fbpx
Насловна / Србија / Овај Француз је написао анализу Срба и Србије кроз векове: „Они су најозбиљнији и најхрабрији народ у Европи“
Овај Француз је написао анализу Срба и Србије кроз векове: „Они су најозбиљнији и најхрабрији народ у Европи“ 1

Овај Француз је написао анализу Срба и Србије кроз векове: „Они су најозбиљнији и најхрабрији народ у Европи“

Одговарајући на порталу Kвора, на којем људи широм планете постављају најневероватнија питања, један Француз потрудио се да се мало позабави Србима и то на прилично необичан начин.

Жулијен Филип је на питање коју српску особину сматра посебно или специјалном, одговорио овако:

Луди Срби. Јединствена навика? Да пробамо са једним цитат о њима: „Боље сто пута на својим леђима, него једном на коленима“.

Барем у прошлом веку, то је заједнички историјски образац везан за Србе. Погледајмо неке главне илустрације тог српског мотоа.

1389, Kосово Поље? Сви су изгинули … Али Европа је ову битку прославила као победу, а звона цркве Нотр Дам у Паризу су зазвонила. У ствари, то је била битка без победника (и кнез Лазар Хребељановиц́ и султан Мурат су умрли, заједно са вец́ином својих најбољих бораца), и на дужи рок, губитак (Османлије су могле брзо да брзо регенеришу своје редове, а Србија то није била у стању). А онда су се Срби, упркос губитку вођства и аристократије, вратили на ноге упркос отоманској владавини, присилном преобраћању на ислам, пљачкама, ропству, зулуму који је трајао више од 4 века, не заборављајући свој индентитет и своју културу, а нису заборавили ни свој сан о независности.

19. век? Столеће обновљене независности. Српска револуција, устанци, бесни док се не препусте сами себи. Понекад су изгубили, али су на крају победили, све док нису рашчистили преостале дугове у Османском царству 1913. године.

Први светски рат? Срби су били усисани у рат, изгубили су 25 одсто становништва (више од 1.000.000 жртава, Аустро-Угарска и Бугарска су покушале да изврше геноцид над њима)… Али победа. И упркос губитку 54 одсто мушке популације, вратили се на ноге и формирали прву Југославију са Црногорцима, Хрватима, Словенцима, босанским муслиманима и северним Македонцима.

Други светски рат? Опет су усисани у њега. Усташки режим, његов нацистички ментор и разни сателити покушали су опет геноцид над њима, изгубили су свој први покрет отпора (четници), чинили су већину комунистичких партизана, изгубили су скоро милион војника и цивила … Али победа, и вратили се на ноге упркос политици комунистичке Југославије која је увек била непријатељска према њима.

Балкански ратови деведесетих? Они су опет усисани да иду у рат како би спречили Југославију да се незаконито распадне и, у Хрватској и Босни, да спречи отмицу свог становништва од стране непријатељски вођених сецесијских ентитета … Осећали су се у најгоре од њих и постали луди, постали су обојени на исти начин и на крају очистили Kрајину и источну Славонију од Хрвата и отели у Дејтону нову независну Босну и Херцеговину од мајке Југославије за коју су толико крварили… Губитак, али Срби су задржали Републику Српску, дакле своју аутономију у Босни без предаје, упркос огромним економским санкцијама и притисцима Запада.

Они нису неустрашиви, али су храбри – имају способност превазилажења страха…

Срби, од 5 до 10 (у зависности од ере) милиона јаких људи увек су стајали уз своју домовину и ишли напред. Борили су се без ибзира на губитке и нису се ником клањали и љубили ноге. Делили су и дивне идеје, попут Југославије, крварили да би заједно са другим Југословенима остварили своје снове, чак су се одрицали и својих територија како би други били срећнији, а на крају би их увек позивали да клекну пред новим Господаром. И они то нису учинили (још?). Они и даље поносно стоје, упркос томе што су деценијама угњатавани од најмоћнијих земаља људске историје и њихових бројних вазала.

Срби су и даље најозбиљнији народ у Европи. Реалисти и идеалисти истовремено. Добра воља до те мере да је наивна. Превише храбри за своје добро. Сувише независни за ова времена центрифугирања. Понекад сувише окрутни и брутални. Некад би ме питали: „Шта бисте ви радили да сте на нашем месту?“. уздахнуо бих и не бих ми ништа одговорио.

У сваком случају, никада на коленима, чак и ако их кичма боли као пакао. Желим им да стално стоје и устану када падну, увек, јер то су и заслужили. Морамо их дубоко поштовати због тога. И зато што су такође веома пријатељски расположени према пријатељима.

Они су сјајни.

Зар нису?

Еспресо.рс

Да ли је овај текст користан?

Кликните на звезду и оцените!

Ако вам је текст користан...

Поделите га са пријатељима!

Актуелно

УБИЈЕНИ СУ ШТО СУ БИЛИ СРБИ: У Пребиловцима Дан Светих новомученика 11

УБИЈЕНИ СУ ШТО СУ БИЛИ СРБИ: У Пребиловцима Дан Светих новомученика

У Пребиловцима се обиљежава Дан Светих новомученика пребиловачких и доњохерцеговачких. У првим данима августа 1941. …

Двадесет четири године од „Олује“: Етничко чишћење Срба којим се ЕУ и НАТО и данас поносе 12

Двадесет четири године од „Олује“: Етничко чишћење Срба којим се ЕУ и НАТО и данас поносе

Хрватска војска је 4. августа 1995. године на подручју тадашње Републике Српске Крајине почела операцију …

Један коментар

  1. Доктор са Чубуре

    Наизглед хвалећи Србе, ”један Француз” потура српском народу нашу највећу грешку као врлину. Српски народ је у подземљу Ватикана давно одабран за народ – јагње, који ће приношењем на олтар ритуалне жртве, а буквалног клања омогућити стварање нових и измишљених народа. Клање Срба у Јасеновцу је ритуал који је створио Хрвате, клање Срба од стране четника је створило Србе невернике и комунисте, клања Срба која су претходила офанзиви на Сребреницу су створила Бошњаке. Никакве српске жеље за стварање Југославије није било, барем код оних ретких преживелих, правих Срба. Излазак из те улоге ритуалне жртве са којом смо се на жалост саживели, уз истовремено не упадање у тамне фреквенције паклова који нам се нуде је први и најозбиљнији задатак за праву српску духовну елиту.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *