Економија

ОДРАШЕ НАМ КОЖУ СА ЛЕЂА! Камата на недозвољени минус и до 80 одсто

Значајан раст кредита становништву (раст од скоро 10 одсто прошле године) који се наставио и ове године значи и дилеме грађана приликом одлучивања који кредит и у којој банци подићи и колико ће их то на крају коштати.

Каматне стопе јесу пале од 2013. године, али неки облици задуживања, попут минуса на текућем рачуну или кредитних картица су и даље изузетно неповољни. Од ове године у помоћ је притекла и Народна банка Србије која на интернет страни „Твој новац“ објављује упоредне ефективне каматне стопе (укупан трошак кредита у облику годишње каматне стопе) на неколико најкоришћенијих банкарских услуга.

Најскупљи начин да се дође до додатног новца је дозвољено прекорачење по текућем рачуну или популарни минус. Годишње каматне стопе на овај облик кредитирања иду у екстремним случајевима и на преко 40 одсто. Наравно још скупље недозвољено прекорачење, односно када се оде „у црвено“ где су каматне стопе и до невероватних 80 одсто колико наплаћује Сосијете женерал банка. Према подацима НБС за март 2018. године највећу каматну стопу на дозвољени минус имају ОТП, Рајфајзен и Сосијете женерал банка. Оволиком каматом грађани у ствари плаћају лакоћу добијања новца од банке с обзиром да увек имају минус на располагању. Такође, банкари истичу да је то и један од најризичнијих врста кредитирања с обзиром да нема неког посебног обезбеђења да ће клијент та средства и вратити. На крају јула према подацима Удружења банака Србије у банкама је отворено 7.538.938 текућих рачуна са 46,6 милијарди динара дозвољених за прекорачење, од чега је у доцњи са отплатом 10,9 одсто.

ОДРАШЕ НАМ КОЖУ СА ЛЕЂА! Камата на недозвољени минус и до 80 одсто

Други облик задуживања по скупоћи су кредитне картице са каматама и од преко 30 одсто годишње. И у овом случају слична је логика. Чим провучете картицу добијате средства банке до одређеног лимита, а та расположивост средстава, кажу банкари, кошта. Према подацима НБС најскупља је супер картица Сбербанке на коју је каматна стопа 33,65 одсто. По висини каматних стопа у врху су и Рајфајзен и Сосијете женерал банка. С друге стране, код неколико банака се може добити каматна стопа мања од 20 одсто. У сваком случају провлачење кредитне картице приликом куповина вуче и двоструко већу камату него рецимо подизање кеш кредита, иначе убедљиво најпопуларнијег вида задуживања у последње две године. Само у току 2017. износ кеш кредита је повећан за чак 25 одсто. Народна банка даје ценовник банака за више врста готовинских кредита у зависности од валуте, рочности и износа зајма. На примеру динарског готовинског кредита на три године износа до 300.000 динара највећу каматну стопу наплаћује Опортјунити банка – чак 28,8 одсто. Када се ради о кредитима са фиксном каматном стопом у врху су и Уникредит и Еуробанка. С друге стране МТС банка је одобравала готовинске кредите са једноцифреном каматном стопом од осам одсто, а Халкбанка 8,6 одсто. Иначе, банке махом нуде само динарске кредите пошто се на кеш кредите у еврима мора положити депозит од 30 одсто што их чини доста неповољнијим за грађане. Овде се ради о кредитима са фиксном каматном стопом, а у неким банкама се може добити нешто повољнија камата на зајмове са променљивом каматном стопом где се онда основни део каматне стопе мења са променом Белибора. Пример је Уникредит банка код које је кредит са променљивом каматом скоро двоструко јефтинији од оног са фиксном.

Можда и највеће промене и то повољне за дужнике су се десиле код стамбених кредита. Некад незамисливе каматне стопе од три, четири одсто данас су редовна појава у највећим банкама. Осим тога, појавили су се и динарски стамбени кредити, истина са нешто вишим каматама, али ослобађање од курсног ризика представља важну ствар код стамбених кредита који се одобравају на 20 или 30 година. Уосталом колико јачање стране валуте у односу на динар у ситуацији када су примања дужника у домаћој валути најбоље знају они који су пре кризе узимали кредита у швајцарским францима.

Према подацима НБС најповољније стамбене кредите од 30.000 евра (у еврима) уз осигурање код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (са најнижом ефективном каматном стопом) имала је Халкбанка – 3,09 одсто. Уникредит банка је давала стамбене кредита по камати од 3,14 одсто, а НЛБ банка 3,2 одсто. Иначе, банке нуде каматну стопу у зависности од бонитета клијента, висине плате, квалитета некретнине, али је могуће и погађати се са банком око висине каматне стопе, што је до пре кризе било скоро незамисливо.

Када се ради о динарским стамбеним кредитима ту предњаче Интеза са каматном стопом од 5,23 одсто и Рајфајзен банка са 5,45 одсто. Осим ових, мали број банака даје стамбене кредите у динарима без валутне клаузуле, а и већина их одобрава на максимално 10 до 15 година.

Пише: М. Обрадовић, Данас.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

  1. nikako da razumem sto nam daju do pica, pre svega onih pricadjenih i sa navikovim supstancama pomesanih, do hrane pa i paste i plombi za zube fosfornu kiselinu i mnogo drugih ,,hranljivih,, sastojaka koji vode ka teskim oboljenjima a ne daju nam kalasnjikove. – mozda zato sto ce sa prvim mnogo zaraditi a sa drugim mnogo izgubiti. – i ova karikatura sa pocetka tekstopisanija mnogo stosta objasnjava al opet nije mi jasno sto nemamo mogucnost nosit bar buzdovan, koplje il sablju, prema mogucnostima, pa bar tako osigurati kakvu takvu ravnopravnost, na to se osloniti i divlje zveri odagnati, kako su to ljudi od uvek imali a tek u ovim naprednim vremenima zabranili. – vucic voli ovcicu, maca voli uhranjenog misa, a ivici hteo il ne pripada marica koja se u svasta razume ko i on. – a mi, iako miroljubivi, cesto smo prepadani raznim banditima koji sebi dozvoljavaju svasta o zenskadiji da ne pricam, odbrane nikakve. – u eu uvek pred Bozic nude kredite sa visegodisnjom otplatom za kupovinu poklona najdrazim. – dirljivo. – onda citalac novina, preko leta kad se oni sto imaju odmaraju, nadje da nekom muceniku uzeli kucu zbog duga koji je mnogo narastao a sve drugo mu se smanjilo, jer parazita i hijena ima ne samo na djubretu i africi nego i u vasoj okolini. – taj kalasnjikov nam nece dati al braniti se moramo a sto ih vise bude bolelo manje ce biti parazita a hijena, ostace samo u africi i u zo vrtu, beogradskom i debelog armonikasa, koji daje i uzuma jer od cega bi delio.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!