Историја

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)

Досад побијено у Југославији 823.000 Срба. О овоме изјавио талијански Гувернер Црне Горе према подацима које имају Италијани, пише Дража Михаиловић емигрантској влади у Лондон

Осим извештаја Драже Михаиловића, који је председник емигрантске владе др Слободан Јовановић послао краљевском посланству у Лисабону 27. јануара 1943, сачуван је још један телеграм са сличном садржином, који је председник владе послао у Лисабон пола месеца касније, 11. фебруара 1943. Док је први извештај краћи и претежно политичке природе (уз навођење броја о 600.000 Срба убијених у Независној Држави Хрватској), други је у целости, осим вести о одлуци конференције шефова Гестапоа у Бечу о уништењу четничког покрета, посвећен ратним жртвама.

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)

Прва страна шифрованог телеграма емигрантске владе од 11/12. фебруар 1943.

Као и код претходног, и код овог извештаја се подаци односе на период до краја 1942. године. За други Михаиловићев извештај је значајно да се у важном податку, о 823.000 убијених Срба, Михаиловић изричито позива на извор информације: наводи се да је то био италијански гувернер Црне Горе (генерал Пирцио Бироли – нап. Н. М.). Осим споменутог Биролијевог податка, придобивеног од сарадника у Црној Гори, у овом Михаиловићевом извештају се наводи и више других информација, које су очито доставили обавештајни органи и равногорске јединице са терена, а односе се на поједине конкретне случајеве злочина. Према изнесеним обавештајним подацима о бројевима убијених припадника талаца и припадника Равногорског (четничког) покрета треба се односити са критичке дистанце, јер су извештаји писани не на основи докумената, већ по оценама са терена, а очито су постојале и тешкоће у преносу извештаја (видљива је и у телеграму дилема председника владе Јовановића о броју интернираних у Јужној и Источној Србији). Послератна документација је нпр. утврдила да је у бестијалном усташком уништавању Срба у Срему под командом Виктора Томића, било знатно мање жртава.

Једина информација кoјa се у телеграму од 11. фебруара 1943. не односи на жртве је већ споменута вест о конференцији шефова Гестапоа у Бечу, одржаној у новембру 1942. године, и о њеној одлуци да се уништи Југословенска војска у отаџбини односно Равногорски покрет. Поставља нам се питање: из којег извора је Михаиловићу стигло ово обавештење? По оцени писца овог чланка, то је могла да буде обавештајна мрежа илегалне Команде Северних покрајина у Загребу, кojој je на челу био познати обавештајац, пoтпукoвник Жарко Тoдoрoвић – Валтер. У Загребу је наиме имао седиште и Ханс Хелм, шеф Гестапоа за највећи део окупиране Југославије. Везу загребачке Команде Северних покрајина са Београдом је 1942. одржавао Антон Шрам[1].

Истраживање навода о састанку шефова Гестапоа у Бечу новембра 1942, односно о доношењу одлуке о уништењу Равногорског покрета на њему, свакако остаје на некоме од млађих истраживача, који ће се бавити проучавањем немачких војних односно обавештајних архива.

Никола Милованчев: Дража Михаиловић о броју жртава (II) – 823.000 Срба убијено по изјави Пирциа Биролија (до почетка 1943)

Друга страна шифрованог телеграма емигрантске владе од 11/12. фебруар 1943.

Из Лондона 11 фебруара 1943 у 19,40
У Лисабону 12 фебруара 1943 у 11 часова

Од Генерала Михајловића, Министра војске и морнарице, примио сам следећи извештај:

„Досад побијено у Југославији 823.000 Срба. О овоме изјавио талијански Гувернер Црне Горе према подацима које имају Италијани. Усташки гувернер Срема и бивши пуковник Виктор Томић, побио у Срему 30.000 Срба од септембра до краја децембра. Поред тога, у Павелићевој Хрватској досад побијено 600.000 Срба.

БУГАРИ и даље убијају невино становништво по селима и варошицама. У округу Сурдулица, Никетића од 6 месеци и Михајла Николића од 5 година.

БУГАРИ спалили 40 кућа у срезу Деспотовачком због тога што су у њима раније становали наши четници. Јавно запретили да ће спалити сваку кућу у коју дођу четници.

У Kрупи један бугарски војник тешко ранио једног Немца (а у ?) Владичин Хан, Лебане, Врање, Прешево и Прокупље стрељали 700 лица, интернирали 20 (или 2.000 ?) и спалили 5 села.

Војници приликом покоља у Kривој Реци набили на бајонет: Миланку Миличић, дете од годину дана, Веру. Због тога Немци окривили Србе и запретили да ће побити 100 невиних Срба у случају да Немац умре.

На конференцији шефова Гестапоа свих окупираних држава, одржаној у Бечу средином новембра прошле године, решено да се наша организација уништи без обзира на средства и велике жртве, и да се против српског народа предузму специјалне мере.

Једна жена ранила два немачка официра у Младеновцу од којих један умро. Због тога стрељано досад 50 талаца из околних (?) места.

Приликом одласка из Ивањице, Немци силовали Милеву Мијатовић, задавили је и затим избацили из кола.

У Јајинцима, код Београда, стрељано 27. децембра 1942. 900 стотина мојих присталица, међу њима 68 активних официра”.

У саопштењу предњег генерал Михајловић апелује да се са овим убијањем Срба у масама упозна светска јавност са напоменом да је наша земља натопљена српском крвљу и да се број жртава ближи једном милиону.

Молим настојте дати овим подацима што шири публицитет и са њимa упознати тамошњу ширу јавност. Д. В. K. ПОВ. БР. 13.

ПОВ. БР. 879

ЈОВАНОВИЋ

(руком исписано ћирилицом: Дрaжa Михajлoвић)

Печат латиницом (ћирилицом сaмуписанo „фeбруар”): ПOСЛAНСТВO КРAЉEВИНE JУГOСЛAВИJE

N° 234 12. фебруар 1943. Лисaбoн.

/Архив Југославије, арх. јед. 380 – Посланство Краљевине Југославије у Лисабону, фасц. 1, јед. описа 5/

÷

Резимирајући извештај Драже Михаиловића, тадашњег министра војног краљевске емигрантске владе, јединог члана те владе који је боравио у земљи, можемо закључити да се подаци о укупном броју жртава изнесени у овом документу поклапају са неким другим оценама изнесеним у дипломатским документима из тог времена. Приметно је и да Михаиловић апелује на краљевску владу, која је због унутрашњих односа у влади оклевала да одлучно проговори о обиму злочина (углавном чињених над Србима), да упозна светску јавност са тим злочинима.


[1] Др Павле Милошевић: Југословенска војска у отаџбини 1941-1945, Српска либерална странка, Београд 2005, стр. 222. Иначе, по истраживањима др Павла Милошевића (чланак „Повратак Отписаних – истина о београдским илегалцима”, Погледи, Крагујевац), после провале у Загребу су ухапшени и затим одведени логор Маутхаузен: Пaул Халаванка, трговац, са Сушака (правилно: Халавања, из Сиска – нап. Н. М.) родом; Драгутин Матијашевић (правилно: Матијашић – нап. Н. М. ), чиновник (пo изјави Бранислава Ћелапа објављеној 2016. г., послe пoврaткa из Мaутхaузeнa је Д. Матијашић убијен од комуниста); Кајка Томић, професор, 25. 11. 1943. премештен у Аушвиц (рођен 23. 9. 1913. у Боботи код Вуковара – нап. Н. М.); Теодор Саломон, студент технике; Станко Танчић (правилно: Тончич – нап. Н. М.), доктор права (и он је, пo изјави Бранислава Ћелапа објављеној 2016. г., послe пoврaткa из Мaутхaузeнa, 1945. убијен од комуниста); Злата Дежелић, професорка; Тихомир Кречић (правилно: Кречич – нап. Н. М.), студент технике. А др Фикрета Јелић-Бутић наводи („Четнички покрет у Хрватској 1941-1945”, Загреб 1986, стр. 173) извештај Хaнсa Хeлмa Бeрлину, да је у ноћи 8/9. IX 1943. ухапшен „руководећи штаб Драже Михаиловића за Хрватску, Славонију, Барању, Бачку и Банат”. Она такође спомиње да су ухапшени Виктор Хољац (по мојим сазнањима је Виктор Хољац – Тајчек, председник Југослoвенске академске читаонице у Загребу, убијен од усташа у Јасеновцу, у 33. години живота, марта 1945.); Ђиво Тонковић; проф. др Фран Тућан (минеролог светског гласа, такође југословенски националиста – нап. Н. М.) и познати соколски радник и спортски новинар Хрвоје Мацановић (затим одведен у логор Маутхаузен – нап. Н. М.).

Међутим, група Хољац – Тућан – Мацановић је ухапшена крајем јуна и очито је да су биле две провале. О провали групе Мацановића и другова причао ми је током 1991. публициста Васа Казимировић; он је тада боравио у Љубљани скоро две године, чекајући дозволу да се врати за Београд, после више од две деценије боравка у Бечу. Казимировић је током Другог светског рата био комунистички комесар једног партизанског одреда у Шумадији, а после рата близак органима безбедности нове власти. Рекао ми је да су четничке обавештајце у Загребу Гестапоу вероватно потказали комунисти и то је илустровао једним својим запажањем из пролећа 1966. По Казимировићевом приповедању (овај навод треба проверити и то ће бити путоказ за даље истраживање), он је у пролеће 1966. године почео да објављује један фељтон у загребачком недељнику „Вјесник у сриједу” (тада популарно зван „ВУС”). Штампан је први наставак, а затим је даље објављивање фељтона прекинуто без образложења. В. Казимировић је био уверен, да су у Загребу посумњали да је он на трагу комунистичког потказивања Михаиловићевих присталица Гестапоу, и да је зато прекинуто објављивање, а уједно и његово даље истраживање нежељене теме.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
Стање ствари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!