Од Србије ни гласа протеста због кршења основних људских права Срба на Косову и Метохији!

Ни једном приликом на седницама Савета безбедности на којима су разматрани квартални извештаји Унмика о стању на Косову, а до сада их је било 65, представници Србије, међу њима премијер, вицепремијер и шеф дипломатије, нису указали на чињеницу да ти извештаји не садрже факте о озбиљном кршењу људских права. Факте које је, да иронија буде још већа, путем Саветодавног већа за људска права, основаног 2006. са мандатом да испитује жалбе о повредама људских права, констатовао исти тај Унмик.

Нико од српских државних званичника није захтевао да се одлуке Саветодавног већа поштују и спроведу у дело! Овако неодговоран и бахат однос власти према судбини киднапованих и убијених, члановима њихових породица, и генерално, према масовним и најтежим облицима кршења људских права својих држављана, не може се разумети нити било чиме оправдати. Ово за “Вести” са огорчењем констатује Душко Челић, заменик председника Координације српских удружења породица несталих са простора бивше Југославије.

Он додаје да ће та организација све предузети како отмице и ликвидације више од хиљаду Срба и других неалбанаца које су се десиле у току мандата Унмика не би пале у заборав, а породице жртава остале без сатисфакције.

Редакција “Вести” имала је увид у недавну преписку између Амнести интернешенела и специјалног представника УН на Косову Фарида Зарифа. Амнести критикује шефа Унмика истичући “дубоку забринутост што је жртвама отмица и њиховим породицама оспорено право на правни лек и одштету, укључујући и надокнаду за повреде које су претрпели”. Зариф одговара да је о овој теми неколико пута говорио на Савету безбедности, као и да “само Еулекс може да обезбеди детаљније информације о отварању нових истрага и поновном отварању у случајевима несталих особа”.

– Неуспех Унмика да спроведе благовремене и ефикасне истраге и пружи рођацима информације о судбини њихових најмилијих је продужење патње за хиљаде породица и спречавање да починиоци злочина буду приведени правди – упозорава Амнести у писму од 6. фебруара. Та организација указује да се од августа прошле године (када је објављен извештај о неуспеху Унмика у истрази нестанка Срба 1998. и 1999.) састала са адвокатима и особама чије је жалбе разматрала Саветодавна комисија за људска права при мисији УН на Косову (ХРАП) и подвлачи да су забринути што је “веома мали напредак постигнут у вези са препорукама ХРАП упућеним Унмику”.

– Захваљујући “Вестима”, преписка између Амнести интернешенела и шефа Унмика открила је јавности суштинску неодговорност УН поводом нестанка и убистава Срба која су се догодила након што је на Космету установљена привремена власт Унмика – каже Челић.
Он подсећа да је у том периоду више од хиљаду Срба и других неалбанаца киднаповано и/или убијено, а да међународне цивилне власти нису учиниле ништа “не само да то спрече, што су биле дужне с обзиром на то да је омогућавање безбедног окружења била суштина њеног мандата, већ и да починиоце злочина приведу правди”.

Челић указује да, осим што је породицама жртава ускраћено право на истину, њима до данас није пружена ни морална ни материјална, макар симболична сатисфакција, нити је Унмик у том погледу било шта предузео.

– Оваквом праксом, Привремена управа Унмика је брутално, вишеструко и у дугогодишњем континуитету кршила основна људска права – право на живот и право на приступ правди – наводи Челић. Он подсећа да је Веће поводом киднаповања и убистава Срба и других неалбанаца, до сада донело више десетина одлука у којима констатује да је Унмик “повредио право на живот, забрану мучења и нечовечног поступања, као и право на приступ правди”. Веће је донело и препоруке тој мисији шта да ради.

– Међутим, Унмик, односно његов шеф Фарид Зариф ништа од свега овога није спровео у дело осим што је мањи број подносилаца жалби обавестио да је одлуке Већа проследио Еулексу и самопрокламованој власти у Приштини – тврди за “Вести” Челић.

 

Вести