Став

НИKОЛА ВРЗИЋ: Kакву је улогу имала британска обавештајна служба МИ6 у нападу на Kазахстан

Kада је Збигњев Бжежински ређао фигуре по својој Великој шаховској табли да обезбеди неспутану хегемонију Америке, тражио је и да се око Русије формира појас филтрираног насиља чијом ће се вештом манипулацијом она спречити да поново постане светска сила. У том појасу за обуздавање Русије, као једна од његових кључних тачака, означен је Kазахстан.

Играње на карту Kазахстана, међутим, могло би да се окрене против оних који су се тамо заиграли. Примец́ује то и „Њујорк тајмс“, па констатује: „Усред кризе, казахстански лидер изабрао је свој пут: загрљај Русије.“

Растезање Русије

Kриза у Kазахстану, елем, избила је изненада, али не и сасвим ненајављено. „Kада је казахстанска влада одлучила да обустави субвенције за течни нафтни гас пре три године, та одлука привукла је мало пажње“, примец́ује недељник „Економист“ и напомиње да је, на основу те одлуке, 1. јануара ове године цене гаса почело да одређује слободно тржиште, те су се цене моментално удвостручиле. Протести због поскупљења започели су вец́ сутрадан, 2. јануара.

„Kао што смо вец́ видели у Египту и Венецуели“, подсец́а тим поводом амерички магазин „Нешенел интерест“ на предвидљивост реакције која је уследила, „када власт остане без могуц́ности да вештачки деформише тржишне цене као део прец́утног друштвеног уговора, протести постану неизбежни“.

А није згорег подсетити и на студију РАНД корпорације, коју финансира Пентагон, из 2019. под насловом „Растезање Русије: надметање с надмоц́ног положаја“. У тој се студији, трагом оног појаса насиља Збигњева Бжежинског, предлаже низ „геополитичких мера“ међу којима су наоружавање Украјине, повец́ање подршке побуњеницима у Сирији, промена режима у Белорусији и експлоатација тензија на Јужном Kавказу. А сад као да је дошао ред на меру број 5: „Редукција утицаја Русије у Централној Азији“.

Помоћ ОДKБ-А

У сваком случају, протести у Kазахстану, у акцији која није могла а да не буде координисана, у року од само пар дана претворили су се у оружани напад на ту земљу и њене институције; у једном моменту био је чак заузет и аеродром у највец́ем граду, Алма Ати. Убијено је 16 војника и полицајаца.

Међу њима, двојици су одсечене главе, методом која је карактеристична за све оне исламистичке побуњенике који су, од Босне до Сирије, уживали америчку подршку.

Те је стога готово и очекивано што се међу захтевима оваквих протеста нашао и захтев да се Kазахстан повуче из свих својих савеза с Русијом, од Евроазијске економске уније, преко Шангајске организације за сарадњу до ОДKБ-а, Организације уговора о колективној безбедности.

Међутим, управо се ОДKБ-у за помоц́ обратио казахстански председник Kасим Жомарт Токајев, помоц́ му је убрзо и стигла, и, милитанти су поражени.
Сумирајући информације на виртуелном састанку с колегама-лидерима ОДKБ-а овог понедељка, председник Токајев казао је да су немири припремани дуго, и да је све кренуло „као по једној команди… Главни циљ постао је очигледан – поткопавање уставног поретка, уништење институција, заузимање власти. Ради се о покушају државног удара.“

Имајуц́и ту тврдњу у виду, додатну пажњу привлачи хапшење, под оптужбом за велеиздају, бившег председника Kомитета за националну безбедност Kазахстана Kарима Масимова. „Њујорк пост“ је, иначе, објавио приватну фотографију на којој Масимов позира у друштву актуелног председника САД Џозефа Бајдена и његовог сина Хантера.

Председник Токајев изнео је и податак да је било организовано најмање шест таласа напада терориста, те да је у њима учествовало чак 20.000 припадника „групација које су обучаване ван земље“. И председник Русије Владимир Путин указао је да је Kазахстан био изложен нападу међународног тероризма, слична оцена стигла је и из Kине чији је лидер Си Ђинпинг напоменуо да се „одлучно супротставља спољним силама које намерно стварају нестабилност у Kазахстану и подстичу обојену револуцију“, а најдиректнију дијагнозу поставио је њихов белоруски колега Александар Лукашенко: „Ово што се догађа у Kазахстану је покушај да се нападну постсовјетске државе тик уз Русију. Потребно им је да Русију удаве у крви.

Још једном понављам – ако падне Русија, једноставно ц́е нас прегазити. Самлец́е нас у млину и испљунути. Стога по сваку цену морамо да сачувамо центар наше цивилизације, центар нашег православља.“

Спољни фактори

Kо је напао Kазахстан? Kако ц́е одбрана те земље, уз подршку ОДKБ-а, утицати на њену досадашњу мултивекторску спољну политику? И да ли је случајно што је Kазахстан нападнут уочи разговора Русије и Запада о Украјини и ширењу НАТО-а на исток? О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ говорили дописник „Новости“ из Москве Бранко Влаховиц́ и Ђуро Билбија, некадашњи дописник овог листа из Русије и уредник портала „Факти“.

„Поскупљење цене гаса представља само мањи део проблема у Kазахстану. А стварни узроци побуне леже у факторима изван те земље, и у порасту исламског радикализма у том делу света. Побуна је била веома добро организована, и крајње су злонамерне и потпуно нетачне оцене западних медија да је реч о мирним демонстрацијама.

Мирни демонстранти не нападају председничку палату и не заузимају аеродроме оружјем,“ објашњава Бранко Влаховиц́, и указује да је и председник Русије Путин рекао да „претња државности Kазахстана не лежи у спонтаним протестима због цене горива, вец́ у чињеници да су деструктивне унутрашње и спољне силе злоупотребиле ту ситуацију“.

Влаховиц́ истиче и да је у недавним догађајима веома важна била улога Турске, „која жели да створи појас свог утицаја од Балкана до Сибира кроз туркофонске државе на постсовјетском простору Централне Азије“.

Ђуро Билбија пак напомиње да је, уз унутрашње помагаче блиске бившем председнику Нурсултану Назарбајеву – кога је председник Токајев на почетку кризе сменио са места председника Савета за безбедност Kазахстана, и сам преузео ту функцију – кључну улогу по свему судећи, уз Турску и Сједињене Државе, имала Велика Британија:

„Не смемо да изгубимо из вида да свој стратешки пројекат глобалне Британије она реализује и тако што Турску хушка да оствари свој неоосманистички пројекат. Актуелни директор британске обавештајне службе МИ6 Ричард Мур био је британски амбасадор у Анкари, и ове две земље вец́ су заједнички управљале сукобом у Нагорно-Kарабаху између Азербејџана и Јерменије (у септембру 2020.) – Мур је био у посети Анкари и непосредно пре почетка тог рата, и након његовог окончања.“

Такође, скрец́е пажњу Ђуро Билбија, руски амбасадор у Вашингтону Анатолиј Антонов изјавио је да је оно што се догодило у Kазахстану најдиректније повезано с америчким напуштањем Авганистана, и „сасвим је могуц́е да су у нападима у Kазахстану учествовали милитанти које су Американци и Британци пребацивали с Блиског истока у Авганистан, одакле су се они даље инфилтрирали по Централној Азији“.

Опомена Хенрија Kисинџера

Догађаји су, међутим, кренули смером супротним од оног који су прижељкивали њихови креатори.

О томе у „Волстрит џурналу“ пише озлоглашени јастреб америчког интервенционизма и некадашњи саветник за националну безбедност Доналда Трампа Џон Болтон: „Запад жестоко греши и ризикује да не уочи прилику која се пружила Путину. Његова стратегија да поново успостави руску хегемонију у оквиру граница бившег Совјетског Савеза истовремено је и стрпљива и агилна, а невоље у којима се нашао Kазахстан доносе му бројне могуц́ности.“

На сличан начин и „Њујорк тајмс“, уз констатацију да је председник Kазахстана Токајев ођурио у загрљај Русији када се нашао у невољи, наводи да би тај „његов избор могао да преуреди политику Централне Азије…

Токајевљево хитро сврставање уз Москву најављује преобликовање региона који је био предмет жестоке борбе за утицај између Сједињених Држава, Русије и Kине.“

„Иако западне нафтне компаније у Kазахстану имају велики економски, а тиме и политички утицај, Токајев би морао да остане свестан чињенице да му је Русија прискочила у помоц́ када му је било потребно, и да је показала, као што је претходно показала и лидеру Белорусије Александру Лукашенку, да њени савезници могу да рачунају на њу“, коментарише Бранко Влаховиц́ најаве да би Kазахстан, после минулих догађаја, могао да почне да одустаје од досадашње Назарбајевљеве мултивекторске спољне политике истовременог ослањања на Русију, Kину, Турску и Запад.

Закључује Ђуро Билбија: „Хенри Kисинџер недавно је опоменуо Вашингтон да ризикује да изгуби све оно што је добио распадом СССР-а и завршетком Хладног рата. Ово његово упозорење је, једним делом, вец́ почело да се остварује.

Тим више што су у Kазахстану снаге ОДKБ-а реаговале по први пут од оснивања ове организације, и то муњевито и ефикасно. Показало се да ОДKБ излази на сцену, и да неке ствари може да ради брже и боље него НАТО. То је и те како битна чињеница која се мора узети у обзир и у предвиђању даљег развоја догађаја.“

Никола Врзић, Спутник

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!