Oва срушена земља је брука за цео свет

Пре него што се определите на коју би страну у сукобу у Сирији само да вас подсетим на пар ’ситница’. Посебно зарад неких објава које сам ових дана овде прочитала. Данас, ова срушена земља је брука за цео свет. Једнако за оне који су се на њу обрушили бомбама, као и оне што немо гледају разбијање земље, а која је до скоро била пример једне од најпросперитетнијих држава не само Блиског Истока.

Да ли сте знали да је то једна од најшколованијих нација света? Да је за време рата у Ираку на своју територију примила преко 10 милиона избеглица? Ко се тада бринуо о тим људима? САД, Русија, Европа?

Да ли се уопште запитате зашто су Сирији уведене санкције и самим тим јој онемогућено да се брани против самих исламиста, а које (гле чуда!) лицемерно, упоредо и напада, и мобилише ‘демократски’ Запад? И иста Европа, је здушно помогла да нестану цели градови у тој земљи? Зарад кога? Којих и чијих интереса?

Под њиховим бомбама су срушени до пепела најзначајнији споменици културе из светске баштине. Гинули су и изгинули људи… Да ли се икада ико потрудио да обелодани њихов број, као што су касније помно пребројавали избеглице које иду ка Европи? Које лицемерје!

Да подсетим на пар ‘ситница’ које ће неком бити сасвим довољне да више никад не пожели овакво зло било коме, било где.

• Сирија је колевка цивилизације… Не чини ли вам се бизарним да на њој данас спроводе своје ’демократске’ и ’ напредне’ идеје баш они који су и истребили не народ, већ расу да би опстали тамо где јесу?

• Европско схватање подобног модела руковођења државом није примењив у свим државама осталог света. То што покушавају да им наметну не подразумева да је по њих и добро, па све да је по нама најпрогресивније.

• Сирија је држава у којиј је још од 1967. године и ’шестодневног рата’ са Израелом уведено ванредно стање. Тада важе другачија правила. Свуда па и тамо, сложићете се… Такође, они се већ дуги низ година суочавају са исламистичким претњама.

• Након напада на Светски Трговачки Центар у Њу Јорку. 9. 11. 2001. и напада на Авганистан и нешто касније Ирак 2003. Америчка администрација са преседником Бушом, сврстава Сирију, уз Ирак, Иран и Северну Кореју, у исти кош, по њима, неподобних.

• Зашто? Сирија, иако не баш наклоњена Садаму Хусеину, одбија да уступи свој ваздушни простор током инвазије на Ирак. Уз то чести напади Израела на Сирију и југ Либана успоравају реформе на које чека Сиријски народ. За вратом све време имају велесилу од САД-а , стално ратно стање. Све то условљава потребу да се на чело државе нађе неко од поверења. У таквим државама поверење не доноси лично име, каријера, моћ… већ углед породице из које се потиче. Уосталом Грчком је дуги низ година управљала породица Папандреу. Али то је Грчка… Ипак је то Европа, а ту је све опростиво, зар не?

• План разарања Сирије са намером да буде подстакнут изнутра треба да озлогласи западу непослушног ’диктатора’, иако је сам увео 2012. уставну промену којом онемогућава себе да постане доживотни преседник државе или да његов малолетни син преузме кормило у држави. Он на изборима 2014. поново побеђује, а што Запад не признаје. Толики је био одзив гласача да су бирачка места, уместо у 19х затворена у 21х. Асад данас сигурно не ужива толику подршку, али свакако је на његовој страни већина народа.

• Колика је уплетеност Турске у Сирији говори и чињеница да су целе фабрике из индустријске зоне Алепа, а који је био центар сиријске индустрије, пребачене у Турску. Наравно, у редовима свих терористичких група у Сирији налазе се и турски обавештајци, као и сами борци.

• Само да подсетим ….Саудијска Арабија је пример највеће назадности, верске, идеолошке, а опет ужива свесрдну подршку САД-а и Израела. Турска води најперфиднију политику икад према Сирији. Отворене границе су јој само омогућиле лак транспорт терориста из логистичке базе ка Сирији. ИСИЛ је преко ње трговао нафтом ка Европској Унији. Какав парадокс опет, зар не? Или можда не? Марионетска држава Јордан са југа и њен краљ Абдулах су само слепи послушници САД-а, који не маре за судбину својих суседа. Препустили су своју територију тој прљавој игри. И на крају Израел који још од Другог светског рата не може да опрости Сирији што је прихватила на хиљаде протераних Палестинаца.

• Знате ли да у Сирији не постојао никакав утицај глобалних корпорација и банака? Понајмање америчких? Положај ове државе је одувек био окосница разних интересних сфера. Њен положај је још од ‘пута свиле’ на тапету сви светских моћника. Довољно је близу њиховим циљевима, а опет далеко да им не смрди барут пред кућом. Наравно, Европа је и по једне, и по друге овде мање битна…
Зато и плаћа данас цену своје индолентности.

• Чему онда ликовања у сукобу две велесиле изнад треће која, ако ни по чему другом, може макар цивилизацијски да их опомиње у свом том дивљаштву? Зар нас ама баш ништа не обавезује као становнике ове планете да понекад погледамо и преко оног што нам се сервира?

Сирија је праколевка свих нас.
Зар не препознајемо у њиховом страдању и део нашег страдања? Пред овом земљом је поражен човек као цивилизовано биће.
Због тога сиријски народ заслужује да му се остатак света поклони. Не само због њихове храбрости, колико због чињенице да је ту капитулирала савест човечанства.