Немачки медији: ЕУ мора да престане да лаже и да недвосмислено каже Балкану да неће бити пуноправног чланства

Немачки медији: ЕУ мора да престане да лаже и да недвосмислено каже Балкану да неће бити пуноправног чланства

Европска унија мора да престане да лаже саму себе о Западном Балкану и уместо што вештачки одржава у животу илузију о приступању, мора недвосмислено да каже региону да неће бити пунправног чланства, пише немачки дневник Велт.

„Једно је сигурно: Европљани су проширење на Западни Балкан до сада темељито забрљали. Али за то није одоговоран само Брисел, већ и земље кандидати. Пост фактум, била је тешка стратешка грешка дати обећање о приступању. На тај начин су у региону створена огромна очекивања, која није могуће испунити“, пише лист.

Велт у коментару оцењује да би сами трошкови интеграције у случају Западног Балкана били тако високи, да би борба око расподеле тих трошкова еродирала и иначе крхку Унију. Европљани су, додаје лист, дужни да кажу истину и зато да не би изазивали додатно разочарање код људи и сукцесивно дестабилизовали регион, пренео је портал Еурактив Србија.

Постављајући питање шта је ЕУ учинила погрешно на Западном Балкану, лист пише да је то, поред обећаног чланства, био пре свега технократско-фазни приступ споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), који је требало да веже регион за ЕУ.

„Демонстриран је пун програм бриселске бирократије: годишњи самити, савет за придрживање, одбор за придруживање, парламентарни одбор, форум цивилног друштва. Тако је требало да настану перфектни чланови у духу такозваних критеријума из Копенхагена, који поштују демократске принципе, који су институционално оснажени и економски потпуно развијени. Истовремено, у регион је уложено премало новца“, пише Велт.

Са друге стране, балканска шесторка је у „зачараном кругу лоше владавине и економско-социјалне беде“ која је довела до емиграције и губитка квалитета, али и „поцепаних друштава са корумпираним структурама, криминалом који хара све до највиших нивоа власти и са полу-аутократским лидерима попут Александра Вучића, Едија Раме и Мила Ђукановића“, пише Велт.

Срамота да ЕУ подилази Вучићу

„Срамота је да ЕУ подилази актерима као што је председник Србије Вучић – који непрестано хвали Кину, одржава маневре са Русијом, има министра спољних послова који негује великосрпске фантазмагорије, брутално поступа са опозиционарима у својој земљи и одржава споразум о слободној трговини са Евроазијском економском заједницом којом доминира Русија“, пише Велт.

Уз оцену да су „ровови између појединих земаља Западног Балкана и после две деценије још увек дубоки, да је узајамно неповерење велико, а спремност за сарадњу само умерено изражена“, дневник пише да је важно да свих шест држава напокон створи заједничко тржиште, уместо што се у сваком проблему ослањају на ЕУ.

„Земље Западног Балкана морају да развију аутохтону вољу за реформама и помирењем, уместо што су се фиксирале на химеру будућег чланства у ЕУ“, пише дневник.

Онда би, у оптимистичном сценарију, за 15 година био замислив делимични приступ јединственом европском тржишту, али је важно до тада милијардама евра подржати регион, а најављених 30 милијарди за наредних седам година су добар корак, пише лист.

„Извоз стабилности кроз проширење – та дугогодишња мантра ЕУ је готова ствар. Она је довела и до тога да напредак интеграције није могао да држи корак са темпом ширења. А то је и један од разлога зашто је ЕУ данас у тако кататоничном стању. Нове рунде проширења би то само погоршале“, закључује Велт.

Бета

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Поделите вест са пријатељима

Актуелно

Синиша Љепојевић: Климатски самит – вашар обмана и лицемерја

Синиша Љепојевић: Климатски самит – вашар обмана и лицемерја

Концепт борбе против климатских промена демонстриран у Глазгову представља наставак колосалне глобалне пљачке Запада путем …

Да ли је цар Јустинијан био Србин – Историја Срба у Илирику (видео)

Да ли је цар Јустинијан био Србин – Историја Срба у Илирику (видео)

Јустинијан или Управда по житију које се некада чувало на Светој Гори. Ова емисија говори …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *