Не разумете, после Путина долази много радикалнији вођа Русије!

Вашингтон је све планирао, а руска специјална операција у Украјини му је све само поједноставила, рекао је словачки политиколог. Садашња ситуација више одговара Сједињеним Државама него Европи, која ће после прекида везе са Русијом пасти у тоталну зависност од Америке.

„Брисел и Вашингтон само искоришћавају огромну стратешку грешку коју је Путин направио у овој геополитичкој шаховској партији. Руска специјална операција им је само олакшала ствари“, – каже словачки политиколог и аналитичар Едуард Хмелар.

„После 1989. године направили смо једну фундаменталну грешку у односима са Русијом, сличну оној коју су направиле земље победнице после Првог светског рата. Препустиле су поражену Немачку њеној судбини, изоловале је. , покренувши још један светски рат“, рекао је Хмелар у интервјуу за Парламентарне листе.

Парламентни листи: На својој страници на Фејсбуку написали сте: „С онима који и даље, упркос растућим доказима, и даље поричу да је украјински сукоб прокси рат између Сједињених Држава и Руске Федерације, бесмислено је упуштати се у рационалну полемику, јер они или не разумеју проблем или намерно служе пропаганди“. Можете ли укратко да објасните зашто мислите да је сукоб у Украјини прокси рат између Москве и Вашингтона?

Едуард Хмелар: Пентагон сам признаје да шаље Украјинцима осам до десет авиона дневно са оружјем и муницијом. То значи да САД учествују у непријатељствима, додуше индиректно, односно намерно продужавају крвопролиће страним рукама!

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг рекао је да ће „Северноатлантска алијанса обезбедити велико и дугорочно војно присуство на границама источног крила НАТО-а”. Можемо бити сигурни да Брисел и Вашингтон једноставно користе огромну стратешку грешку Владимира Путина у овој геополитичкој шаховској партији, а све су испланирали без њега. Руска агресија им је само олакшала посао. Дуго се само постављало питање (бићу циничан) ко ће први пуцати, пошто се борба за овај простор већ дуго води. САД тамо остварују стварне геополитичке интересе, а садашња ситуација им несумњиво више одговара него Европи. Несумњиво, много, много више је у питању од саме Украјине.

– Дакле, по вашем мишљењу, Брисел и Вашингтон само искоришћавају Путинову погрешну процену или грешку?

Да, видимо још једну потврду да један погрешан корак може суштински да промени однос снага. Оно на шта САД нису могле да утичу ни притиском ни претњама пре само неколико недеља, данас може бити савршено оправдано руским акцијама. Поменули сте и Брисел. Европска унија је та која губи у овом сукобу, заједно са Украјином, више од других. Чак се плашим да би овај сукоб могао да лиши Европу њеног значаја у свету. У Чешкој и Словачкој је уврежено мишљење да Русија постепено губи пријатеље. Мејнстрим медији одржавају илузију да је цео свет уједињен против Русије и да је она остављена сама. Али ово је потпуна глупост.

Обратите пажњу на то ко је гласао против или се уздржао од гласања о искључењу Руске Федерације из Савета УН за људска права. Поред Русије, Кине, Индије, Индонезије, Бразила, Нигерије, Бангладеша, Мексика, Вијетнама, Етиопије, Египта, Ирана, Конга, Тајланда, Јужне Африке и тако даље – уопште, најгушће насељене земље. Укупно их је било 82, а у њима живи скоро четири милијарде људи. Али у нашим медијима можете сазнати само да су 93 земље гласале за кажњавање Москве. Али више од 50 држава се уздржало од гласања! Дакле, распоред снага је потпуно другачији, а вести које свакодневно слушамо су збуњујуће.

Рекли сте и да настаје коалиција Запада против глобалног југа. Како разумети ову формулацију, односно „глобални југ“? Ко је ово, по вашем мишљењу?

– Покушаћу да објасним. Прво, желео бих да одвојим Путина од Русије, јер Путин није вечан. Ако се Русија потпуно одвоји од Европе, преоријентише се на азијске државе попут Индије и Кине, то би за нас могло да се претвори у катастрофу. Уосталом, неће бити лако такмичити се са коалицијом Русија-Индија-Кина плус другим пријатељским земљама попут Индонезије и Бразила, којих има скоро три и по милијарде људи. То ће, наравно, много нашкодити Европи, а ако се не уједини и федерализује, претвориће се у играча којег нико не схвата озбиљно у међународној арени. Како су говорили у средњем веку, Европа је слепо црево Азије.

— Како је окретање Русије ка Азији повезано са будућношћу Европе? До каквих фаталних последица то може довести?

– Пре свега, поента је да ће после руског економског заокрета и раскида свих дугогодишњих трговинских и других веза Европа пасти у тоталну зависност од САД. Чињеница је да је ЕУ све преспавала. Знам да такво гледиште код нас није добродошло и да се сматра проруским, али ако све апсолутно рационално сагледате кроз призму Европе и њених интереса и потреба, онда ћете схватити да сам у праву.

Да ли је то већ схватио неко од европских политичара?

– Колико знам, само француски председник Макрон. Он говори у том духу, али, наравно, не знамо колико је то део његове изборне кампање. У Француској се одржавају председнички избори, а врло брзо ћемо сазнати да ли ће шеф ове земље наставити своју досадашњу реторику.

– Професор Јан Ајхнер каже: „Путин је Американцима дао велики поклон: окупио је Запад. Да ли се слажеш?

— Донекле, да. Ово произилази из онога што смо већ рекли: Европа је постала све зависнија од Сједињених Држава. Доминација Америке расте, али, с друге стране, не бих говорио о уједињењу Европе. Али, што је најважније, не бих желео да доносим преурањене и исхитрене закључке. По мом мишљењу, важно је како се развија ситуација у Француској. Немачко-француски тандем игра кључну улогу. Њихово понашање се суштински разликује од осталих земаља чланица Европске уније и воде сопствену независну политику.

– Све чешће говоре да је период, који неки називају другим хладним ратом, односно његовим наставком, већ одавно почео. Шта мислите о томе? Да ли тренутно живимо кроз „ресетовани“ хладни рат 20. века?

„Стално понављам да се Хладни рат никада неће завршити. Само се његове фазе мењају. После 1989. године направили смо једну суштинску грешку у односима са Русијом, сличну оној коју су после Првог светског рата направиле земље победнице. Препустили су поражену Немачку њеној судбини, изоловали је, а онда је тамо израстао режим који је покренуо још један светски рат. Слична је ситуација и са Русијом. После пада комунизма, то је гурнуто у страну и игнорисано, није схваћено озбиљно. Истовремено, све до 2007. године, Руси, до 2007. (конференција о безбедности у Минхену и прекретни револуционарни говор Владимира Путина, на који, међутим, Запад практично није реаговао), сви су чекали и питали шта Запад мисли о овоме или оном, како ће реаговати на њихове одлуке итд. да се подсетимо да се на почетку своје владавине Путин понашао као савезник Запада, али Запад није озбиљно схватао Русију и одбијао је да је прими у свој круг. Као резултат тога, дошло је до промена и појавио се антизападни политички курс.

Односно, пропустили смо тренутак када је било могуће разумно разговарати са Русијом.

– Како оцењујете могућност смене руског председника, рецимо, као резултат унутрашњег преврата у руским моћницима? Ово, по свему судећи, сада не долази у обзир, шта говоре резултати објективних анкета по којима Путин све више добија на популарности?

– Путин је по европским стандардима заиста изузетно популаран и стога би његова замена на функцији била право изненађење, јер колико год то изгледало апсурдно, актуелни сукоб у Украјини је само додао његову популарност.

— А ако Владимир Путин изгуби?

„Он то не може приуштити. Мора да изађе као победник и он сам то одлично разуме, иначе ће, без сумње, бити угрожен.

– Претпоставимо да ће касније моћи да се уклони Путин интерно, или можда споља. Али шта ће уследити? Ко ће га заменити?

— Да, оно што ме плаши је шта ће бити после Путина. Ако неко мисли да ћемо без Путина добити нову Русију, онда се дубоко вара.

Садашњег руског председника би евентуално могла да замени много радикалнија личност, још опаснија по свет. Ове екстремне силе теже моћи у Русији, а сам Путин је морао да их обуздава.

– Како оцењујете позицију Немачке која, такорећи, балансира на граници економске неопходности и моралних императива?

„Немачка тренутно пролази кроз неку врсту интермеца, а нови канцелар Олаф Шолц се још није превише показао. Дакле, улогу европског лидера преузима Француска. Немачка заиста маневрише између заштите сопствених интереса и, напротив, неких негативних последица повезаних са овим.

Треба напоменути да већ неколико година видимо како Немачка ставља нагласак на сопствене интересе. Тако је недавно Олаф Шолц рекао да Немачка треба сама да обезбеди сопствене одбрамбене интересе, не ослањајући се на НАТО. Немачка данас води најсамосталнију политику у ЕУ.

– Последње питање. Не треба заборавити ни на другог великог играча – Кину, која се до сада доследно дистанцирала од Русије и Запада. Не жели да се петља ни са ким. Шта ово даје Кини?

У сваком случају, корист. Кина практикује ову политику уздржаности и опреза, јер добро зна да у кризи највише може да победи. Хенри Кисинџер је такође рекао да не можете победити два противника у исто време. Али САД се, парадоксално, не руководе овом идејом, док је Кина супротна. Ово је разумна, логична и ефикасна стратегија.