– Потез Русије произвео би озбиљно узајамно циљање ракетама с прстом на црвеном дугмету које би представљало катастрофу за европску безбедност. Неко је очигледно одлучио да изазове такву конфронтацију подбуњивањем украјинске опозиције управо у време одржавања Зимске олимпијаде у Сочију и најавом референдума у Украјини о уласку у НАТО. Тај неко се игра једне игре која је у међународним односима позната као “игра нулте суме”.
Каква је то игра?
– То је игра у којој неко добија све, а неко губи све. Проблем у таквој игри са Русијом је што ако Русија изгуби, губе сви, јер Русија није ни Босна, ни Авганистан, ни Ирак. Русија се труди да спречи оне који хоће да изазову нову нуклеарну катаклизну тако што ће спречити ширење НАТО-а.
Нова Влада Србије тврди да се неће одрећи Русије, али бројна су мишљења да то није изводљиво ако желимо у ЕУ?
– Готово је незамисливо да се Србија одрекне свог братског односа према Русији, а поготово је незамисливо да Србија уводи некакве “санкције” Русији.
Москва на нишану
– Основна сврха и основни стратешки циљ НАТО је претња Русији, и то је упркос реторици јасно из стратегије проширивања према руским границама. То је јасно из агресивног изазивања нереда у бившим совјетским републикама из којих је могуће нациљати Москву и угрозити је тамо где Русија нема дубину територије за конвенционалну одбрану – сматра Фатић.
Србија важна као симбол
Што би Србија била толико значајна Москви?
– Геостратешки значај Србије за Русију је пре свега на симболичном нивоу јер представља изузетак од војног опредељивања остатка региона. Србија је једина земља у источној Европи која нити је чланица НАТО-а, нити је у процесу придруживања НАТО-у. Црна Гора, која је прогласила “санкције” Русији, већ годинама има закључен МАП споразум о прикључењу НАТО-у и очекује се њен пријем у пуноправно чланство.
Крај балансирању
Да ли Србија може да буде као Титова СФРЈ која је балансирала између Истока и запада?
– Србија је балансирала колико је могла. Тај баланс је озбиљно нарушен припремама за рат у руском суседству. Кад Русија буде увучена у сукоб са НАТО, а то се већ дешава, нема више балансирања. Морамо знати ко смо и где смо.
Вести
фото: Вашингтон пост
