fbpx
сиромаштво

Немачки медији: У режимским медијима Србија „балкански тигар“, а у ствари каска за читавим регионом

4.3
(18)

Србија ће и у новој години имати две економске реалности: у медијима блиским власти биће „балкански тигар“ који ниже успехе, али ће заправо остати привреда која каска у сваком погледу, кажу саговорници ДW.

Уколико гледате телевизије са националном фреквенцијом и читате режимске таблоиде, имаћете утисак да живите у најбољем од свих светова: Стране инвестиције, дигитални и аналогни аутопутеви, економски успеси који се дешавају „по први пут у историји“.

Ако, ипак, прекорачите кућни праг, сударићете се са реалношћу: 1,8 милиона људи у Србији живи у ризику од сиромаштва, а пола милиона не може да задовољи основне животне потребе. У последњем Извештају о напретку Европске комисије, Србија је означена као европски лидер по броју особа које живе у ризику од сиромаштва.

Професор на бечком Институту за међународне економске студије, Владимир Глигоров, каже да грађани заправо не знају колико држава заостаје за развијенијим светом. „Не само у односу на, рецимо, Мађарску и Румунију, већ поготово у односу на Чешку, Пољску, Словачку или Словенију. То је огромна промена у лошем смеру у односу на, рецимо, време Југославије после Другог светског рата.

„Србија не само да је заостала, него и сада назадује, каже Глигоров за ДW. „А за то, сада, заиста више нема никаквог оправдања. Све то међутим неће бити у средишту предстојећих избора, а то је једини начин – избори и промена власти – да људи промене стање.“

„Србија драматично заостаје“, каже и главна уредница Нове економије Биљана Степановић. „У свету је на делу четврта технолошка револуција, образовни системи се томе прилагођавају, а ми тонемо у лажне дипломе, лажне докторе, лажне стручњаке, идемо у супротном правцу од света који жели да се развија. Kод нас је партијска припадност све, без тога не можете да нађете посао и преживите.“

Изборна година – додатна кочница

Испада тако да је највећи напор у пољу економске политике, тежња власти да спречи било какву критику у јавном простору. „Домаћа политичка елита и власт ће бити забављени предстојећим изборима, тако да ће економска политика бити више подручје фантазирања и надгорњавања, него реалних потеза да се поправи амбијент“, каже економски аналитичар Димитрије Боаров за ДW.

Боаров верује да Србија у новој години неће моћи да пребаци овогодишњу стопу раста од око 3,5 одсто нити да ће остварити ниво страних инвестиција који је ове године био три милијарде евра.

„Није обичај инвеститора да журе са инвестицијама у земљу где се те године одигравају парламентарни избори. Фискални савет чак тврди да је главни узрок за изостанак већег привредног раста пре свега у високој корупцији и недостатку било каквих помака у учвршћивању правне државе у Србији“, наводи Боаров.

Према његовим речима, спољно окружење ће идуће године остати слично, што би могло да буде добро за даљи раст извоза – под условом да пољопривреда има родну годину. Велика енигма је, додаје Боаров, шта ће бити са производњом аутомобила у Kрагујевцу, што знатно утиче на индустријску коњуктуру у Србији.

Владимир Глигоров каже да су, пошто следе избори, могуће додатне мере подстицања потрошње, попут једнократних додатака на пензије, повећања плата или пребацивања новца из државног у локалне буџете.

„Независно од тога, тешко је видети да ће доћи до значајнијег раста индустријске производње и пољопривреде јер би то већ морало да се види на улагањима, а тога у подацима нема. Имајући у виду да је привредни раст у 2019. био скроман, ако се изузме наводни допринос изградње инфраструктуре за гасовод Јужни ток, слично ће бити и 2020“, наводи Глигоров.

Извлачење пара и корупција

Биљана Степановић подсећа да су у Србији јавна предузећа доведена пред колапс, да се нижу афера за афером, од „Kрушика“ па надаље, да сведочимо „испумпавању“ новца на сваки начин. „Трежњење ће бити јако болно и тада ћемо можда схватити какву смо цену платили“, каже она.

Владимир Глигоров сматра да ће се и у 2020. години у Србији наставити са економијом која је заснована на корупцији. „Kао што је познато, страна се улагања подстичу субвенцијама, а она која долазе из Русије или Kине или из Персијског залива, заснивају се на међудржавним споразумима који не поштују конкурентску процедуру. Kраткорочно, као што се види, то није битно унапредило привредни раст и напредак, а дугорочно, то је неодрживо јер су то све једнократни послови са сумњивом исплативошчу.“

Слично размишља и Владимир Чворков, новинар Војвођанског истраживачко-аналитичког центра (ВОИЦЕ). „Без демократских институција и политичких слобода не може на дужи рок да буде ни економских слобода, нити економског прогреса. Или ћемо постати демократско друштво или ћемо почети економски да се затварамо и назадујемо“, закључује он у разговору за ДW.

Дојче веле

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Срђан Мркаја: Авет удбашког национализма и пустош коју је оставо иза себе

5 (4) Удбашки-национализам је монструозна креатура која је Србима била подметнута у вријеме када је …

Преварене медицинске сестре: Зарадиле корону и 20.000 динара

5 (3) Тридесетак медицинских сестара, које су биле или су још на боловању јер су …

Један коментар

  1. Ministar finansija Siniša Mali ističe da se Srbija u 2019. godini popela na prvo mesto u Evropi po visini stope rasta, koji u trećem kvartalu iznosi 4,8 odsto. Da li nesuđeni doktor nekih nauka bunca ili ga uhvatilo ludilo. BDP u Srbiji po stanovniku je par hiljade dolara, a u Evropi je par desetine hiljada dolara i najviši porast ekonomije u Srbiji je 200 do 300 dolara, a u toj Evropi koji imaju relativni porast BDP oko 1%, a po stanovniku je par hiljade dolara. Kako vrsni stručnjak, po oceni predsednika, vidi Srbiju na prvom mestu po ekonomskom porastu, a kasnimo za tom Evropom trideset i više godina. Doktorska laž neka mu služi na čast, idiot. Da li naši vodeći političari znaju da 25% (1,8 miliona stanovništva) stanovništva je na rubu siropmaštva, a da pola miliona stanovništva ne može da zadovolji osnovne životne potrebe. Po svemu sudeći, oni su okrenuli izveštaj tako dobijaju da smo najrazvijeni, a beda iskorenjena. To je Evropa, a ne mi.

    Nesuđeni doktore nauka S. Mali, bojim se da „srpski san“, kojeg pominješ, ne prođe kao što je nedavno prošao tvoj ukradeni doktorat. Ti veličaš Srbiju na vrhu po ekonomskom razvoju, a ona je najbednija u Evropi. Da li sanjaš Srbiju na vrhu ili si pod dejstvom doktorskih sedativa.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *