У радњама и даље нема робе, али према резултатима контроле, нико није одговоран за то. Удружења потрошача питају где је завршило 50 одсто вишка производње зејтина
УЉА у радњама и даље нема, али за несташице, по свему судећи, нико није крив. Тако барем показују резултати испитивања тржишних инспектора који су покушали да открију које је одговоран за празне рафове. Уљаре очигледно нису, јер испоручују и више него уобичајено, чак и “на своју штету”. Ни трговце не можемо да кривимо, с обзиром на то да у њиховим магацинима нема зејтина.
Тако испада да је за несташице хране у радњама одговоран једино потрошач.
– Ми потрошачи смо криви што нас лажу – каже Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. – Тржишна инспекција је проверавала мале радње, где се зна да нема скривених залиха. Зашто се не провери колика је производња уља, као и где је завршило 50 одсто вишка. Ако се Влада одлучи на увоз, позваћемо потрошаче да купују искључиво страно уље, никако од домаћих произвођача.
Упоредо са празним рафовима, драстично су порасле цене намирница што отвара и сумње у тржишне шпекулације. Чак и стручњаци тврде да је ове године произведено довољно уља, шећера, млека и меса.
МЕСО, МЛЕКО
ПОНУДА меса могла би бити много већа од нормалне, а потрошња изузетно мала и скромна, тако да ће вероватно и цене меса морати да иду наниже.
– Нема разлога за несташицу намирница и оне су вештачки створене – рекао је у понедељак Војислав Станковић, саветник у Привредној комори Србије Војислав Станковић.
– Психоза је вештачки створена, од стране монопола и картела који владају у том сектору, и сам тај сектор је одговоран за ову ситуцију, па већим испорукама уља треба стабилизовати тржиште, по прихватљивим ценама.
С друге стране, министар трговине Расим Љајић мисли да постоје објективни разлози због којих је дошло до несташица уља и шећера.
– Суша је донела 1,5 милијарди евра штете, па су цене бројних култура знатно веће него прошле године – рекао је министар Љајић. – Цена уља је порасла зато што је цена сунцокрета скочила због прича о суши. Уљари су пожурили да купе сунцокрет по цени од око 500 евра и то пре него што су урађени биланси, а када су ови завршени испоставило се да Србија поседује количине довољне, чак и за извоз од око 80.000 тона.
Према његовим речима, Влада увођењем увозних дажбина жели да заштити домаће произвођаче, јер је “питање да ли би они могли да издрже конкуренцију из иностранства”.
– Субвенције пољопривредним произвођачима у Србији су далеко мање него у земљама Европске уније – каже министар Љајић. – Годишњи род сунцокрета је био око 500.000 тона, а прерађивачки капацитети уљара су око 900.000 тона, што указује да би држава морала да даје озбиљније субвенције како би домаћи произвођачи засадили знатно веће количине под сунцокретом.
Новости
