Недељу дана након што смо објавили текст од томе се аустријска компанија Штрабаг налази на листи послодаваца који запошљавају раднике на црно јер је инспекција рада код њих затекла 42 непријављена радника, на новообјављеној „црној“ листи Министарства рада овог предузећа нема уопште.
На питање Министарству да ли то значи да је Штрабаг исправио неправилности одговор нисмо добили. Нисмо добили ни обећани одговор од компаније, којој је иначе држава, односно Град Београд поверила и радове на Тргу републике.
Уместо одговора Данасу, стигло је „скидање“ са „црне“ листе, што судећи према осталима који се на њој налазе није пракса. Наиме, прошле седмице на листи је било 2.170 послодаваца који су од почетка године до 4. септембра у неком тренутку упослили раднике без папира, да би за седам дана (закључно са 11. септембром) тај број нарастао до 2.300.
У неким случајевима у загради поред броја непријављених радника постоји допуна да је послодавац продужио радни однос са једним или више радника, међутим, у случају Штрабага то се није десило. Он је једноставно избрисан са листе.
Штрабаг је приликом ванредне инспекције у РK ИKЕА на радном месту имао 42 непријављена радника, махом чистачице. Против ове компаније је због тога поднета прекршајна пријава, што се све могло видети на листи Министарства рада до пре неколико дана, али више не може.
Иначе, међу стручњацима, пословање аустријског концерна Штрабаг у Србији важи за релативно солидно. Истина је да се та компанија сматра привилегованом на домаћем тржишту, да нису увек били најјаснији услови тендера на којима су побеђивали а неке од конкурентских фирми често су тврдиле да је конкурс обликован тако да само недостаје назив аустријске компаније.
Ни грађани нису увек били задовољни радовима које је у њиховој средини обављао, па се осим последњег случаја са реконструкцијом Трга републике, помиње и изградња топловода у Ваљеву од пре пет година, када је градилиште са раскопаним улицама у центру града дуго било неактивно.
Помиње се и не тако мали број запослених „на црно“ што је објавило Министарство рада, а о чему је Данас писао.
Подсећања ради, Штрабаг је био задужен и за још увек неокончану изградњу приступних путева ка Прокопу, станици на коју је измештен железнички саобраћај још пре више од годину дана, било је пре три године проблема и са радовима на индустријској прузи у ТЕ Kостолац, као и на градилишту Београда на води, где су страдала два радника након пада са висине од 50 метара. Штрабаг се пре десетак година суочио и са оптужбама у јавности да је умешан у корупцију, јер је склопио уговор по коме би морао да издвоји три одсто од сваког посла који склопи у Србији а новац уплати на рачун потпуно непознате агенције у власништву једне чиновнице у Железници.
Често се помињала као спорна и власничка структура крајњег посредног друштва Штрабаг. Наиме, није спорно то што су највећи појединачни власници Рајфајзен-Уника, са уделом од 26,5 одсто акција и породица Хеселстеинер са 25,5 процената. Али, остало су мањи акционари међу којима је до пре две године, са уделом од око 25 процената и правом вета био и чувени руски олигарх Олег Дерипаска. Спекулисало се и да је међу мањим деоничарима бивши аустријски канцелар Адолф Гузенбауер, за кога се тврди и да је једно време био саветник премијера а сада председника Александра Вучића.
Међутим, чак и да је био или јесте на списку акционара Штрабага, аустријски политичар због висине удела није био у прилици да оствари већи утицај осим што је евентуално могао да лобира за послове који су доносили профит. Иначе, Штрабаг је присутан не само у региону Балкана, где дуже од две деценије има значајне послове, него и у читавој Европи као и на градилиштима широм света.
Реч је мултинационалном систему компанија са седиштем у Аустрији, претежно специјализованих за грађевинске и инфраструктурне пројекте, који је у нашој земљи прве послове добио 2002. године. Од тада је на овом простору ширио спектар добијених пројеката али и развијао нову мрежу фирми, која је у просеку, прошле године запошљавала близу хиљаду радника и остварила укупан профит од око 300 милиона динара.
На тржишту Србије сада послује најмање осам предузећа из тог система, а у појединим периодима било их је и више од десет. Нека од њих Штрабаг је купио пошто су доспела у стечај, попут Војводина пута које је отишло „под лед“ када је бивши власник Душан Боровица ухапшен због проневера. На том списку је и Београд пут, раније из система Нибенс групе, а купљена је опет после хапшења већинског власника Мила Ђурашковића.
На сличан начин Штрабаг је постао власник Зајечар пута, јер је фирма запала у тешкоће после хапшења директора, док је Нискоградњу Чачак пут, после неуспеле приватизације, купио из стечаја. У та четири случаја реч је о грађевинским предузећима са дугогодишњом традицијом и она су сада у врху профитабилних из система Штрабаг.
Грађевинске фирме чине већину у мрежи аустријског концерна и оне се баве не само нискоградњом него и изградњом стамбених, комерцијалних објеката и пројектовањем, али је делатност почела да се шири и на експлоатацију грађевинског камена, трговину енергентима, затим на истраживање руда, консултантске и рачуноводствене услуге, изнајмљивање и лизинг машина или техничко испитивање и анализе.
Пажљивије бирати подизвођаче
Штрабаг је у Србији одмах регистровао фирму и пословао као домаће грађевинско предузеће, овде су плаћали порез, доприносе за запослене а имали су и по 800 људи на платном списку. Радили су и још увек се налазе на великим инфраструктурним пројектима, од реконструкције Газеле, деоница на коридорима. Обично се појављују као главни извођачи а за конкретне послове узимају домаће подизвођаче. Зна се да поштено плаћају кооперанте и запослене, али је чињеница да би морали мало више пажње да посвете томе кога узимају за подизвођаче како им се не би поновиле ситуације попут спорне реконструкције Трга републике – каже за Данас Горан Родић из Грађевинске коморе Србије.
Пише: М. Н. Стевановић – Љ. Буквић, Данас.рс
Glavni čovek za Srbuju u Štarbagu je Srbin, jedan od ljudi Sloboana Miloševićća.