Србија се диже и силази на реке да би их „живим зидом“ одбранила од мини-хидроелектрана (МХЕ) које инвеститори граде чак и у заштићеним парковима природе на Старој планини и Шар-планини. План је да широм земље никне чак 850 МХЕ, па се зато, кажу браниоци река, Србијом као мрежа шири својеврсни „покрет отпора“.
Онима који живе уз те реке прикључују се бројни грађани, активисти из еколошких удружења, бајкери и сви љубитељи природе. Само са једним циљем да зауставе изградњу и јурњаву за профитом уз помоћ цеви којима будући трговци струјом окупирају водене површине, уништавајући природна добра, биљни и животињски свет.
Ноћне страже
Хитни мораторијум на изградњу мини-хидроелектрана на свим рекама у Србији, од председника државе Александра Вучића, затражио је Савез МЗ Старе планине, а као разлог, председник тог Савеза Небојша Илић је изнео мишљење стручњака да је „све траљаво урађено“ уз недоступност документација о изградњи. Указао је и на опасност по борце за живот река.
– Ситуација је свуда где се граде МХЕ врућа, а бојим се највише на Старој планини, где неки вођени профитом не одустају од градње, па крв може да падне. Ми се не дамо, увели смо дневне и ноћне страже на рекама, а бранићемо их по цену живота – прича Илић за „Вести“.
Овај Савез је прогласио ванредно стање пре недељу дана, а како је навео наш саговорник, због непоштовања закона и Устава Србије услед изградње мини-хидроелектрана. Од тада су непрестано на „барикадама“, а он се захваљује свима који су се укључили у борбу за заштиту река и поручује да ће борба трајати док не сачувају све реке од уништења.
Топлодолску реку, како кажу у Савезу месних заједница Старе планине, бране 24 сата од изградње МХЕ, а исти се сценарио спрема на Јеловици и још 50 локација у Парку природе Стара планина. Људи из Топлог Дола и Темске су уз подршку Савеза, активиста из Пирота, Књажевца, Ниша и других градова Србије поставили барикаде на мосту у Топлом Долу да би спречили радове на Ракитској реци.
Спас речног блага је ујединио код Штрпца Србе и Албанце у заштити Дурловог потока на Шар планини, којима су у помоћ пристигли активисти организације ГАИА из десетак држава света. Мештани кажу да је то срце Ски-центра где би инвеститор да узурпира две притоке Лепенца, атракције Шаре које иначе напајају изворишта пијаће воде. Протеклих дана су мештани поткопаоничких села ставили до знања да не дају Грашевачку реку на потезу од Брзећа до Бруса, где се већ ради једна МХЕ, а планирана је изградња још четири. Мештани су онемогућили почетак изградње електране у Радманову.
Министар на потезу
Председнику Србије су почетком јула писали и мештани села Ракита, односно Удружење за заштиту и очување вода лужничког краја, апелујући да се заустави рад на МХЕ и уништавање природног богатства. Нажалост, нису успели да сачувају Ракитску реку од цеви, али како за „Вести“ каже Миле Николов из МЗ Ракита, мештани сада покушавају да спрече пуштање у рад те МХЕ оспоравањем употребне дозволе.
– Председник је наше писмо проследио министру екологије Горану Тривану, а нама је пре неки дан стигао одговор да су пет-шест пута изашли на терен и установили недостатке и неправилности у раду. Рад је, међутим, настављен, па нам једино преостаје да покушамо да му оспоримо употребну дозволу и пуштање у рад – прича Николов.
Овог борца за реке пронашли смо на суђењу у Пироту као туженог, а он нам објашњава да му је приписано спречавање службеног лица у вршењу дужности.
– Само сам бранио реку и нисам ништа крив – прича Николов, коме еко-активисти из Регулаторног института за обновљиве изворе енергије и заштиту животне средине (РЕРИ) помажу да докаже невиност.
Душан Митић, одборник Скупштине града Пирота и представник Савеза МЗ Старе планине, каже за „Вести“ да је Темска код Пирота синоним отпора уништењу речних токова јер је пре три деценије Темштица, која је туда протицала, изгубљена превођењем 80 одсто њеног тока у другу реку.
– То је наше лоше искуство са некада најмоћнијом и најлепшом реком које нам је показало како ће и други токови бити уништени. Зато хоћемо да спречимо радове и нон-стоп смо на стражама. Радимо на одбрани живота на Старој планини као најраспрострањенијој зони која је кобајаги под државном заштитом, а у ствари је изградњом МХЕ обесмишљено свако очување природе, јер оне убијају реке и живот око њих – каже Митић.
Корист никаква, зарада свакаква
Анализом већ изграђених постројења у Србији и државама Балкана, међународна организација Бан воч нетворк утврдила је да је штета по природу много већа од користи.
Од 2001. до 2015. године, 57 великих хидроелектрана произвело је 97 одсто струје из хидропотенцијала, а 387 малих свега три одсто. У односу на укупну производњу електричне енергије подаци су поражавајући, термоелектране у Србији произведу 79 одсто, 21 одсто је из хидропотенцијала. Србија би, како је наведено у петицији Удружења Одбранимо реке Старе планине, изгубила 100 посто планинских река да би добила мање од један одсто електричне енергије.
Профит од бизниса са „зеленом струјом“ власника МХЕ је у ствари екстрапрофит, јер се улагања брзо врате инвеститору који потом има одличну зараду. Струја из обновљивих извора, као што су мале хидроелектране, откупљује се по тзв. повлашћеној цени, која је од шест до 13,7 евроценти по киловат-сату, док иначе киловат-сат по вишој тарифи кошта од шест до девет динара. Национални план каже да 27 одсто енергије треба да буде из обновљивих извора.
Невидљива вода
Душан Митић појашњава погубни рад МХЕ по живот реке и околиша.
– Водозахват скреће речну воду у цев и вода тако иде километрима, недоступна биљном и животињском свету, јер је цев под земљом. Након што прође турбину, улази у другу цев, такође под земљом и јасно је да више неће бити ни реке ни живота око ње – истиче наш саговорник.
Похлепа убија живот
Батица Антић из Раките апелује на релевантне институције и појединце да спрече нелегалне радове на изградњи МХЕ и уништавање река Србије.
– Опстанак живота на планети, па и људске врсте, немогућ је без очувања природног света. Зато ћемо и даље бранити наше реке од похлепе појединаца за профитом – нагласио је он.
Поделе као усуд
У селу Ракита код Бабушнице грађани су пуне две године здушно бранили своју реку, а онда је дошло, како каже Миле Николов, већ по српској традицији до подела.
– Део њих је вероватно вођен новцем и под притисцима прихватио изградњу МХЕ – појашњава Миле Николов.
Зелени апел
Хитан апел да престане уништавање околине стигао је из Скупштине Србије, одакле су грађанима указали на несагледиве последице изградње МХО по потомство, лидер и посланик Зелене странке Горан Чабради, и представници Савеза месних заједница Старе планине. План је, кажу, да буде изграђено више од 800 МХЕ.
Чабради је изнео податак да је иницијативу ЗС о заштити вода уставом подржало свега 13 посланика и поручио да ће се његова странка борити да промени размишљање и свест политичара који су доносиоци одлука.
Краљевачко „не“
Градска власт у Краљеву одлучила је да не издаје грађевинске дозволе за градњу малих хидроелектрана, а на тај потез одлучили су се након што су инвеститори дословно скренули реке у цеви и потпуно уништили живи свет око планинских река на подручју Краљева. У том делу земље је у последње две-три године изграђено тридесетак мини-електрана, а само на реци Студеници планирана је градња три хидроелектране и подизање бране високе око 13 метара како би се створило мање језеро на само пет километара од истоименог манастира.
Д. Декић – Вести
