Свет

ОДКБ НА ИВИЦИ ЛУКА НЕСТАБИЛНОСТИ

Јуриј АНДРЕЈЕВ | 27.09.2011 | 15:30

ОДКБ НА ИВИЦИ ЛУКА НЕСТАБИЛНОСТИ

Формирање ефикасних савеза  представља једну од темељних функција државе која учвршћује њен међународни положај. Није случајно нестанку СССР претходила ликвидација два најважнија међудржавна савеза – Варшавског уговора и Савета за узајамну економску помоћ. Настанку стабилних организација, које служе јачању држава-чланица  може и треба да  води стратешко партнерство. У таквој групи удружења се налазе и ОДКБ и ШОС – најважнији савремени савези, настали уз активно учешће Русије.

Организација Уговора о заједничкој безбедности– ОДКБ – формирана  је 2002. године на основу Уговора о колективној безбедности, који је закључен 1992. г. између шест бивших совјетских република – Јерменије, Казахстана, Киргизије, Таџикистана, Узбекистана и Руске Федерације. 1993. године њима су се придружили Белорусија, Азербајџан и Грузија. Тај Уговор је, после размене ратификационих повеља, ступио на снагу 1994. године. Међутим, 1999. године Грузија, Азербајџан и Узбекистан нису продужили уговор на следећих пет година, тако да је 2002. године организацију чинило само 6 земаља. Доцније, 2006. године, Узбекистан је обновио чланство, и сада ОДКБ сачињава 7 пост-совјетских република.

Пакт је настао у врло сложеној геостратешкој ситуацији, када су спољнополитичке позиције Русије драматично пале. Новонастали свет, у коме више нема два пола, руском руководству је доносио све нове и нове проблеме… Русија је свој статус у односима са Западом и, пре свега, са Сједињеним Државама и НАТО, сачувала захваљујући  скоро искључиво томе, што поседује нуклеарне снаге, а то је био и њен главни циљ у датом тренутку. Јер НАТО се без престанка, не обазирући се на противљења Москве, померао ка Истоку. 2001. године су  САД и НАТО започели рат у Авганистану. Сложена стратешка ситуација, која се још више продубила 2003. године – почетком рата у Ираку, такође је захтевала активна дејства и у самој Русији, и ван ње

У вези са тим се и појавила Организација Уговора о колективној безбедности. Она је требало да буде, и није могла да не буде, војно-политички савез, чији је главни циљ да се одбије спољна агресија против њених чланица (члан 4). Прве заједничке оружане снаге ОДКБ су формиране 2001. године и назване су Колективне снаге за брзaдејствaу Централно-азијском региону (КСБР ЦАР). Међутим,  међудржавни споразум о тој одлуци је направљен тек 2007. године, а на одобрење Државној думи Руске федерације нацрт закона о том споразуму је предат тек 2009. године.

Тада је и одржана прва војна обука контингента који представља КСБР ЦАР, а која је укључивала јединице из Казахстана, Киргизије, Таџикистана и РФ. Укупно у КСБР ЦАР има 4 хиљаде људи, 10 авиона и 14 хеликоптера. Највећи контигент је из РФ (од десет батаљона – три су из Русије). Без посебне задршке  формиране су снаге КСОР (Заједничке снаге за оперативну реакцију), које броје око 20.000 војних лица (17.000 војника и официра и 2.000 сарадника у специјалној намени). Припремљена је правна и материјална база за комплетирање миротворног контингента ОДКБ (6 земаља без Узбекистана) са 3500 људи и 500 сарадника органа за правну заштиту. Истина, чуло се мишљење да ОДКБ уопште није војно-политички, већ једноставно међународно-регионални савез, али су се у последње време ти гласови утишали.

Највиши орган ОДКБ је Савет за колективну безбедност, који се прилично често састаје на званична и незванична заседања (по правилу – два пута годишње). Активно раде органи другог реда – савет МИП-ова, савет министарства одбране, комитет секретара Савета безбедности ОДКБ, остали органи. Одлуке, осим процедуралних, доносе се консензусом. Тренутно ОДКБ  за најактуелнија сматра два проблема: унутрашњи – однос према догађајима у Киргизији и уопште према унутрашњим немирима у земљама-чланицама ОДКБ, и спољни – авганистански проблем.

Догађаји у Киргизији  су у ОДКБ  на свим нивоима интензивно разматрани. Иако се са правног гледишта  искључује мешање ОДКБ у унутрашње послове земаља-чланица, тај став су руководиоци земаља-чланица тумачили различито. Ако је, на пример, председник Белорусије А.Лукашенко, иако посредно, у време догађаја у Киргизији иступао за помагање председнику К.Бакијеву, истовремено је позиција председника Узбекистана И.Каримова била, рекло би се, супротна, –према његовој процени ОДКБ није ни у ком случају смео да се меша у унутрашње послове земље-чланице, јер приоритет морају имати захтеви националних законодавстава и регионална стварност. 

То питање је било предмет проучавања експерата и преговора међу учесницама Организације и у њеним структурама, па и на састанку који је недавно одржан у Астану. Белорусија је развијала своју позицију у смислу да потенцијал ОДКБ треба да се користи за спречавање државних преврата, против тероризма и екстремизма у земљама-чланицама. Москва се изјаснила за подршку таквој позицији, присећајући се, конкретно, недавних драматичних догађаја у Северној Африци.

За ОДКБ је врло актуелан и авганистански проблем. На јужним границама Русије формиран је врло опасан лук нестабилности, који је захватио Авганистан, Таџикистан, Киргизију и Узбекистан. Осим рата у Авганистану постоје и озбиљни спорови  између Узбекистана и Таџикистана због питања, које је за те земље изузетно важно, то је  –  вода, као и због низа еколошких проблема. Што се тиче трвења између Киргизије и Узбекистана, ту се ради о стотини хиљада избеглица-Узбекистанаца, који су у лето 2010. године  у кратком року прешли из Киргизије. Успутно – тај  проблем постоји не само једну деценију. Врло су вероватни чак и нови конфликти у вези са њим, а чланице ОДКБ ће поступати разумно, уколико унапред буду предузимале ефикасне мере за његово спречавање.

У лето 2010. године је стартовао „Кабулски процес“ – сређивање сарадње РФ, Авганистана, Пакистана и Таџикистана у трговинско-економској области, у борби са производњом наркотика, са тероризмом и организованим криминалом. Мада је гледиште већине истраживача, са којима се слаже и аутор ових редова,  једино право решење би било хитно и безусловно извођење свих окупационих војски из Авганистана, данас је мало вероватно да ће се то и десити. Посао треба довести бар до постепеног ослобођења земље, тако да она буде у стању  да своју судбину преузме у своје руке. Улога земаља-чланица ОДКБ ту може да буде врло важна.

Међутим, ни у ком случају се не сме дозволити да се Русија и друге чланице увуку у рат који се води у Авганистану. Управо зато последњи поступци руских полицијских снага за борбу са произвођачима наркотика, који су учествовали заједно са Американцима у операцијама у Авганистану против нарко-лабораторија, изазивају узнемиреност (том приликом је уништено само четири од неколико стотина таквих објеката).

ОДКБ, као и ШОС (Шангајска организација за сарадњу), је у стању да стимулише позитивне процесе у Авганистану. Авганистан припада групи  земаља које су позване да раде у ШОС-у, у коме  Пакистан има статус посматрача. Обе наведене организације могу да помогну укључењу Авганистана у систем регионалне економске и политичке сарадње. Такође, ОДКБ, као и ШОС, у одређеној мери располажу шансама и за утицање на ситуацију у вези са Ираном, како би се у том делу смањила напрегнутост. Иран се разматра као могући посматрач у ОДКБ (у ШОС-у је Иран већ посматрач).

ОДКБ развија тесне и плодотворне односе са Заједницом Независних Држава, ШОС-ом и Евро-азијском економском заједницом. Ту треба да се издвоји све већи значај сарадње са ШОС-ом, који представља међународну регионалну заједницу, и у којој је изузетно активна Кинеска Народна Република.

Руска Федерација је, значи, створила савез који делује на здравим начелима политике за заштиту мира и безбедности у једном од најсложенијих, у односу на ситуацију, региона планете.

 

Фонд стратешке културе

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!