fbpx
Насловна / Здравље / Отров стиже испод жита?

Отров стиже испод жита?

5
(1)

Једни у клин други у плочу… Тако на недавно усвојене измене Закона о безбедности хране реагује део опозиционих посланика тврдећи да је Србији испод жита протурена генетски модификована храна, док их Министарство пољопривреде демантује.

Та полемика унела је пометњу међу грађане, јер посланици Миладин Шеварлић, Горан Чабради и Саша Радуловић, не одустају од тврдње да је ова „штетна и опасна храна на мала врата ушла у земљу“, а ресорни министар Бранислав Недимовић објашњава да је с новим законом због грађана и извоза стигла већа безбедност хране.

  • Измене закона ће обезбедити висок ниво заштите живота и здравља људи и интереса потрошача – казао је министар који подсећа да је Закон о ГМО из 2009, увео нулту толеранцију на производњу и трговину таквих производа.

Посланици подупрти невладиним сектором, како су „Вести“ писале, позивају се на члан 5. измена Закона којим се у храну сврстава и ГМ храна и ГМ храна за животиње, и храна за животиње добијена од ГМО. У министарству кажу да је она наведена у закону само „као врста хране која теоријски постоји, што не значи ни промет, ни њену производњу“.

Закон, тврди посланик и лидер Зелене странке Горан Чабради, омогућује да та храна буде на српској трпези једног дана, ако не ове, онда идуће године.

  • Све је јасно. Министар се позива на закон којим је забрањена ГМ храна, а новим законом је одобрена, па ће се и произвођачи и увозници на њега и позивати – појашњава Чабради и додаје да противници нису могли ништа да ураде да то спрече, јер је власт имала скупштинску већину.

Тврдње аргументује „конфузним“ образложењем закона, који је сматра он, намерно написан тако да би се на мала врата провукла ГМ храна.

Посланик Миладин Шеварлић који је први указао да власт законски омогућава ГМО у Србији, подсећа да су својевремено и Александар Вучић, као премијер, и министар трговине Расим Љајић признали да се у Србији једе та храна, а да то сада министар пољопривреде Бранислав Недимовић демантује, па је питање ко говори истину. Он истиче да су иначе грађани Србије, апсолутно незаштићени од увозничког лобија.

  • Тврдим да фитосанитарна инспекција провери само четири до седам одсто хране која стиже, а остали увоз од преко 90 одсто се не проверава. Тако увознички лоби преко шпедиције и неких служби до инспекције, омогућава да у земљу уђе нешто о чему ништа не знамо. Знамо да ЕУ има различит квалитет производа за своје и тржиште трећих земаља, па неретко то што нам оданде стиже можемо да назовемо ђубретом – каже овај посланик.

Европа нам шаље ђубре

Професор Миладин Шеварлић је у праву, указује пољопривредни стручњак Бранислав Гулан који је за „Вести“ изнео шокантне податке.

  • Много је такве хране из увоза. Прошле године је увезено замрзнутог свињског меса за 71 милион долара, а пре две деценије смо извозили 726 милиона долара, што је 12 пута више. На нашем тржишту је 35.000 до 38.000 тона меса треће категорије које је најлошије. ЕУ, на пример, на шест месеци празни робне резерве и багателно их продаје. То није неупотребљива храна, али неће да је дају својим грађанима. Ако се зна да раст 400.000 свиња подстичу хормонима и хране са ГМО, онда значи да тога има у замрзнутом месу које увеземо – појашњава и истиче да изменама Закона о безбедности хране, неће бити спречено да у Србију улази свашта.

Тањир српски, шницле туђе

Пољопривредни стручњак Миладин Шеварлић тврди и да се у Србију увози месо из држава у којима се користи ГМ соја, а грађани не знају одакле је, јер продавци не поштују правилник.

  • Продавац је дужан да поред меса истакне ознаку земље порекла. Ако знамо да је један бут из Бразила и други из Србије, сви би узели овај други, а пошто не знамо купујемо свакакво месо по истој цени – појашњава он и додаје да грађани ретко користе право да траже да им се покаже декларација, а ако продавац неће, да зову инспекцију.

У Србији се, каже, једе месо из увоза јер су свињски обори испражњени, а почетком године је забележен историјски минимум у броју говеда. Бранислав Гулан указује на анализу професора др Витомира Видовића из Новог Сада, да је у Србији 2018. било 2,79 милиона свиња, што је најмање од 1955, али и 38 одсто мање него пре 30 година и за 4,1 одсто мање у односу на 2017.
На почетку 2019. године, према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је регистровано 878.000 говеда, 2,3 одсто мање него 2017, а 2016. је било 892.000 говеда.

ГМ соја у 750 шлепера

Од 160.000 хектара под сојом, 5.000 хектара је ГМ култура. Ако је на њима принос три тоне по хектару, то је 15.000 тона те соје или конвој од чак 750 шлепера – истиче Миладин Шеварлић.

Банке хране

  • Једна од најзначајнијих новина је правни оквир за Дирекцију националних референтних лабораторија који омогућава контролу над радом акредитованих лабораторија и спровођење суперанализа сумње у ланцу система безбедности хране, а такозвани вишкови хране се донирају банкама хране за најугроженије становништво. Предвиђено је оснивање Савета за безбедност хране, за давање научног мишљења и помоћ надлежним органима, као и за предузимање хитних мера – казао је министар Недимовић.

Д. Декић – Вести

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

Родитељи киднапованих и отетих беба неће паре већ специјалног тужиоца!

5 (1) Предлог закона о несталим бебама коначно је стигао у Скупштину Србије. Ако је …

СПРЕМАЈУ ИЗДАЈУ СРБИЈЕ! За промену Устава биће довољна већина изашлих бирача

4.5 (4) Министарство државне управе и локалне самоуправе предложиће Влади и парламенту промене Закона о …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *