fbpx
понедељак , децембар 9 2019
Насловна / Србија / Историја / О СРБСКОМ КАМЕНУ ИЗ СИРБИНА: Законик из VIII века пре Христа!

О СРБСКОМ КАМЕНУ ИЗ СИРБИНА: Законик из VIII века пре Христа!

  • У граду Сирбину, како га назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом камену српски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на српском језику и на србици, тако да се може без много труда читати

У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе.

Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова. Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета.

Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.)

Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.

 

Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић.

Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су:

(1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде; (11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити.

Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).

Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји:

З-10 о yправљањy овђе међама – границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће – требају….

С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла

Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају

И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајтe y затвору

С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је

И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна

Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има

C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани

С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније

У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји:

С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму

С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују

И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши…

И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене…

У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји:

И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане

З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује

С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују

У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји:

И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон…

З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом закона стрпани у затвор

У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји:

И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву

ИЗВОР: http://www.cirilica-beograd.rs

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Нико још није гласао. Будите први!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Један коментар

  1. Још један доказ да су Срби древан народ, један од најстаријих ако не и најстарији познати и живи народ. Народ који је имао писменост, законе, државу много пре него што се признаје јер су остали народи настали од оних који су отпадали од Срба јер нису били довољно квалитетни да буду Срби. Зато нас и дан данас мрзе јер нам завиде пошто их својим постојањем подсећамо ко су и од каквог су материјала прављени а шта су постали.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *