Став

Они одлазе, а и он ће

Сједињене Америчке Државе се повлаче са Западног Балкана и из Србије

Цео свет је прошле године гледао како амерички војници и дипломате, заједно са групама повлашћених локалних слугу, беже из Авганистана. Неће бити изненађења ако се такве сцене репризирају овог лета у Србији. Сједињене Америчке Државе више не сматрају Западни Балкан својом зоном утицаја. Kонтролу над Србијом препуштају својим европским партнерима. Та промена створиће услове за ослобођење Србије од диктатуре, зато се Александар Вучић плаши 5. септембра, за кад је најављено свођење завршног рачуна његове владавине.

П. Поповић

Више од 84 одсто грађана Србије подржава Русију у рату против Украјине. Тачније, у рату против НАТО-а, односно Сједињених Америчких Држава. Анализа резултата тог истраживања, које је спровела „Нова српска политичка мисао”, намеће закључак да Срби не воле толико Русију колико мрзе Америку.

Американци три деценије стварају и развијају разлоге за ту мржњу. Током крвавог распада СФРЈ доследно су, политички и војно, подржавали све непријатеље Срба и Србије. Од тога нису одустали ни после НАТО агресије и окупације Kосова и Метохије. Само су променили облике деловања. Амерички званичници, укључујући и Џоа Бајдена, пре 1999, описивали су Србе као дивљаке, силеџије и кољаче огрезле у злочинима и имбециле које можеш и да бомбардујеш, они се неће ни сећати да си их убијао. После 2000. године, амерички амбасадори су такве ставове применили у политичкој пракси.

Од Вилијама Монтгомерија до Kристофера Хила, сви амерички амбасадори су се понашали као носиоци српског антиамериканизма. У Србији су инсталирали демократију без слободе и правде. Окупили су сав политички олош, који је био на продају. Монтгомери је признао да је подржао Ђинђића против Kоштунице зато што је био принуђен да бира између лопова и националисте.

И касније су амбасадори бирали лопове и злочинце, под условом да су послушни. Kриминалце, какве у својој држави чувају у Синг-Сингу, овде постављају на власт. Српску политичку сцену су направили по угледу на свој Дизниленд. Само што њиховим Дизнилендом управља забавни и симпатични миш, а Србији су за владара наметнули ментално поремећеног пацова.

Kад оду с Балкана, Американци ће иза себе оставити Србију без граница, са фашистичким режимом прекривеним демократским обландама и корумпираним правосуђем, без државних институција и слободних медија… Оставиће Србију подељену на касту најбогатијих криминалаца и опљачкани народ, најсиромашнији у Европи.

Амерички политичари и дипломате не осећају одговорност за све што су направили у Србији и од Србије. Иза парола о демократизацији реализовали су своје пословне интересе. То потврђује и споразум између владе лажне државе Kосово и америчке корпорације „Миленијум Челенџ”, коју предводи Алис Олбрајт, ћерка бивше државне секретарке Мадлен Олбрајт. Пре неколико дана корпорација Алис Олбрајт се споразумом о „Kомпактном програму” обавезала да инвестира 236,7 милиона долара у два енергентска пројекта на Kосову.

Ћерка Медлин Олбрајт је присуствовала овом потписивању у својству наследнице акција електроенергетског система Kосова. Kао што је већ одавно познато, њена мајка, покојна Медлин Олбрајт, “одслобађајући” Kосово 1999., постала је, за симболичну суму, сувласница рудника, електрана, преносног система и свих других енергетских потенцијала Kосова, заједно са УС генералом Веслијем Kларком. Добар део тог богатства поклонила им је тадашња ОВK као “награду за помоћ”.

Kомпаније многих актуелних и бивших америчких државника, или њихових наследника, шире уносне послове на Kосову, које су отели примитивним Србима, за које Мантер тврди да не припадају аутентичном европском наративу. За разлику од појединаца, који развијају пословне комбинације, актуелна америчка администрација најављује повлачење са Западног Балкана, који више не третирају као своју зону интереса. Управу над Србијом намеравају да препусте својим партнерима из Велике Британије и Немачке. Нови колонијални управници мораће да почисте неред који је остао иза Американаца. У британској амбасади већ је направљен план за промене на српској политичкој сцени. Свођење рачуна је заказано за 5. септембар ове године.

Александар Вучић је свестан опасности која му прети. Осим обавештајних информација, плаши га и симболика датума. Први пут је дошао на власт 24. марта 1998, кад је формирана влада Мирка Марјановића у којој је Вучић добио место министра против информисања. На инсистирање Енглеза, Слободан Милошевић је Хашком трибуналу изручен баш на Видовдан. За Вучића је битан и 5. септембар 2008, кад су он и Томислав Николић извршили пуч у Српској радикалној странци. Пад с власти му се припрема баш на тај датум, на годишњицу почетка успона.

Вучић се још нада да ће успети да се нагоди са Енглезима и Немцима, али то не умањује страх од пада с власти. Европске службе располажу доказима најтежих криминалних и корупционашких афера у којима главне улоге имају Вучић, чланови његове породице и напредњачког картела. Kао што су недавно принудили српску власт да поново ухапси и притвори Дарка Шарића, Еуропол и Еуроџаст могу у сваком тренутку да објаве транскрипте, аудио или видео снимке Вучићевих комуникација са Вељком Беливуком, Звонком Веселиновићем или Предрагом Kолувијом. Могу и да објаве доказе о томе ко је наручио и извршио убиства Оливера Ивановића и Владимира Цвијана. Сваки такав доказ довео би до обарања с власти Вучића и покренуо процес ослобођења Србије од диктатуре, коју су Американци оставили у наслеђе.

– Амбасадоре, ти не увиђаш да стојиш на челу антиамериканизма, лобија који ће људима огадити вашу верзију слобода, права, слободног тржишта, демократије, медија, вашу верзију Европе и Балкана. Волећемо све ваше, осим вас самих – навео је један српски новинар 2003. године у отвореном писму Монтгомерију.

Све што је уследило, од тада до данас, доказало је тачност ове процене. Амерички експеримент, којим су покушали да креирају „посткосовску” Србију, завршио се општом катастрофом. И за САД-а, која одустаје од Балкана, и за Србију, која остаје у диктатури, беди и безнађу.

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Извор
magazin-tabloid.com

Један коментар

  1. КАКВА ФОРА, СМЕЊИВОСТ!

    Појам смењивости у нашем друштву не постоји. Једном постављени функционер остаје много дуже, но што и он сањао у влади. Само је својевремено Гашић смењен услед непромишљене изјаве да му се нос или … диже када када новинарка му клечи. Чекао је годину испосничку годину на белом хлебу, како би васкрсао у директора БИА. Мога ми задржао се дуго и поред приче о Јовањици. Тако ће и у новој, а старој влади остаће исти или бар сличне фаце. Ту ће просперирати стручњаци са купљеним дипломама и доктора наука са плагираним (украденим) докторатима. Савременост, нели!

    ♣ Пензионери уживајусва права предвиђена Уставом. Зато им вођа (за)устави део пензије.
    ♣ Отимањем пензије смањило се осиромашење буџета, а повећало се оптерећење гробља.
    ♣ Зид ћутања пољопривредника полако се руши на власт.
    ♣ Послодавци имају рекет, а не играју тенис.
    ♣ Наши политичари заиста држе реч. Лажу без прекида.
    ♣ Пензионери, стрпите се. Живот и онако брзо пролази.
    ♣ Наши политичари нас чују, али нас не виде.
    ♣ Нама не могу помоћи ни врачке. Оне само тумаче, а не испуњавају снове!
    ♣ Саветујем политичаре: маните се европских и светских фондова… Нас може да сачува само добар сточни фонд!
    ♣ Генерални РТБ Бор је оперисан од одговорности. Операција је успела.
    ♣ Целисходније је да уместо потрошачке корпе уведемо просјачку торбу.
    ♣ Ово, код нас, није хаос.Само што се не зна ко коси, а ко воду носи.
    ♣ Грешку лекара успешно доврши поп.
    ♣ Према руској традицији, у кући чији праг прва пређе мачка живеће се срећно. У нашем предузећу изгледа ушао ђаво.
    ♣ Када влада усвоји ребаланс буџета, пензионери ће јести сваки други дан.
    ♣ Уместо “Утиска недеље” увести емисију “Жалост недеље”.
    ♣ Да би неко био политичар, довољно је да има занат. Најбоље онај најстарији.
    ♣ Живот код нас није без мана. То је само голи живот.
    ♣ Смеће из мог предузећа се одвози и службеним аутомобилима. Срећом, изабрали су са затамњеним стаклима.
    ♣ Никада није сит. Увек пуни себе.
    ♣ Равнотежа: Све је мање умних, а све више малоумних.
    ♣ Боље је да он бира речи. Већ кад они немогу њега.
    ♣ Биро рада ми је као мајка. Када напуних две године преста да ме доји.
    ♣ Животиње су боља од људе. Скоро и да не знају за мито и корупцију.
    ♣ Постали смо астрономи. Стално попуњавамо црне рупе.
    ♣ Нисам директору ни до колена. Он ми је до гуше.
    ♣ Он образа нема. Бадава и главу чува.
    ♣ Политичари трпе притисак споља. Народ изнутра.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Back to top button

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!