ФИЛИП БРИДЛАВ: Сада стално размишљам: да ли је НАТО правилно распоредио снаге и да ли је у довољно добром стању за узвратну реакцију на ово што ради Русија? С обзиром да ће господин Путин остати још многе године на челу Русије, да ли ћемо бити спремни – ако се и у будућности Русија буде тако понашала – да реагујемо на такве војне маневре на границама других европских држава?
ЧВРСТ став Русије према државном удару и политичкој кризи која је уследила након тога у Украјини изазвао је цео низ спорова у САД и НАТО, чији функционери решавају – како да у таквој ситуацији бране западне интересе у Источној Европи, Блиском Истоку и другим деловима света, оценио је у ауторском тексту за Associated Press политички коментатор Џон-Тор Далбург (John-Thor Dahlburg).
При том је подсетио да је Јан Лесер, директор за међународне односе и безбедност Немачког Маршаловог фонда у САД, посаветовао НАТО да не заборави савремене глобалне претње као што су сајбертероризам, застоји у испоруци енергената и исламски тероризам. Међутим, указао је Далбург, стиче се утисак да је Алијанса преусмерила пажњу на велику игру у Источној Европи и држање Русије поводом ситуације у Украјини.
„Данас смо се суочили са ситуацијом да је потезе Русије и њеног руководства крајње тешко прогнозирати. Садашња криза нам говори да је Русија држава која је изашла испод контроле што веома плаши наше савезнике” – преноси речи Лесера аутор текста.
НАТО је у конфузији јер не зна како да реагује на ситуацију у Европи, поготово што је сву пажњу у последње време усредсређивао на Блиски Исток, Африку и Авганистан где су вођене основне операције, пише Далбург.
Он каже да је један високи званичник НАТО рекао за Associated Press – након што је Русија продемонстрирала умеће да у кратком року мобилише огроман број војника и одржи оперативне вежбе – да НАТО пакту предстоји да се озбиљно замисли да ли блок може да узврати.
„Сада стално размишљам: да ли је НАТО правилно распоредио снаге и да ли је у довољно добром стању за узвратну реакцију? С обзиром да знамо да ће господин Путин остати још многе године на челу Русије, да ли ћемо бити спремни – ако се и у будућности Русија буде тако понашала – да реагујемо на такве војне маневре на границама других европских држава? Ето, о чему стално размишљам у последње време” – цитира Далбург речи генерала Филипа Бридлава (Philip Breedlove), команданта Обједињених снага НАТО у Европи.
Алијанса је већ појачала ваздушно патролирање у земљама Балтика, поставила је „аваксе” у Пољској и Румунији, упутила ратне бордове у Балтичко и Црно море као и 600 америчких падобранаца у Пољску и земље Прибалтика.
Али, данас се основни спорови воде поводом дугорочних мера, пише Далбург. Дискусије букте на тему како ће НАТО морати да прегрупише војску и коју ће нову ратну технику користити да би био у стању да одговори на оно што сматра „изазовом Москве”. Зато ће ово питање бити најактуалније за Обаму и 27 лидера земаља чланица НАТО на септембарском самиту у Велсу.
За време недавне посете Канади, Бридлав је позвао политичке лидере НАТО да размисле о сталном дислоцирању НАТО снага у Источној Европи – да би била појачана борбену готовост земаља тог региона. То може да значи и прекид дислокације америчке армије из Европе која је почела `90-тих година па чак и њихов повратак.
Узгред, бивши стални представник САД у НАТО Иво Далдер у свом недавном интервјуу изјавио је да НАТО не треба толико да брине због Русије, већ да се усредсреди на глобалне претње укључујући и тзв. арапско пролеће.
Осим тога, и даље је нејасно да ли европске чланице НАТО желе да више троше на одбрану, упркос позиву тренутног генералног секретара НАТО Андерса Фог Расмусена.
Г. Ш.
Факти
gluposti imaju oni za sve plan
Rusija!